APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

24.02.2011.

Gž1 633/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž1 633/11
Dana 24.02.2011. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Borivoja Živkovića, predsednika veća, Vesne Martinović i Snežane Vitošević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilaca: AA, BB, VV, GG i DD, čiji je zajednički punomoćnik advokat AB, protiv tuženog "ĐĐ", radi isplate uvećane zarade, odlučujući o izjavljenoj žalbi tuženog protiv presude Drugog osnovnog suda u Beogradu, sudske jedinice u Lazarevcu P1 br. 68/10 od 21.12.2010. godine, ispravljene rešenjem istog suda P1.br. 68/10 od 25.01.2011. godine, doneo je u sednici veća održanoj dana 24.02.2011. godine

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao NEOSNOVANA žalba tuženog i POTVRĐUJE presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu, sudske jedinice u Lazarevcu P1.br. 68/10 od 21.12.2010. godine, ispravljena rešenjem istog suda P1.br. 68/10 od 25.01.2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu, sudske jedinice u Lazarevcu P1.br.68/10 od 21.12.2010. godine, u stavu jedan izreke usvojen je tužbeni zahtev tužilaca pa je obavezan tuženi da tužiocu AA na ime naknade štete zbog manje isplaćene zarade po osnovu smenskog rada isplati novčane iznose u vrednosti sa zakonskom zateznom kamatom od datuma do isplate kao u njegovom sadržaju kao i da na dosuđene novčane iznose za tužioca uplati doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je obavezan tuženi da tužiocu BB na ime naknade štete zbog manje isplaćene zarade po osnovu smenskog rada isplati novčane iznose u vrednosti sa zakonskom zateznom kamatom od datuma do isplate kao u njegovom sadržaju, kao i da na dosuđene novčane iznose za ovog tužiocu plati doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje RF PIO zaposlenih, usvojen je tužbeni zahtev tužilaca pa je obavezan tuženi da tužiocu VV na ime naknade štete zbog manje isplaćene zarade po osnovu smenskog rada isplati novčani iznos u vrednosti i sa zakonskom zateznom kamatom od datuma do isplate kao u njegovom sadržaju; usvojen je tužbeni zahtev tužilaca pa je obavezan tuženi da tužiocu GG na ime naknade štete zbog manje isplaćene zarade po osnovu smenskog rada isplati novčane iznose u vrednosti i sa zakonskom zateznom kamatom od datuma do isplate kao u njegovom sadržaju; usvojen je tužbeni zahtev tužilaca pa je obavezan tuženi da tužiocu DD na ime naknade štete zbog manje isplaćene zarade po osnovu smenskog rada isplati novčane iznose u vrednosti za zakonskom zateznom kamatom od datuma do isplate kao u njegovom sadržaju i troškovi u ovom postupku u iznosu od 147.000,00 dinara da plati tužiocima solidarnu, a sve gore navedeno u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude.

Pravnosnažnim rešenjem istoga suda P1.br. 68/10 od 25.01.2011. godine izvršena je ispravka naznačene presude u izreci po mestu “i troškova ovog postupka u iznosu od 147.000,00 dinara i u obrazloženju presude da tužiocu na solidarno naknadi troškove postupka u iznosu od 147.000,00 dinara treba da stoji i troškova ovog postupka u iznosu od 247.000,00 dinara i u izreci u obrazloženju: da tužiocima solidarno nadoknadi troškove postupka u iznosu od 247.000,00 dinara”, dok je u ostalom delu presuda ostala neizmenjena.

Protiv ove presude tuženi je blagovremeno izjavio žalbu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost i zakonitost pobijane presude u granicama ovlašćenja iz odredbe člana 372 ZPP, Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni sud je našao:

Žalba je neosnovana.

U postupku donošenja žalbene presude nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 367 stav 2 tačka 1,2,5,7 i 9 ZPP, niti drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje bi bile od uticaja na njenu pravilnost i zakonitost.

Prema činjeničnom utvrđenju u postupku donošenja ožalbene presude sledi: da su tužioci u radnom odnosu kod tuženog i to: tužilac AA na poslovima pomoćnog radnika sa koeficijentom 1,654, BB na poslovima smenskog nadzornika sa koeficijentom 2,850, VV na poslovima bravara za odlagač sa koeficijentom 2,768, GG na poslovima bravara za tračni transporter sa koeficijentom 5,525, DD na poslovima rukovaoca bagera glodara sa koeficijentom 2,990, da tužioci obavljaju rad u smenama, da rad u smenama tužilaca nije vrednovan kroz vrednost osnovne zarade i da je tuženi tužiocima vršio uvećanje osnovne zarade od 2% zarade u smeni kao i da naznačeni iznos u sadržaju izreke presude predstavljaju posebnu razliku između isplaćene zarade po osnovu njenog uvećanja za rad u smenama i zarade koju bi tužioci ostvarili kada bi se promenilo njeno uvećanje od 26%, da tužioci na svaka dva dana menjaju početak i završetak dnevnog rada, da se njihov rad u smenama vrši sa promenama kontinuirano bez prekida.

Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo dajući za svoju odluku razloge koje kao bitne prihvata i ovaj sud kao drugostepeni u postupku njene žalbene kontrole.

Naime, prema odredbi člana 108 stav 1 tačka 24 Zakona o radu (“Službeni glasnik RS” br. 24/05) zaposlen ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu za rad noću i rad u smenama kao takav rad nije vrednovan kod utvrđivanja osnovne zarade najmanje 26% od osnovice.

Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, sa opštim aktima i ugovorom u radu.

Poštujući ovu pravnu normu pošto rad tužilaca u smenama nije vrednovan kod utvrđivanja osnovne zarade sledi da tužioci imaju pravo na uvećavanje osnovne zarade po osnovu rada u smenama koji rad je obavljen u periodu na koji se odnosi njihovo potraživanje.

Radi toga postoji obaveza tuženog poslodavca da tužiocu isplati postojanu razliku između isplaćenog iznosa posle uvećane osnovne zarade 2% od osnovice i vrednosti uvećane zarade od ovog osnova 26% od osnovice primenom prava i člana 295 ZOO.

Pravilnu i odluku kamate u sticaju osnivanja na pravilnoj primeni prava iz odredbe člana 277 i 324 stav 1 ZOO.

Suprotno navodima žalbe ovde se ne radi o ocenjivanju da li je kolektivni ugovor u skladu sa Zakonom o radu jer je to u nadležnosti Ustavnog suda Republike Srbije, već o primeni pravila o povoljnijem propisu u smislu odredbe člana 8 Zakona o radu.

Pogrešno je tumačenje žalbe citirane odredbe člana 108 stav 1 tačka 2 i 4 Zakona o radu. I ima funkciju da pokaže odnos indeferentnosti između skupova reči. Radi toga i s obzirom da rad noću i rad u smenama predstavljaju različite osnove uvećanja zarade pogrešno i pravilno shvatanje žalbe po ovoga suda da se aktom predviđa minimalni procenat uvećavanja zbirno po oba osnova od najmanje 26%.

Navod žalbe da se rad kod tuženika obavlja van režima četvoro brigadnog sistema rada ovde je bez značaja jer tužioci kontinuirano menjaju smene kako je to utvrdio prvostepeni sud u postupku donošenja ožalbene presude na dva dana.

Da u konkretnom slučaju vrednovanje po osnovu noćnog rada i rada u smenama predstavljaju različite osnove za uvećanje zarade ukazalo je i pravno shvatanje Vrhovnog suda Srbije usvojeno na sednici od 28.04.2009. godine koji glasi: zaposlen na pravo na uvećanu zaradu najmanje od 26% od osnovne zarade za rad u smenama ako takav rad nije vrednovan pre utvrđivanja osnovne zarade i pravo na uvećanje od još 26% od osnovne zarade za smenski rad noću (treća smena od 22,00 do 06,00 časova).

Navodima žalbe da činjenica da tuženi isplaćuje tužiocima uvećanu zaradu za rad u smeni od 2% ne znači da takav rad nije vrednovan kroz osnovnu zaradu ovde pred činjeničnog pokrića. Ovo sa razloga što da bi rad u smenama nije vrednovan kroz osnovnu zaradu on mora biti prepoznatiljivo iskazan sa stanovišta sadržaja vrednosti osnovne zarade i elemenata za njeno utvrđivanje što ovde nije slučaj.

Pozivanje žalbe na predlog sporazuma zajedničkkom regulisanju startnih osnova i merila a primenu i dela interne raspodele iz 1975. godine, kao i na sadržaj posebno Kolektivnog ugovora, te na Pravilnik o radnim mestima na kojima se staž osigurava računa sa uvećanjim trajanjem ovde ostaje bez značaja sa svih prethodno iznetih razloga.

Pravilna je ožalbena presuda i u pogledu odluke o uplati dopirnosa za tužioce AA i BB Fondu penzijsko i invalidskog osiguranja zaposlenih primenom odredbe člana 29 i 51 Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Naime, prema toj normi obaveznik obračunavanja i plaćanja doprinosa iz osnovice i na osnovicu za zaposlene je poslodavac koji je dužan da doprinose iz stava 1 ovog člana obračuna i plati istovremeno sa isplatom zarade, razlike zarade ili ugovorene naknade za privremene i povremene poslove po propisima koji važe u momentu isplate tih primanja.

Pravilno je i rešenje o naknadi troškova parničnog postupka jer se isto zasniva na pravilnoj primeni odredbi člana 149 i 150 ZPP.
Sa izloženog, a na osnovu odredbe člana 375 ZPP, odlučeno je kao u izreci ove presude.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Borivoje Živković s.r.

K.N