APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

6.10.2010.

Gž1 6461/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž1 6461/10
Dana 06.10.2010. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Borivoja Živkovića, predsednika veća, Vesne Martinović i Ljiljane Mitić Popović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA, koga zastupa advokat AB, protiv tuženog "BB" i umešača na strani tuženog VV, koju zastupa BA, koju zastupa BA i GG, radi poništaja odluke o dodeli stana, odlučujući o izjavljenoj žalbi tužioca protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 555/08 od 21.11.2008. godine, doneo je u sednici veća održanoj dana 06.10.2010. godine

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba tužioca i POTVRĐUJE presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 555/08 od 21.11.2008. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca da se obaveže tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka po žalbi u iznosu od 12.000,00 dinara.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 555/08 od 21.11.2008. godine u stavu jedan izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi kao nezakonita konačna odluka stambene komisije tuženog broj 1507 od 17.04.1990. godine kojom je dodeljen stan DD, odluka broj 1502 od 17.04.1990. godine kojom je dodeljen stan VV, odluka broj 1504 od 18.04.1990. godine kojom je dodeljen stan GG i odluka broj 1714/1 od 30.05.1990. godine doneta po prigovoru tužioca, kao neosnovan, dok je stavom dva izreke odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka kao neosnovan.

Protiv ove presude tužilac je blagovremeno izjavio žalbu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost i zakonitost pobijane presude u granicama ovlašćenja iz odredbe člana 372. ZPP, Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni sud je našao:

 žalba je neosnovana.

U postupku donošenja ožalbene presude nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 1., 2., 5., 7. i 9. ZPP, niti drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje bi bile od uticaja na njenu pravilnost i zakonitost.

Prema činjeničnom utvrđenju u postupku donošenja ožalbene presude sledi: da je na osnovu odluke radničkog saveta tada OOUR GS Novi Beograd broj 2700/5 od 06.10.1999. godine raspisan konkurs za raspodelu 7 stanova radnicima OOUR Novi Beograd, da je na osnovu toga konkursa Komisija za stambena pitanja "BB" prvog stepena sačinila listu reda prvenstva za dodelu stanova radnicima pogona Novi Beograd na kojoj se na prvom mestu nalazi DD sa ukupno 390,5 bodova, na trećem mestu VV sa ukupno 372,5 bodova, na petom mestu GG sa ukupno 366 bodova, dok se tužilac nalazi na 20 mestu ove rang liste sa ukupno 358,5 bodova, da je po ovoj rang listi 1508 od 18.04.1990. godine izvršena raspodela stanova i to:

 odlukom broj 1507 od 17.04.1990. godine Komisije za stambena pitanja radnika GSP-a prvog stepena DD dodeljen je jednoiposoban stan aa,
 odlukom istog organa broj 1502 od 17.04.1990. godine VV je dodeljen jednosoban stan vv,
 odlukom istog organa broj 1504 od 17.04.1990. godine FF je dodeljen dvosoban stan gg, da izvršni odbor osnovne organizacije sindikata Dorćol na sednici održanoj dana 16.12.1977. godine tužiocu ustupio stari stan u ulici dd na kome je bila ranije nosilac stanarskog prava ĐĐ uz napomenu da se stan dodeljuje kao nužni smeštaj, da je VD direktor tada OOUR _ doneo rešenje broj 1545 od 18.04.1978. godine kojim je tužiocu dodeljen na korišćenje đđ, a na kome je nosilac stanarskog prava bila ĐĐ s obzirom da je OOUR _ učestvovao u konačnom rešavanju stambenog pitanja ĐĐ, da je ovim rešenjem određeno da će tužilac naznačeni stan koristiti sa članovima uže porodice i to suprugom _, kćerkama _, _, ocem _ i majkom _, da je Komisija za stambena pitanja izvršila obilazak tužioca na naznačenoj adresi i utvrdila da tužilac stanuje u stanu dd, da su tom prilikom zatečeni supruga i kćerka, da se ovaj stan nalazi u staroj kući i sastoji od sobe, kuhinje i VC, da nema kupatilo, da je stan u lošem stanju, da se u sobu ulazi iz kuhinje, da je pod od betona, plafon od trske, da je tužilac zaključio ugovor o korišćenju stana br. 18/78 sa tada Beogradskom zajednicom stanovanja kao nosilac stanarskog prava na stanu dd na prvom spratu u Opštini Vračar i da je stan ukupne površine od 20 m2 i da se sastoji od jedne sobe kuhinje i VC-a, te podruma, da je tužilac na rang listi po merilu stambene situacije bodovan sa 190 bodova, a po merilu socijalno materijalni položaj sa pet bodova i da ima ukupno 358,5 bodova. Takođe je utvrđeno da je prvostepeni priznao tužiocu još tri boda po merilu socijalno materijalnog položaja.

Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo dajući za svoju odluku razloge koje u bitnom prihvata i ovaj sud kao drugostepeni u postupku njene žalbene kontrole.

Naime, prema odredbi člana 22. stav 1. pod 4. Pravilnika o osnovama merila i kriterijuma izvršavanja stambenih potreba radnika u tada OOUR GS Novi Beograd po osnovu stambenih prilika stanovanje u mračnim vlažnim i dotrajalim prostorijama koje ne ispunjavaju minimalno higijensko tehničke uslove stanovanja bez obzira na kvadraturu i svojstvo stanovanja poentiraju se sa 190 bodova, dok se pod tačkom 3. stanovanje u nužnom smeštaju poentira sa 195 bodova.

S obzirom da je tužilac nosilac stanarskog prava na naznačenom stanu pravilno je prvostepeni sud zaključio da je tužilac pravilno bodovan po merilu stambene situacije i da nema pravo na bodove po tom kriterijumu kao da stanuje u nužnom smeštaju. Stanovanje u statusu nosioca stanarskog prava na stanu isključuje bodovanje zaposlenog kao da stanuje u nužnom smeštaju jer nužni smeštaj nije stan a samo se na stanu može steći stanarsko pravo. Tu razliku je napravila i odredba člana 9., 14. i 16. ovog Zakona o stambenim odnosima(propis tada važeći) propisujući da nosilac stanarskog prava stiče stanarsko pravo na stanu, pa je na taj način isključila pravo na sticanje stanarskog prava na nužnom smeštaju.

Navod žalbe da presuda ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati zato nema svoje činjenično pokriće, a razlozi presude su jasni, potpuni i dovoljni.

Dalji navod žalbe da je zaključak prvostepenog suda suprotan zapisniku o utvrđivanju stambene situacije podnosioca zahteva za stan broj 2720/80 od 17.12.1999. godine gde je komisija prilikom obilaska zaključila da se stambene prilike tužioca kvalifikuju kao nužni smeštaj i stim u vezi da je Odlukom Izvršnog odbora sindikata OOSUR-a _ broj 3 od 16.12.1977. godine naznačeno da se tužiocu naznačene prostorije daju kao nužni smeštaj nema pravnog značaja u prisustvu prethodno iznetih razloga.

Ne stoji navod žalbe da prvostepeni sud nije cenio i ovu odluku Izvršnog odbora osnovne organizacije sindikata broj 3 od 16.12.1977. godine. Suprotno ovim navodima u obrazloženju pobijane presude se ukazuje da je sud cenio i druge dokaze ali je našao da su isti bez značaja.

Navod žalbe da prvostepeni sud spornu činjenicu nije utvrdio ni veštačenjem od strane veštaka građevinske struke pravno je bez značaja jer tužilačka strana nije priložila i predložila dokaze s tim u vezi a u spisima ove parnične stvari postoji nalaz i mišljenje veštaka od 07.10.1991. godine gde je naznačeno da stan nije nužni smeštaj (stan EE i da je stan nekonforan jer nema sve prostorije konfornog stana – kupatilo i predsoblje.

Nedostatak ovih prostorija bio je i razlog da se tužilac boduje sa 190 bodova.

Radi toga pravilan je i dalji zaključak iz ožalbene presude da tužilac sa ukupno utvrđenih 361,5 bodova ima manji broj bodova na rang listi od GG koji ima ukupno 366 bodova što znači viši broj bodova od tužioca pa time i prioritet u rešavanju svoje stambene potrebe dok ostala lica (DD i VV – umešač ) imaju još veći broj bodova.

Ne stoje kod izloženog navodi žalbe da se pobijana presuda zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava i da je tužilac po merilu stambene situacije trebao biti bodovan sa 195.bodova.

Pošto DD, VV i GG imaju ukupno svaki od njih veći broj bodova od tužioca na rang listi imali su i prioritet u rešenju svoje stambene potrebe u odnosu na njega.

Navod žalbe da je sam tuženi taj prostor kvalifikovao kao nužni smeštaj i da sud nema ovlašćenje da menja tu kvalifikaciju zanemaruje da su ovde predmet spora odluke o dodeli stana naznačenim radnicima i da sud ima ovlašćenje da kod prigovora tužioca na pravilnost njegovog bodovanja po merilu stambene situacije utvrdi kakav je njegov stambeni status. Ovo i zato što je tužiocu dodeljen ovaj stan „kao nužni smeštaj“, ali nije utvrđena obaveza tuženog da će tužilac tako biti i bodovan.

Pravilno je i rešenje o naknadi parničnih troškova sadržano u stavu dva izreke pobijane presude kojim je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka pošto on nije uspeo u sporu primenom pravila iz odredbe člana 149. stav 1. ZPP.

Tužilac nije uspeo u sporu, pa zato nema pravo na naknadu troškova postupka po žalbi.

Sa izloženog, a na osnovu odredbe člana 375. i člana 161. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci ove presude.

PREDSEDNIK VEĆA – SUDIJA
Borivoje Živković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić