APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

9.01.2013.

Gž1 6856/12

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž1 6856/2012
Dana:09.01.2013.godine
B E O G R A D
Nemanjina br.9

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Borivoja Živkovića, predsednika veća, Vesne Martinović i Biserke Živanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilaca: AA1 do AA10, čiji je zajednički punomoćnik AB, protiv tužene "BB" u restrukturiranju, čiji je punomoćnik BA, advokat, radi duga, odlučujući o izjavljenoj žalbi tuženog, protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu VII P1 br.3919/10 od 03.09.2012.godine, u sednici veća održanoj dana 09.01.2013.godine, doneo je

R E Š E Nj E

UKIDA SE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu VII P1 br.3919/10 od 03.09.2012.godine, u stavu jedan, dva, tri, četiri i šest izreke i predmet u tom delu UPUĆUJE istom sudu, na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu VII P1 br.3919/10 od 03.09.2012.godine, u stavu jedan izreke, usvojen je tužbeni zahtev, pa je obavezan tuženi da u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude, tužilji AA1, na ime razlike između zarade utvrđene prema granskom kolektivnom ugovoru za delatnost ugostiteljstva i turizma i zarade koja je stvarno isplaćena, isplati novčane iznose u vrednosti i za period i sa zakonskom zateznom kamatom od datuma pa do isplate, kao u njegovom sadržaju, stavom dva izreke, usvojen je tužbeni zahtev, pa je obavezana tužena da u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude, tužiocu AA2 na ime razlike između zarade utvrđene prema granskom kolektivnom ugovoru za delatnost ugostiteljstva i turizma i zarade koja mu je stvarno isplaćena, isplati novčane iznose u vrednosti i za period i sa zakonskom zateznom kamatom od datuma do isplate, kao u njegovom sadržaju, stavom tri izreke, usvojen je tužbeni zahtev, pa je obavezan tuženi da u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude, tužilji AA3, na ime razlike između zarade isplaćene prema granskom kolektivnom ugovoru za delatnost ugostiteljstva i turizma i zarade koja je stvarno isplaćena, isplati novčane iznose u vrednosti i za period i sa zakonskom zateznom kamatom od datuma do isplate, kao u njegovom sadržaju, stavom četiri izreke, obavezan je tuženi da u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude, tužiocu AA4 na ime razlike između zarade utvrđene prema granskom kolektivnom ugovoru za delatnost ugostiteljstva i turizma i zarade koja mu je stvarno isplaćena, isplati novčane iznose u vrednosti i za period i sa zakonskom zateznom kamatom od datuma do isplate, kao u njegovom sadržaju, stavom petim izreke, utvrđeno je da je tužba tužilaca AA5 do AA10, povučena, dok je stavom šestim izreke, obavezan tuženi da tužiocima AA1, AA2, AA3 i AA4, solidarno na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 186.338,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude.

Protiv ove presude, povodom odluke sadržane u stavu jedan, dva, tri, četiri i šest njene izreke, tuženi je blagovremeno izjavio žalbu, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužioci su podneli odgovor na žalbu.

Ispitujući pravilnost i zakonitost pobijane presude u granicama ovlašćenja iz odredbe člana 372 Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.125/04 i 111/09), u vezi odredbe člana 506 stav 1 novog Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/2011), Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni sud, je našao:

-žalba je osnovana.

Prema razlozima pobijane presude u ožalbenom delu njene izreke sledi, da su tužioci AA1, AA2, AA3 i AA4, bili u radnom odnosu kod tuženog u period od 01.10.2005.godine, zaključno sa decembrom 2006.godine, da je tužiocima za taj period isplaćivana zarada na osnovu cene rada u bruto mesečnom iznosu od 5.830,00 dinara. Radi toga i pošto je odredbom članova 5 i 41 Posebnog kolektivnog ugovora za delatnost ugostiteljstva i turizma, koji je stupio na snagu 08.10.2003.godine, utvrđena cena rada u bruto mesečnom iznosu od 6.850,00 dinara, sledi da je kod tuženog najveća dobit uvećana za bruto zarade u toku 2004.i 2005.godine, ostvarena u delatnosti hoteli i moteli sa restoranom, pa je prema toj delatnosti ostvarena dobit iz pretežne delatnosti ugostiteljstva i turizma, radi toga tužioci imaju pravo na visinu poslednje razlike zarade u svemu kao u sadržaju iz stava jedan, dva, tri i četiri izreke pobijane presude.

Zaključak ožalbene presude se za sada ne može prihvatiti, jer se ista zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Prema činjeničnom utvrđenju u postupku donošenja ožalbene presude sledi, da je tužilja AA1, zasnovala radni odnos na neodređeno vreme počev od 01.12.2004.godine, na osnovu ugovora o radu br.263/3 od 24.06.2002.godine, da je na osnovu ugovora o radu od 04.11.1999.godine, koji je zaključen između tuženog i tužioca AA4, utvrđeno da je ovaj tužilac zasnovao radni odnos na neodređeno vreme, na radnom mestu mesar-magacioner, sa punim radnim vremenom, da je na osnovu ugovora o radu mn/zs-64/42-310 od 04.11.1999.godine, da je tužilac AA2, zasnovao radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog, na radnom mestu hemijski čistač sa punim radnim vremenom, da je na osnovu ugovora o radu mn/sz-64/42-336 od 04.11.1999.godine, zaključenog između tuženog i AA3, utvrđeno da je ova tužilja zasnovala radni odnos na neodređeno vreme, sa punim radnim vremenom, da je na Sastanku održanom dana 28.10.2005.godine, utvrđeno da menadžment je na tom sastanku Menadžmenta "BB" DP, tuženi preuzeo obavezu da cenu rada sa pojedinačnog kolektivnog ugovora Kompanije "BB" za međunarodnu i unutrašnju trgovinu, hotelijerstvo, ugostiteljstvo i vazdušni saobraćaj, zaključio dana 28.10.2005.godine, između reprezentativnog sindikata Kompanije "BB" sa SSSJ-SS sindikalne organizacije "BB" i direktora "BB", uskladi u razumnom roku sa cenom rada iz posebnog kolektivnog ugovora za delatnost ugostiteljstva i turizma Srbije („Službeni glasnik RS“ br.81/03, 96/03 i 126/03), koja iznosi 6.850,00 dinara i da je tužena strana tužiocima za period potraživanja od novembra 2005.godine zaključno sa mesecom decembrom 2006.godine, vršila obračun zarade primenom cene rada od 5.830,00 dinara. Takođe je utvrđeno da iznosi iskazani u stavu jedan, dva, tri i četiri izreke pobijane presude, predstavljaju posebnu razliku između vrednosti isplaćene zarade primenom cene rada od 5.830,00 dinara i vrednosti zarade obračunate primenom cene rada od 6.850,00 dinara.

Međutim, u postupku donošenja ožalbene presude, činjenično stanje je ostalo nepotpuno utvrđeno, jer je ostalo nerazjašnjeno da li iznosi sadržani u stavu jedan, dva, tri i četiri izreke pobijane presude, predstavljaju neto vrednost zarade ili se radi o njenoj bruto vrednosti. Ovo i sa razloga, što se u obrazloženju pobijane presude koristi izraz bruto mesečni iznos.

Razjašnjenje ove okolnosti je od značaja, jer se zaposlenom isplaćuje neto vrednost zarade, a razlika do njene bruto vrednosti (porezi i doprinosi koji se plaćaju iz zarade) u smislu odredbe člana 105 stav 2 Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br.24/05....), isplaćuju na ime zaposlenog odgovarajućim fondovima odnosno na račune Poreske uprave.

Pored toga, u žalbi tuženog se ukazuje da su hoteli-moteli sa restoranom poslovali sa gubitkom. To suprotno navodima iz odgovora na žalbu, nije nova činjenična tvrdnja, imajući u vidu navode tuženog u prvostepenom postupku ( npr.podnesak od 24.08.2012.godine), prema čijem sadržaju se takođe navodi da je na nivou delatnosti ugostiteljstva ostvaren gubitak koji je pokriven na nivou kompanije i to pored ostalog iz prihoda i dobiti koja se knjigovodstveno vodila na zajedničkom mestu troškova.

Pošto od odgovora na pitanje da li je u naznačenoj delatnosti ostvaren gubitak ili ne, zavisi odgovor na pitanje da li je to bila pretežna delatnost tuženog u smislu odredbe člana 5 stav 1 Zakona o klasifikaciji delatnosti i registru jedinica razvrstavanja(„Službeni list SRJ“ br.31/96.....i 74/99) od koje norme polazi i prvostepeni sud u ožalbenoj presudi, pobijana presuda je morala biti ukinuta.

Ovaj sud je posebno cenio i činjenicu prisustva presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 435/11 od 04.08.2011.godine, kojom je odbijena žalba tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3527/10 od 16.11.2010.godine, ali nalazi s obzirom na iznete činjenične razloge, koji su uslovili ukidanje ožalbene presude da njen učinak za sada ostaje bez značaja. Ovo i sa razloga, što je u toj presudi veštak objasnio da su iz bruto zarade već pokrivene kroz kaznene gubitke po svakom profitnom centru i da su ti gubici na nivou pravnog lica pokriveni iz ostvarene dobiti, koja je zbog tih gubitaka svedena na određeni iznos koji predstavlja bilans uspeha i da je na osnovu bilansa uspeha utvrđena pretežna delatnost tuženog upravo ugostiteljstvo i turizma. To činjenično utvrđenje nedostaje u postupku donošenja ove ožalbene presude u ovoj parnici, zbog čega je ista morala biti ukinuta u pobijanom delu njene izreke.

Ukinuto je i rešenje o naknadi troškova parničnog postupka, pošto odluka u tom delu zavisi od konačnog ishoda spora.

Radi toga, prvostepeni sud će u ponovnom postupku upotpuniti činjenično stanje naznačene okolnosti, tako što će na osnovu ovlašćenja iz odredbe člana 299 Zakona o parničnom postupku, razjasniti o koje je pretežne delatnosti ostvaren najveći prihod kod tuženog za period potraživanja, te da li je naznačeni deo procesa rada ugostiteljstvo i turizam, poslovalo sa gubitkom ili ne, pa kada pravilno i potpuno utvrdi činjenično stanje, prvostepeni sud će doneti pravilno i na zakonu zasnovanu odluku u ovoj parničnoj stvari.

Sa izloženog, a na osnovu odredbe člana 377 Zakona o parničnom postupku u vezi odredbe člana 506 stav 1 novog Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci ovog rešenja.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Borivoje Živković s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić