APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

19.01.2011.

Gž1 6361/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž1 6361/10
Dana 19.01.2011. godine
B E O G R A D
Nemanjina br.9

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Borivoja Živkovića, predsednika veća, Vesne Martinović i Snežane Vitošević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA, BB, VV, GG i DD čiji je zajednički punomoćnik adv.AB, protiv tužene REPUBLIKE SRBIJE – MINISTARSTVO UNUTRAŠNjIH POSLOVA REPUBLIKE SRBIJE čiji je zakonski zastupnik Republičko javno pravobranilaštvo iz Beograda, ul.Nemanjina br.26, radi isplate dela zarade, odlučujući po žalbi tužilaca izjavljenoj protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P.br.5359/07 od 08.09.2009.godine, u sednici veća održanoj dana 19.01.2011.godine doneo je,

P R E S U D U

ODBIJA SE kao NEOSNOVANA žalba tužilaca i POTVRĐUJE presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P.br.5359/07 od 08.09.2009.godine u delu stava prvog izreke za topli obrok, regres i za naknadu putnih troškova sa kamatom na te iznose.

UKIDA SE presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P.br.5359/07 od 08.09.2009.godine u delu stava prvog izreke za naknadu za noćni rad, prekovremeni rad i rad u vreme državnih i verskih praznika i stavu četvrtom izreke i u tom delu predmet vraća Prvom osnovnom sudu u Beogradu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P.br.5359/07 od 08.09.2009.godine u stavu prvom izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilaca kao neosnovan i to tužbeni zahtev kojim je prvotužilac AA tražio da mu tužena na ime neisplaćenog dela zarade za prekovremeni rad, rad noću i rad u dane državnih i verskih praznika za period od 01.06.2004.godine do 31.12.2006.godine isplati 5.806,22 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.04.2009.godine pa do isplate, na ime naknade zarade neisplaćene po osnovu toplog obroka i regresa za godišnji odmor u periodu od 01.06.2004.godine do 31.12.2006.godine odnosno za godinu 2004., 2005. i 2006.godinu iznos od 100.052,75 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.04.2009.godine pa do isplate i na ime naknade putnih troškova od mesta prebivališta do mesta rada i nazad iznos od 125.324,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 16.04.2009.godine pa do isplate, tužbeni zahtev kojiom je drugotužilac BB tražio da se obaveže tužena da mu na ime neisplaćenog dela zarade za prekovremeni rad, rad noću i rad u dane državnih i verskih praznika za period od 01.06.2004.godine do 31.12.2006.godine isplati iznos od 57.417,11 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.04.2009.godine pa do isplate, na ime naknade zarade neisplaćene po osnovu toplog obroka i regresa za godišnji odmor u periodu od 01.06.2004.godine do 31.12.2006.godine odnosno za godine 2004., 2005. i 2006.godinu isplati iznos od 133.671,79 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.04.2009.godine pa do isplate i na ime naknada putnih troškova od mesta prebivališta do mesta rada i nazad iznos od 86.160,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 16.04.2009.godine pa do isplate, tužbeni zahtev kojim je trećetužilac tražio da se obaveže tužena da mu na ime neisplaćenog dela zarade za prekovremeni rad, rad noću i rad u dane državnih i verskih praznika za period od 01.06.2004.godine do 31.12.2006.godine isplati iznos od 134.424,52 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.04.2009.godine pa do isplate, na ime naknade zarade neisplaćene po osnovu toplog obroka i regresa za godišnji odmor za period od 01.06.2004.godine do 31.12.2006.godine odnosno za godine 2004., 2005. i 2006. isplati iznos od 160.478,80 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.04.2009.godine pa do isplate i na ime naknade putnih troškova do mesta prebivališta do mesta rada i nazad iznos od 105.840,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 16.04.2009.godine pa do isplate, tužbeni zahtev kojim je četvrtotužilac tražio da se obaveže tužena da mu na ime neisplaćenog dela zarade za prekovremeni rad, rad noću i rad u dane državnih i verskih praznika za period od 01.06.2004.godine do 31.12.2006.godine isplati iznos od 166.065,86 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.04.2009.godine pa do isplate, na ime naknade zarade neisplaćene po osnovu toplog obroka i regresa za godišnji odmor u periodu od 01.06.2004.godine do 31.12.2006.godine odnosno za godine 2004., 2005. i 2006. isplati iznos od 157.166,46 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.04.2009.godine pa do isplate i na ime naknade putnih troškova od mesta prebivališta do mesta rada i nazad iznos od 617.794,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 16.04.2009.godine pa do isplate. Stavom drugim izreke utvrđeno je da tužba petotužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu isplati na ime neisplaćenog dela naknade zarade zaperiod od juna 2004.godine pa do podnošenja tužbe iznos od 520.000,00 dinara na ime neisplaćene naknade regresa za godišnji odmor i naknade za topli obrok za period od juna 2004.godine zaključno sa 01.06.2006.godine iznos od 150.000,00 dinara i na ime neisplaćenih troškova prevoza od mesta prebivališta do mesta rada od juna 2004.godine pa do podnošenja tužbe iznos od 60.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od podnošenja tužbe pa do isplate povučena. Stavom trećim izreke utvrđeno je da su prvotužilac, drugotužilac i trećetužilac povukli deo tužbe i to prvotužilac za iznos od ukupno 498.817,03 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, drugotužilac za iznos od ukupno 437.751,10 dinara sa zakonskom zateznom kamatom i trećetužilac za iznos od ukupno 314.743,32 dinara sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom četvrtim izreke odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova parničnog postupka kao neosnovan.

Protiv ove presude u odnosu na stav prvi i četvrti njene izreke žalbe su blagovremeno izjavili tužioci iz svih zakonskih razloga sa predlogom kao u žalbi.

Ispitujući pravilnost i zakonitost ožalbene presude u pobijanom delu a u granicama ovlašćenja predviđenih odredbom člana 372 ZPP Apelacioni sud u Beogradu je našao:

-žalba je delimično osnovana.

U provedenom prvostepenom postupku u odnosu na potvrđujući deo izreke ožalbene presude nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka predviđenih odredbom člana 361 stav 2 tačka 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP na koje Apelacioni sud vodi računa po službenoj dužnosti, niti se žalbom u ovom delu ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka koje bi uticale na njenu pravilnost i zakonitost.

Prema činjeničnom utvrđenju u postupku donošenja ožalbene presude sledi: da su tužioci kao policajci, službenici Ministarstva unutrašnjih poslova u aa1 raspoređeni i to tužilac AA od 01.07.2006.godine na radnom mestu posebnih evidencija Policijska stanica u aa, Policijska uprava aa1, tužilac BB raspoređen sa 01.07.2006.godine na radnom mestu policajac PS aa PU aa1 i da se prevod iz čina mlađi vodnik u zvanje mlađi policajac, da je tužilac GG raspoređen sa 01.07.2006.godine na radnom mestu vođe smene dežurne službe preveden iz čina vodnika u zvanje policajca, da je tužilac VV raspoređen sa 01.07.2006.godine na radnom mestu vođe smene dežurne službe PS u aa PU aa1 i preveden iz čina vodnika u zvanje policajca, da je tužiocima za ceo utuženi period potraživanja uvećana zarada zbog posebnih uslova rada u skladu sa odredbom člana 47 Zakona o unutrašnjim poslovima i u skladu sa odredbom člana 147 Zakona o policiji od stupanja na snagu tog zakona, da je tužiocima plata utvrđena posebnim rešenjima. Tužioci nisu dostavili vozne karte.

Suprotno navodima žalbe prvostepeni sud je na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo u odnosu na odluku sadržanu u delu stava prvog izreke za topli obrok i regres za neiskorišćeni godišnji odmor. Ovo zato što Zakon o platama u državnim organima i javnim službama članom 4 propisuje da koeficijent izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu, a takođe sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu tokom rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. Kako u utvrđeni koeficijent za platu tužilaca ulazi i koeficijent za dodatak na ime naknade za ishranu i regres za korišćenje godišnjeg odmora to tužiocima ne pripada potraživanje pod naznačenim osnovima.

Okolnost da parnične stranke nisu imale primedbe na nalaz i mišljenje veštaka u pogledu obračuna toplog obroka i regresa za korišćenje godišnjeg odmora je ovde bez značaja kod činjenice da je veštak obračun sačinio primenom Opšteg kolektivnog ugovora, s tim što žalba zanemaruje navedeno da je po Zakonu o platama u državnim organima i javnim službama upravo predviđeno da koeficijent sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu tokom rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora.

Takođe je pravilna pobijana presuda i u delu negativne odluke za naknadu troškova prevoza za dolazak na rad i odlazak sa rada jer tužioci tu okolnost da su ove troškove imali za period potraživanja nisu dokazali.

Ne stoji navod žalbe da je pogrešan zaključak prvostepenog suda i da se na taj način uskraćuje pravo tužiocima na naknadu troškova prevoza od mesta prebivališta do mesta rada. Tuženi bi bio u obavezi da tužiocima naknadi troškove samo u situaciji da su tužioci dokazali njihovo postojanje, kada bi se ostvario i osnov za njihovu naknadu. To tužioci ovde nisu učinili, pa je pravilan zaključak pobijane presude da je neosnovano potraživanje u odnosu na ovaj njihov zahtev.

Pravilna je u ovom delu i negativna odluka o sporednom potraživanju jer ista prati sudbinu glavnog potraživanja.

Prema odredbi člana 31 stav 1 Zakona o unutrašnjim poslovima (“Službeni glasnik RS” broj 44/91) predviđeno je da zbog posebnih uslova rada, težini i prirode zadatka i poslova ovlašćenim službenim licima i radnicima na određenim dužnostima obezbeđuje se najmanje 30% uvećanja sredstava za plate u odnosu na sredstva koja se obezbeđuju za ostale radnike Ministarstva unutrašnjih poslova i radnike drugih ministarstava. Prema odredbi člana 147 Zakona o policiji (“Službeni glasnik RS” broj 7/2005 i broj 63/2009) zbog posebenih uslova rada, opasnost za život, zdravlje, odgovornost, težine i prirode poslova rada, rada na dan državnih praznika koji je neradan dan, noćnog rada, rada u smenama, prekovremenog rada, dežurstva, pripravnosti i drugih vidova neredovnosti u radu zaposlenima u Ministarstvu mogu se uvećati keoficijenti za obračun plate koji su od 30 do 50% nominalno veći od koeficijenta za druge državne službenike u visini mase sredstava potrebni za isplatu dodatnih koeficijenata iz odredbe člana 136 stav 1 ovog Zakona.

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje pred prvostepenim sudom a i poštujući ove pravne norme osnovano se navodima žalbe ukazuje da je ožalbena presuda u delu stava prvog izreke koji se odnosi na uvećanje za prekovremeni rad, noćni rad i rad u vreme državnih i verskih praznika zasnovana na nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju. Naime, odlučna je činjenica da li je izvršeno uvećanje plata, zato je bilo nužno razjasniti u skladu sa odredbom člana 47 Zakona o unutrašnjim poslovima, a na okolnost da li je tužiocima izvršeno uvećanje plate, odnosno da li je rešenjima određeno uvećanje plate za rad duži od punog radnog vremena, odnosno za rad pod posebnim uslovima, da li je tužiocima to rešenje dostavljeno i da li su tužioci ostvarili sudsku zaštitu. Pri tome, ukoliko je tužiocima plata isplaćena po tom rešenju uz vrednovanje posebnih uslova rada, tada tužioci ne bi mogli tražiti pa ni po osnovu naknade štete uvećanje plate iz ovog osnova. Zato je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno, a što je dovelo do pogrešne primene materijalnog prava.

Radi toga, bilo je nužno razjasniti da li je tužiocima dostavljeno rešenje o plati, da li je tužiocima izvršen obračun u skladu sa ovim rešenjem, da li je tužiocima bila uvećana plata u odnosu na zaposlenog sa istim stepenom stručne spreme koji nisu izloženi naznačenim neredovnostima u radu (smenski rad, noćni rad, prekovremeni rad, rad u dane državnih praznika), zato je u ovom delu presuda morala biti ukinuta pošto je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

Prvostepeni sud će zato u ponovnom postupku ponoviti i dokaz saslušanjem veštaka na okolnost da li je vršen obračun plate tužiocima u skladu sa rešenjima, da li je tužiocima i ako jeste za koji procenat bila veća plata u odnosu na zaposlene sa istim stepenom stručne spreme koji nemaju neredovnosti u radu, pa će na bazi potpuno i pravilno utvrđenog činjeničnog stanja doneti novu i na zakonu zasnovanu odluku.

Ukinuto je i rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu četvrtom izreke ožalbene presude jer isto zavisi od konačnog ishoda spora.

Sa izloženog, a shodno odredbi člana 375, 376 i 377 ZPP odlučeno je kao u izreci ove presude.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Borivoje Živković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić