APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

13.06.2013.

Gž1 6885/12

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž1 6885/12
Dana: 13.06.2013. godine
B E O G R A D
Nemanjina br. 9

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Borivoja Živkovića, predsednika veća, Vesne Martinović i Snežane Vitošević, članova veća u parnici iz radnog odnosa tužilje AA, koju zastupa advokat AB, protiv tužene Specijalne bolnice za rehabilitaciju Banja Koviljača u Banji Koviljači, koju zastupa advokat BA, radi naknade štete, odlučujući o izjavljenoj žalbi tuženog protiv presude Osnovnog suda u Loznici 8 P1. 266/11 od 12.09.2012. godine, doneo je posle zaključene rasprave pred ovim kao drugostepenim sudom dana 13.06.2013. godine kojoj su prisustvovali tužilja, punomoćnik tužilje, punomoćnik tuženog istog dana

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Osnovnog suda u Loznici 8 P1. 266/11 od 12.09.2012. godine u stavu jedan i dva izreke i ODBIJA tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tužena da tužilji na ime naknade štete po osnovu izgubljene zarade u periodu od 22.05.2008. godine do 10.11.2011. godine isplati:

 za 2008. godinu za period od 22. do 31.05. iznos od 8.116,13 dinara;
 za jun iznos od 27.158,27 dinara, za jul iznos od 37.266,96 dinara, za avgust, septembar i oktobar po 43.903,88 dinara mesečno, za novembar 33.987,19 dinara, za decembar iznos od 27.993,00 dinara,
 za 2009. godinu za januar, februar i mart po 26.618,31 dinara mesečno, za april, maj i jun po 43.949,48 dinara mesečno, za jul, avgust, septembar, oktobar, novembar i decembar po 44.098,28 dinara mesečno
 za 2010. godinu za januar i februar po 44.171,96 dinara, za mart 34.775,96 dinara, za april iznos od 28.859,96 dinara, za maj 29.555,96 dinara, za jun 44.171,96 dinara, za jul, avgust, septembar, oktobar, novembar i decembar po 44.326,35 dinara mesečno,
 za 2011. godinu za januar i februar po 44.419,47 dinara mesečno, za mart 36.768,47 dinara, za april 25.923,88 dinara, za maj iznos od 25.422,88 dinara, za jun iznos od 25.422,88 dinara, za jul iznos od 25.589,70 dinara, za avgust, septembar i oktobar po 25.090,70 dinara, za novembar iznos od 18.047,28 dinara

sa zakonskom zateznom kamatom na svaki navedeni mesečni iznos od 5-og u tekućem za primanje iz prethodnog meseca pa do konačne isplate,

Da uplati doprinose za tužilju za period od 22.05.2008. godine do 10.11.2011. godine i to:

a) Republičkom fondu PIO Beograd, filijala u Loznici iz bruto zarade tužilje
 za 2008. godinu za period od 22. do 31.05. iznos od 1.205,28 dinara, za jun iznos od 4.263,50 dinara, za jul iznos od 5.789,50 dinara, za avgust, septembar i oktobar po 6.784,65 dinara mesečno, za novembar iznos od 5.693,87 dinara, za decembar iznos od 5.034,46 dinara;
 za 2009. godinu za januar, februar i mart po 4.878,23 dinara mesečno, za april, maj i jun po 6.784,65 dinara mesečno, za jul, avgust, septembar, oktobar, novembar i decembar po 6.807,98 dinara mesečno;
 za 2010. godinu za januar i februar po 6.807,98 dinara, za mart 5.334,16 dinara, za april 4.528,65 dinara, za maj 4.637,87 dinara, za jun iznos od 6.807,98 dinara, za jul, avgust, septembar, oktobar, novembar i decembar po 6.832,21 dinara mesečno,
 za 2011. godinu za januar i februar po 6.832,21 dinara mesečno, za mart iznos od 5.679,21 dinar, za april 4.067,13 dinara, za maj i jun po 3.989,13 dinara, za jul 4.015,31 dinara, za avgust, septembar i oktobar po 3.937,31 dinar mesečno i za novembar 2.693,64 dinara,

Republičkom fondu PIO Beograd filijala Loznica na teret poslodavca – tuženog:

 za 2008. godinu za period od 22. do 31.05. iznos od 1.205,28 dinara, za jun iznos od 4.263,50 dinara, za jul iznos od 5.789,50 dinara, za avgust, septembar i oktobar po 6.784,65 dinara mesečno, za novembar iznos od 5.693,87 dinara, za decembar iznos od 5.034,46 dinara,
 za 2009. godinu za januar, februar i mart po 4.878,23 dinara mesečno, za april, maj i jun po 6.784,65 dinara mesečno, za jul, avgust, septembar, oktobar, novembar i decembar po 6.807,98 dinara mesečno;
 za 2010. godinu za januar i februar po 6.807,98 dinara mesečno, za mart 5.334,16 dinara, za april 4.528,65 dinara, za maj 4.637,87 dinara, za jun 6.807,98 dinara, za jul, avgust, septembar, oktobar, novembar i decembar po 6.832,21 dinara mesečno;
 za 2011. godinu za januar i februar po 6.832,21 dinar mesečno, za mart 5.679,21 dinar, za april 4.067,13 dinara, za maj i jun po 3.989,13 dinara mesečno, za jul 4.015,31 dinar, za avgust, septembar i oktobar po 3.937,31 dinar mesečno i za novembar 2.693,64 dinara,

B) Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje Beograd filijala u Loznici iz bruto zarade tužilje

 za 2008. godinu za period od 22. do 31.05. iznos od 673,86 dinara, za jun iznos od 2.383,68 dinara, za jul iznos od 3.236,85 dinara, za avgust, septembar i oktobar po 3.793,23 dinara mesečno, za novembar iznos od 3.176,97 dinara, za decembar iznos od 2.814,72 dinara;
 za 2009. godinu za januar, februar i mart po 2.727,37 dinara mesečno, za april, maj i jun po 3.793,23 dinara mesečno, za jul, avgust, septembar, oktobar, novembar i decembar po 3.806,28 dinara mesečno;
 za 2010. godinu za januar i februar po 3.806,28 dinara mesečno, za mart 3.050,95 dinara, za april 2.081,93 dinara, za maj 2.592,99 dinara, za jun 3.806,28 dinara, za jul, avgust, septembar, oktobar, novembar i decembar po 3.819,83 dinara mesečno;
 za 2011. godinu za januar i februar po 3.819,83 dinara mesečno, za mart 3.174,83 dinara, za april 2.274,28 dinara, za maj iznos od 2.230,28 dinara, za jun 2.230,28 dinara, za jul 2.244,92 dinara, za avgust, septembar i oktobar po 2.200,00 dinara i za novembar 1.506,15 dinara;

Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje Beograd filijala u Loznici na teret poslodavca – tuženog:

 za 2008. godinu za period od 22. do 31.05. iznos od 673,86 dinara, za jun iznos od 2.383,68 dinara,za jul iznos od 3.236,85 dinara, za avgust, septembar i oktobar po 3.793,23 dinara mesečno, za novembar iznos od 3.176,97 dinara, za decembar iznos od 2.814,72 dinara,
 za 2009. godinu za januar, februar i mart po 2.727,37 dinara mesečno, za april, maj, jun po 3.793,23 dinara mesečno, za jul, avgust, septembar, oktobar, novembar i decembar po 3.806,28 dinara mesečno;
 za 2010. godinu za januar i februar po 3.806,28 dinara mesečno, za mart 3.050,95 dinara, za april 2.081,93 dinara, za maj 2.592,99 dinara, za jun 3.806,28 dinara, za jul, avgust, septembar, oktobar, novembar i decembar po 3.819,83 dinara mesečno;
 za 2011. godinu za januar i februar po 3.819,83 dinara mesečno, za mart iznos od 3.174,83 dinara, za april 2.274,28 dinara, za maj 2.230,28 dinara, za jun 2.230,28 dinara, za jul 2.244,92 dinara, za avgust, septembar i oktobar po 2.200,92 dinara mesečno i za novembar 1.506,15 dinara.

C) Nacionalnoj službi za zapošljavanje Beograd filijala u Loznici iz bruto zarade tužilje

 za 2008. godinu za period od 22. do 31.05. iznos od 82,17 dinara, za jun iznos od 290,69 dinara, za jul iznos od 394,73 dinara, za avgust, septembar i oktobar po 462,58 dinara mesečno, za novembar iznos od 387,68 dinara, za decembar iznos od 343,25 dinara;
 za 2009. godinu za januar, februar i mart po 335,60 dinara mesečno, za april, maj i jun po 462,58 dinara mesečno, za jul, avgust, septembar, oktobar, novembar i decembar po 464,18 dinara mesečno;
 za 2010. godinu za januar i februar po 464,18 dinara mesečno za mart 372,06 dinara, za april 308,77 dinara, za maj 316,21 dinar, za jun 464,18 dinara, za jul, avgust, septembar, oktobar, novembar i decembar po 465,83 dinara mesečno;
 za 2011. godinu za januar i februar po 465,83 dinara mesečno, za mart 386.83 dinara, za april 287,33, za maj 272,33 dinara, za jun 272,33 dinara, za jul 274,12 dinara, za avgust, septembar, oktobar po 268,12 dinara mesečno i za novembar 183,68 dinara.

Nacionalnoj službi za zapošljavanje Beograd filijali u Loznici na teret poslodavca – tuženog

 za 2008. godinu za period od 22. do 31.05. iznos od 82,17 dinara, za jun iznos od 290,69 dinara, za jul iznos od 394,73 dinara, za avgust, septembar i oktobar po 462,58 dinara mesečno, za novembar iznos od 387,68 dinara za decembar iznos od 343,25 dinara;
 za 2009. godinu za januar, februar i mart po 335,60 dinara mesečno, za april, maj i jun po 462,58 dinara mesečno, za jul, avgust, septembar, oktobar, novembar i decembar po 464,18 dinara mesečno;
 za 2010. godinu za januar i februar po 464,18 dinara mesečno, za mart 372,06 dinara, za april 308,77 dinara, za maj 316,21 dinar, za jun 464,16 dinara, za jul, avgust, septembar, oktobar, novembar i decembar po 465,83 dinara mesečno;
 za 2011. godinu za januar i februar po 465,83 dinara mesečno, za mart 386,83 dinara, za april 287,33 dinara, za maj 272,33 dinara, za jun 272,33 dinara, za jul 274,12 dinara, za avgust, septembar i oktobar po 268,12 dinara mesečno, za novembar 183,68 dinara,

sa kamatom na javne prihode na svaki navedeni mesečni iznos od 5-og u mesecu za primanja iz prethodnog meseca pa do dana uplate.

POTVRĐUJE SE rešenje sadržano u stavu tri izreke presude Osnovnog suda u Loznici 8P1. 266/11 od 12.09.2012. godine u delu za iznos od 424.654,00 dinara i u tom delu žalba tuženog ODBIJA kao neosnovana.

PREINAČUJE SE rešenje sadržano u stavu tri izreke presude Osnovnog suda u Loznici 8P1. 266/11 od 12.09.2012. godine u delu za iznos od 406.582,00 dinara do iznosa od 511.654,00 dinara i ODBIJA zahtev tužilje da se obaveže tuženi da je po osnovu naknade troškova prvostepenog parničnog postupka isplati iznos od 105.072,00 dinara ( razlika između 406.582,00 dinara i 511.654,00 dinara ).

ODBIJA SE tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tuženi da tužilji naknadi troškove postupka po žalbi .

OBAVEZUJE SE tužilja da tuženom naknadi troškove postupka po žalbi u iznosu od 49.500,00 dinara u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa ove presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Loznici 8 P1. 266/11 od 12.09.2012. godine u stavu jedan izreke obavezana je tužena da tužilji na ime naknade štete po osnovu izgubljene zarade u periodu od 22.05.2008. godine do 10.11.2011. godine isplati iznose i to za period u vrednosti u svemu kao u njegovom sadržaju sa zakonskom zateznom kamatom na navedeni mesečni iznos od 5-og u tekućem za primanja iz prethodnog meseca do konačne isplate a sve u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, stavom dva izreke obavezana je tužena da tužilji uplati doprinose za socijalno osiguranje za tužilju za period od 22.05.2008. godine do 10.11.2011. godine: Republičkom fondu PIO Beograd, filijala u Loznici iz bruto zarade, Republičkom fondu PIO Beograd, filijala Loznica na teret poslodavca – tuženog, Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje Beograd, filijala u Loznici iz bruto zarade tužilje, Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje Beograd, filijala u Loznici na teret poslodavca i Nacionalnoj službi za zapošljavanje Beograd, filijala u Loznici na bruto zarade tužilji sve za period i u vrednosti kao u njegovom sadržaju, te Nacionalnoj službi za zapošljavanje filijala u Loznici na teret poslodavca tuženog sve u vrednosti i za period kao u njegovom sadržaju sa kamatom na javne prihode na svaki navedeni mesečni iznos od prvog u mesecu za primanja iz prethodnog meseca pa do uplate, a sve u roku od 15 dana od dana prijema presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je stavom tri izreke obavezan tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 511.654,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude, a pod pretnjom prinudnog izvršenja, a tužbeni zahtev za naknadu parničnih troškova preko dosuđenog iznosa odbijen kao neosnovan.

Protiv ove presude tuženi je blagovremeno izjavio žalbu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 12 ZPP, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na žalbu.

Ispitujući pravilnost i zakonitost pobijane presude u granicama ovlašćenja iz odredbe člana 372 ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09 ) u vezi odredbe člana 506 stav 1 novog ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/2011 ) Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni sud je našao:

 žalba je osnovana.

U postupku donošenja ožalbene presude nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 1,2,5,7 i 9 ZPP.

Prema činjeničnom utvrđenju u postupku donošenja ožalbene presude sledi: da je tužilja kao zaposlena u radnom odnosu kod tuženog obavljala poslove domaćice na osnovu Ugovora o radu broj 475 od 01.11.2003. godine za koje je prema Pravilniku o sistematizaciji radnih mesta propisana viša stručna sprema, šesti stepen stručnosti, odsek za dijetetičare, da tužilja ima višu školu za dijetetičare, da je rešenjem direktora tužene broj 232 od 22.05.2008. godine tužilji otkazan ugovor o radu zbog toga što je obavljajući poslove domaćice u centralnom magacinu specijalne bolnice razdužila navedeni magacin sa 100.625 kilograma živinskog mesa i 40.218 kilograma kobasice nepotpisanom otpremnicom broj 22/82-446 od 14.11.2007. godine a da zato nije imala uredno trebovanje od strane ovlašćenog lica iz kafe bara zbog čega je prouzrokovala štetu tuženog u visini od 132.110,00 dinara što je kvalifikovano kao teža povreda radne obaveze iz člana 55 stav 1 tačka 16, 25 i 26 Pojedinačnog kolektivnog ugovora i člana 16 stav 1 tačka 3,22,38 Ugovora o radu, obavezana tužilja da naknadi učinjenu štetu u roku od 30 dana od prijema rešenja i utvrđeno da joj je radni odnos prestao danom dostavljanja rešenja, da je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Loznici P1. 3/10 od 30.05.2011. godine poništeno rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu i tužilja vraćena na posao iz razloga što je došlo do procedure otkaza ugovora o radu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da je svu dokumentaciju potpisivao magacioner zadužen za unošenje i tačnost podataka kao i da li postoji kompletna dokumentacija potrebna pri izdavanju robe iz magacina pa to nije mogla biti obaveza tužilje. Posao tužilje u magacinu je bio da savetuje magacionera u vezi sa skladištenja robe i da na računaru ukuca ulaz i izlaz robe iz magacina po nalogu magacionera bez prava na potpisivanje ili izdavanje robe iz magacina pošto je svu dokumentaciju potpisivao magacioner koji je bio dužan da vrši usaglašavanje magacinske evidencije. Radi toga prvostepeni sud je zaključio da tužilja ne može biti odgovorna i da je sa sigurnošću utvrđeno da je ona sačinila spornu otpremnicu jer na osnovu nepotpisane otpremnice roba nije mogla da izađe iz magacina a otpremnicu potpisuje magacioner i lice koje vrši trebovanje preuzima robu a roba iz magacina izdaje na osnovu trebovanja od strane ugostiteljskog objekta u tri primerka koju prati otpremnica s tim što jedan primerak trebovanja sa otpremnicom ostaje u magacinu, drugi deo u ugostiteljskom delu bolnice a treći primerak otpremnice i trebovanja pripada računovodstvu. Pošto tužilja nije učinila nikakvu povredu radne obaveze i postupala je u skladu sa svojim ovlašćenjima ne postoji doprinos tužilje za štetu koju je tužilja pretrpela zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu u smislu odredbe člana 192 ZOO. Radi toga postoji obaveza tužene strane da tužilji naknadi štetu u visini izgubljene zarade.

Ovaj zaključak pobijane presude se nije mogao prihvatiti jer je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno. Naime, prvostepeni sud utvrđuje da tužilja nije odgovorna, jer na osnovu nepotpisane otpremnice roba nije mogla da izađe iz magacina a otpremnicu potpisuje magacioner i lice koje vrši trebovanje i preuzima robu. Ovaj zaključak ožalbene presude je pravno nebitan jer kada to tvrdi prvostepeni sud zanemaruje da je tužilja oglašena odgovornom što je razdružila navedeni magacin za 100,625 kgr živinskog mesa i 40,218 kgr kobasice čija je prodajna vrednost 132.110,00 dinara a da za to nije imala neophodnu prateću dokumentaciju – uredno potpisano trebovanje od strane ovlašćenog lica iz kafe bara Specijalne bolnice za rehabilitaciju. Radi toga prvostepeni sud je propustio da razjasni pravno važne činjenice iako je izveo dokaz veštačenjem od strane stalnog veštaka za ekonomsko finansijsku oblast Milana Ivanovića koji je dao svoj nalaz i mišljenje od 26.08.2010. godine i prema čijem sadržaju sledi da se razduženje robe iz magacina prema odgovornim licima tužene vrši automatskim unosom otpremnice preko knjigovodstvenog programa odnosno umreženih računara.

Pobijana presuda zato ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati što čini i da je zahvaćena bila bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 12 ZPP a našta se osnovano ukazuje i navodima žalbe tužene.

Radi toga i pošto se radi o višestrukom ukidanju ovaj sud je kao drugostepeni održao raspravu, ponovio dokaze označene po vrsti broju i drugim oznakama kao na zapisniku sa ročišta za raspravu od 13.06.2013. godine pa je utvrdio i ovo činjenično stanje.

Iz nalaza i mišljenja veštaka VV od 26.08.2010. godine utvrđeno je

prethodno na osnovu saglasnih izjava punomoćnika tužilje i tužilje i tuženog preko punomoćnika utvrđeno je:

 da je tužilja imala zaključen Ugovor o radu broj 475 od 01.01.2003. godine za poslove domaćice;
 da tužilja od 2005. godine ne radi na poslovima domaćice;
 da tužilja od te godine radi na poslovima koji su vezani za magacin;
 da u vezi rasporeda na te poslove nije zaključen aneks ugovora o radu niti doneto rasporedno rešenje već da tužilja te poslove obavlja po nalogu finansijskog direktora;
 da je tužena strana tužilji dostavila upozorenje broj 203 od 08.05.2008. godine u povodu koga je tužilja podnela izjašnjenje koje je zavedeno pod brojem 209 što je sud utvrdio iz sadržaja ovih pismena;
 da je direktor tužene strane doneo rešenje broj 232 od 22.05.2008. godine o otkazu tužilji sa prethodno naznačenim činjeničnim opisom radnje koje je rešenje poništeno naznačenom pravnosnažnom presudom;
 da tužilja zbog dejstva naznačenog rešenja nije radila od 22.05.2008. godine do 10.11.2011. godine,
 takođe je utvrđeno iz iskaza tužilje u svojstvu stranke da je ona od 2005. godine radila poslove i to tako što kada dođe trebovanje magacioner koji je zadužen za magacin daje joj trebovanje a ona otkuca otpremnicu u tri primerka na osnovu tog trebovanja;
 da otpremnica sadrži vrstu i količinu robe koja se izdaje iz magacina,
 da postoji šifra za ulaz u program i da je ta šifra poznata tužilji, magacioneru i računovodstvu koje ulazi u naznačeni program pomoću te šifre i vrši knjiženje koristeći naznačeni dokument;
 da je ona dobila zahtev od računovodstva da hronološki složi dokumentaciju pošto su falila dva trebovanja,
 da je ona pronašla jedno trebovanje ali ne i drugo,
 da je naznačena otpremnica upisana sa datumom 14.11.2007. godine,
 da nije ranije bilo primedbi na njen rad,
 da se vrši automatsko slanje otpremnice.

Iz nalaza i mišljenja veštaka za ekonomsko finansijsku oblast VV utvrđeno je:

 da je razdruženje magacina za 1.635 kg živinskog mesa i 40.218 kg kobasice izvršeno otpremnicom broj 22/82-446 od 14.11.2007. godine koja nije potpisana od strane izdavaoca niti primioca i da ista nema karakter knjigovodstvene isprave;
 da je u knjigovodstvu navedena otpremnica na kontu M007-meso živinsko i na kontu K005- kobasica razknjižena 14.11.2007. godine;
 da je ulaz živinskog mesa izvršen 09.11.2007. godine u visini od 49.995 kg po dokumentu 3595/3149 po ceni od 298.11 dinara po kilogramu i na dan 12.11.2007. godine po dokumentu 3651/3178 u koloni 90.715 dinara po kilogramu te da je ukupna vrednost navedena 100.635 kilograma živinskog mesa iznosi 28.487,18 dinara;
 da je ulaz kobasice izvršen 09.11.2007. godine u visini od 47.762 kilograma po ceni od 204,04 dinara po kilogramu i na dan 12.11.2007. godine u visini od 39.736 kilograma po ceni od 218.56 dinara po kilogramu po dokumentu 3652/3176 ukupne vrednosti od 47.262 kg kobasice je 9.668,18 dinara;
 da je ukupna vrednost 100.635 živinskog mesa i 47.762 kg kobasice po sistemu poslednje cene prve ulazne cene robe 38.155,36;
 da je za ekonomsko finansijsko stanje u magacinu zadužen magacioner koji popisu poslova i radnih zadataka iz sistematizacije od 18.02.2009. godine vrši prijem, čuvanje i izdavanje materijalnih sredstava u magacinu;
 da je za ulaz robe u magacin je zadužen knjigovođa koji prema računu i otpremnici evidentira zaduženje magacina;
 da se razduženje robe iz magacina prema odgovornim licima tužene vrši automatski unosom otpremnice preko knjigovodstvenog programa odnosno umreženih računara.

Prema iskazu tužilje takođe je utvrđeno da je praksa da tužilja dobija preko magacionera potpisano trebovanje koje sadrži naznačene podatke o vrsti i količini robe i da na osnovu takvog trebovanja vrši unos podataka koji sačinjava otpremnicu.

Na osnovu saglasnih izjava parničnih stranaka utvrđeno je:

 da otpremnica broj 22/82-446 od 14.11.2007. godine nije potpisana, da se u njenom tekstu nalazi vrsta robe živinsko meso 100.635 kg i kobasica 49.995 kg i da se identičan tekst nalazi i u bazi podataka gde postoji otkucana otpremnica sa naznačenim brojem 22/82-446 od 14.11.2007. godine što je utvrđeno i iz njenog sadržaja;
 te da je tužilja radila u dane 13 i 14.11.2007. godine;
 da je naznačenim manjak po vrsti živinskog mesa i kobasice u naznačenoj količini ušao u vrednost stvarno utvrđenog manjka po propisu.

Tužilja je potvrdila činjenicu da u naznačenoj otpremnici nije naveden datum trebovanja a što sledi i iz njenog sadržaja.

Iz ponovljenog dokaza saslušanjem svedoka SS magacionera utvrđeno je:

 da trebovanje dostavlja radna jedinica kod njega u magacin;
 da tužilja ima zasebnu kancelariju a da su za magacin radila tri izvršioca svedok, tužilja i pomoćni radnik čiji je zadatak bio da razvozi robu;
 da se magacin razdužuje na osnovu otpremnice koju potpisuju on i lice koje prima robu u ime jedinice koja je izdala trebovanje;
 da otpremnicu kuca tužilja na osnovu primljenog trebovanja i po njegovom nalogu;
 da je program bio umrežen sa računovodstvom i knjigovodstvom;
 da za naznačenu robu nije dobijeno trebovanje, niti je izdata roba;
 da je on u izjavi od 23.03.2008. godine naznačio da je istu kucala i da je ona u to vreme radila i da je on radio ceo novembar 2007. godine,
 da je tužilja znala da za razduženje mora imati trebovanje a takođe i za kucanje otpremnice;
 da su se dešavale greške u radu i kod svedoka i kod tužilje;
 da je Radoje Stanić koji je naznačen na otpremnici broj 22/92-446 od 14.11.2007. godine prethodni magacioner koji je otišao u penziju pre ovog događaja ali da je obrazac zadržan sa njegovim imenom;
 da je tužilja bila zadužena da unosi podatke na osnovu trebovanja a da je otpremnica služila za izlaz robe;
 da kad tužilja otkuca otpremnicu na osnovu nje se vrši izlaz robe s tim što se prethodno potpisuje od strane lica koje je izdalo robu i lica koje je primilo robu.

Iz iskaza SS1 koji sud je dokaz ponovio sledi:

 da se roba iz njegove radne jedinice kafe bara trebuje u znatno manjim količinama i to u julu i avgustu do 10 kilograma sedmično a u novembru do 5 kilograma;
 da ga je tužilja pozvala početkom januara 2008. godine i pitala da li ima otpremnicu broj 22/92-446 od 14.11.2007. godine da joj je on dao negativan odgovor a da ga je ona potom pitala da napiše blanko otpremnicu za 14.11.2007. godine.

Ovaj sud je posebno cenio kontrarne iskaze tužilje i svedoka SS1 na okolnost da li je tužilja u naznačenom telefonskom razgovoru rekla SS1 da napiše blanko trebovanje ili ne pa je na osnovu rezultata suočenja našao da je odgovor na to pitanje potvrdan. Ovo sa razloga što je svedok bio konkretan navodeći da je tužilja tražila da napiše blanko trebovanje dok je tužilja bila neodređena.

Tome u prilog i sadržaj izjave SS1 broj 121/1 od 26.03.2009. godine gde je on takođe u celosti naveo ove činjenice.

Činjenice na okolnost poslova tužilje sud je utvrdio iz iskaza svedoka SS2 datog prema sadržaju zapisnika od 27.01.2009. godine koji je naveo da se roba izdaje po nalogu iz kuhinje(otpremnice) koji je tužilja otkucala i koji je nalog za izdavanje robe potpisuju magacioner i nalogodavac i da ti podaci ostaju u računaru na fajl magacina a da je na kraju meseca knjigovodstvo u obavezi da pored toga što ima knjiženje na osnovu naloga preuzme i evidenciju magacina za fajl te da se na taj način vrši kontrola.

Takođe je prema sadržaju zapisnika sa istog ročišta od 27.01.2009.godine utvrđeno i da je prema njegovom sadržaju svedok SS3 potvrdila šta je bio zadatak poslova tužilje a takođe i svedok SS4 navodeći da je AA bila zadužena da unosi podatke o ulazu robe iz magacina i da ona nema pristup tom računaru, takođe i da je računar na kom je radila tužilja bio umrežen. To sledi i iz sadržaja zapisnika sa ročišta od 30.04.09 o iskazu svedoka SS5 u delu koji glasi:da je obaveza tužilje bila da knjiži ulaz i izlaz na kompjuteru

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja sledi da je pobijana presuda zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava zbog čega je ista preinačena i odlučeno kao u izreci ove presude.

Zato su odlučne ove činjenice:

 da je tužilja izvršila radnju koja je navedena u sadržaju rešenja broj 232 od 22.05.2008. godine jer je razdužila navedeni magacin sa 100,625 kg živinskog mesa i 40,218 kg kobasice a da za to nije imala uredno potpisano trebovanje od strane ovlašćenog lica iz kafe bara Specijalne bolnice za rehabilitaciju(trebovanja nije ni bilo).

Ovaj zaključak sud zasniva na činjenicama:

 da je tužilja bila zadužena za unos podataka u naznačeni kompjuter;
 da šifru za rad na računaru imaju tužilja, magacioner i knjigovodstvo;
 da nema dokaza da je naznačenu otpremnicu broj 22/92-446 od 14.11.2007. godine sačinilo na naznačenom računaru drugo lice;
 da je na naznačenom računaru sa kojim je bila zadužena tužilja sačinjena otpremnica broj 22/92-446 od 14.11.2007. godine;
 da se razduženje robe iz magacina prema odgovornim licima tužene vrši automatskim unosom otpremnice preko knjigovodstvenog programa odnosno umreženog računara;
 da nije postojalo trebovanje za naznačenu vrstu robe na osnovu koga bi bilo potrebe da se ta otpremnica uradi.

Pri tome ovaj sud posebno ceni utvrđeno iz nalaza i mišljenja veštaka da navedena otpremnica broj 22/82-446 od 14.11.2007. godine nije bila potpisana od strane izdavaoca niti primaoca i da po knjigovodstvenim načelima nema ni karakter knjigovodstvene isprave. Ovaj zaključak veštaka iz naznačenog nalaza i mišljenja prihvata i ovaj sud kao drugostepeni u postupku kontrole ožalbene presude. Međutim, nalazi da je to bio upravo razlog da tužilja ne vrši unos otpremnice u računar – knjigovodstveni program pre nego što ima uredno primljeno trebovanje od magacionera gde je naznačena vrsta i količina robe i koje trebovanje je potpisano od strane radne jedinice koja trebuje robu i da ne razdužuje magacin otpremnicom koja nije knjigovodstveni dokumenat. Međutim, ona je postupila suprotno jer je naznačenom „otpremnicom“ razdužila magacin a da nije potvrđen izlaz robe potpisima magacionera i lica koje prima robu.

Pored toga da bi tužilja mogla da otpremnicu uključi u knjigovodstveni program bilo je nužno i da prethodno poseduje naznačenu otpremnicu ali potpisnu od strane magacionera koji izdaje robu i lica koje je prima robu u konkretnom slučaju to je trebalo biti lice iz kafe bara. Međutim, tužilja niti je imala naznačeno trebovanje, niti je otpremnica bila potpisana ali je ona i pored toga unela naznačenu otpremnicu u sadržaj knjigovodstvenog programa i na taj način u knjigovodstvenom smislu automatski razdužila magacin iako za to nije imala knjigovodstveno valjanu dokumentaciju ( trebovanje i otpremnicu potpisanu od strane ovlašćenih lica ).

Pri tome ovaj sud takođe prihvata utvrđeno iz nalaza veštaka i svedoka SS da knjigovodstvo mora imati potrebne isprave – potpisano trebovanje i otpremnicu. U tom značenju je iskaz svedoka SS kada je naveo da je on predavao knjigovodstvu krajem meseca dokumentaciju koju im ja dao i ono što je sa fajla preuzeto i što je u ostalom i bio razlog da tada računovodstvo od tužilje traži nedostajuća trebovanja ( izjašnjenje na upozorenje broj 209 od 12.05.2009. godine i iskaz tužilje u prvostepenom i drugostepenom postupku ). Međutim, to ne izvinjava tužilju jer je ona bila dužna da vodi računa o tome da se knjigovodstveno može razdužiti magacin samo ako ima za to prezentiranu odgovarajuću dokumentaciju, potpisano trebovanje i otpremnicu što u konkretnom slučaju tužilja nije imala.

Ovaj sud je posebno cenio i tvrdnju tužilje da ona nije izvršila unos naznačenih podataka – navedene otpremnice u knjigovodstveni program u računaru ali isti nije prihvatio kao tačan. Ovo sa razloga što je tužilja radila naznačenog dana, a nema dokaza da je drugo lice tog dana imalo pristup njenom računaru. Radi toga okolnost što je šifra od tog računara bila poznata i magacioneru SS i računovodstvu tužilju ne izvinjava. Tužilja je bila zadužena sa naznačenim računarom i bila je dužna da vodi računa da druga lica nemaju pristup računaru u vreme kada ona radi (nesporno je utvrđeno da je tužilja radila 14.11.2007. godine). To tužilja nije učinila, a i nije dokazala da je drugo lice unelo ove podatke u naznačeni program. Pri tome je irelevantno da li je sama tužilja unela te podatke – otpremnicu u knjigovodstveni program ili je u njenom prisustvu učinilo to drugo lice zašta takođe nema dokaza. Radi toga, neprihvatljiv je stav iz ožalbene presude da nije moglo biti utvrđeno da je tužilja unela naznačenu otpremnicu u knjigovodstveni program. Tužilja je bila zadužena sa računarom, imala kontrolu tog dana nad istim, nema dokaza da je tužilja napuštala svoju kancelariju ( tužilja ima zasebnu kancelariju ) pa zbog toga i zaključak da je samo tužilja mogla izvršiti unos naznačenih podataka tog dana u radnom vremenu ili drugo lice uz njeno znanje.

Ovaj sud je posebno cenio i to što je tužilja nutricionista, što je raspoređena na poslove domaćice po usmenom nalogu i bez aneksa odnosno ugovora o radu ili rešenja o rasporedu ali i to je bez značaja. Ovo iz razloga:

 što se je tužilja se saglasila da radi na tim poslovima ;
 što je tužilja bila dužna ukoliko nije znala da radi na tim poslovima da odbije nalog
 što je tužilja pre naznačenog događaja na tim poslovima radila neprekidno dve godine;
 što je po oceni ovog suda tužilja imala znanje da radi na tim poslovima jer je iz iskaza svedoka SS utvrđeno da ga je ona kao magacionera podučavala u vršenju njegovih poslova skladištenja.

Radi toga po shvatanju ovog suda kada zaposleni nezavisno od toga što formalno pravno nije raspoređen na određene poslove iste prihvati da obavlja i kada to čini u dužem periodu ne može se za slučaj greške u njihovom izvršavanju pozivati uspešno na to da nema rasporedno rešenje odnosno da nema potrebna znanja i veštine za obavljanjem tih poslova. U ovom postupku je utvrđeno suprotno da je tužilja imala takva znanja i veštine jer u njihovom odsustvu ne bi mogla podučavati magacionera u radu.

U prisustvu izloženog sledi da se u radnjama tužilje stiču elementi bića dela povrede radne obaveze nemarno izvršavanje poslova i izdavanje pismenog dokumenta čija sadržina ne odgovara činjeničnom stanju odnosno neistinitog sadržaja tačka 16 Ugovora o radu.

Po shvatanju ovog suda zato nema osnova za građansko pravnu odgovornost tuženog poslodavca nezavisno od toga što je poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu zbog zastarelosti disciplinske procedure primenom pravila iz člana 172 stav 1 u vezi člana 154 stav 1 ZOO. Ovo i zato što je tužilja svojim ponašanjem koje nosi atribut protivpravnosti izazvala vođenje procedure otkaza. Nema jer je u ovoj situaciji zaposleni dao odlučujući doprinos nastanku sopstvene štete a primenom pravila iz člana 192 Zakona o obligacionim odnosima. Nezakonito rešenje o otkazu zato u ovoj situaciji svoj efekat ostvaruje isključivo u pogledu vraćanja na rad.

Radi toga ožalbena presuda je morala biti preinačena i odbijen tužbeni zahtev tužilje kako u pogledu granice tako i u pogledu kamate koja kao sporedno potraživanje deli sudbinu glavnog potraživanja.

Ovaj sud primećuje da je u delu uplate doprinosa Fondu PIO za juni 2010. godinu učinjena pogreška u pisanju kao i u delu za uplatu doprinosa Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje Filijali Loznica na teret poslodavca za 2008. godinu za period 22. do 31.05. ali ta pogreška u pisanju se može ispraviti u svako doba. Radi toga sud nije predmet vraćao na ispravljanje presude prvostepenom sudu.

Preinačeno je i rešenje o naknadi parničnih troškova tako što je odbijen zahtev tužilje za naknadu parničnih troškova jer ona nije uspela u sporu. Iz istog razloga odbijen je i njen zahtev za naknadu troškova postupka po žalbi.

Ovaj sud nalazi da tužilja nije dala doprinos nastanku manjka, niti je to mogla dati jer ona ne izdaje robu, a nema dokaza da je na osnovu naznačenog nepravilnog razduženja ostvaren izlaz robe u materijalnom smislu. Po stanovištu ovog suda naznačena isprava – otpremnica i nije mogla biti upotrebljena u toj nameni jer su nedostajali potpisi u koloni izdavalac i primalac. Međutim, s obzirom da je tužilja sačinila naznačeni dokument koji ne odgovara stvarnom činjeničnom stanju ostvaren je razlog za njenu građanskopravnu odgovornost sa stanovišta doprinosa sopstvenoj šteti zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa. Ovo utoliko pre što je s obzirom na upisanu količinu robe ona morala znati da to nije količina koju trebuje radna jedinica kafe bara.

Poricanje tužilje na raspravi pred drugostepenim sudom da ona nije znala koju količinu trebuje ta radna jedinica ne prihvatljivo s obzirom na dvogodišnje iskustvo tužilje na radu na tim poslovima i svakodnevni unos podataka na temu.

Bez uticaja su navodi iz odgovora na žalbu da se dokumentacija pravi hronološki i da je očigledno da unos podataka od 14.11.2007. godine, da je taj datum trebao da bude naznačen i u rešenju o otkazu ugovora o radu. Međutim, po shvatanju ovog suda u rešenju broj 232 od 22.05.2008. godine dati su svi elementi za prepoznavanje događaja jer se iz vrste i količine robe može prepoznati naznačena otpremnica pa i nezavisno od toga što joj nedostaje datum. Konačno ovde se radi o naknadi štete a kod izloženih razloga postoji odlučujući doprinos tužilje sopstvenoj šteti.

Ovaj sud takođe prihvata kao tačan navod iz odgovora na žalbu da tužilja nije pričinila štetu tuženom to je već i obrazloženo ali to ne oslobađa tužilju materijalno pravne odgovornosti za doprinos sopstvenoj šteti u prisustvu prethodnih razloga za knjigovodstvene propuste. Razlog koji je naveo tuženi u završnoj reči da tužilja nije obavestila pretpostavljene pravno je irelevantan jer to nije činjenični opis radnje koji je provocirao otkaz ugovora o radu tužilji ali nezavisno od toga pobijana presuda je morala biti preinačena u prisustvu izloženih razloga i biti odlučeno kao u izreci ove presude.

Naznačena povreda odredaba parničnog postupka kojom je bila zahvaćena ožalbena presuda otklonjena je na raspravi pred ovim sudom

Pravilno je pobijano rešenje u potvrđujućem delu izreke jer se isto u tom delu zasniva na pravilnoj primeni odredbe člana 149 i 150 ZPP. Ovo sa razloga što se taj iznos odnosi na troškove postupka koji su nastali do donošenja presude Osnovnog suda u Loznici 3P1. 3/10 od 30.05.2011. godine. Pošto je tužilja uspela u sporu u pogledu odluke sadržane u stavu jedan te presude to okolnost što je za naknadu štete tužilja izgubila parnicu ne utiče na ove troškove postupka. Ovo zato što su isti nastali nezavisno od tog njenog neuspeha. Suprotno u odnosu na troškove posle ukidanja presude Osnovnog suda u Loznici P1. 3/10 od 30.05.2011. godine tužilja nema pravo. Na te troškove ima pravo tužena strana jer je ona u tom delu uspela u sporu. Radi toga ovaj sud je umanjio vrednost dosuđenih troškova tužilji za vrednost troškova koji su nastali u tom stadijumu postupka, utvrdio troškove koje je imao tuženi u tom delu i iste mu priznao pa je po preboju tih troškova odlučio kao u izreci ove presude. U odluci o naknadi troškova sadržana je i negativna odluka za veći iznos po zahtevu tuženog.

Sud je odbio zahtev tužilje za naknadu troškova postupka po žalbi jer ona nije uspela u tom postupku.

Sud je dosudio naknadu troškova postupka po žalbi tuženoj strani i to za pisanje žalbe i zastupanja na tri ročišta pred ovim kao drugostepenim sudom.

Odluka o naknadi troškova doneta je primenom pravila iz člana 149 i 150 ZPP.

Sa izloženog a na osnovu odredbe člana 380 stav 1 tačka 1 Zakona o parničnom postupku u vezi odredbe člana 506 stav 1 novog ZPP odlučeno je kao u izreci ove presude.

Predsednik veća-sudija
Borivoje Živković, sr

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić