APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

14.07.2010.

Gž1 5508/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž1. 5508/10
Dana 14.07.2010. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Borivoja Živkovića, predsednika veća, Vesne Martinović i Sanje Lekić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz __, ulica __, koga zastupa diplomirani pravnik AB iz __, protiv tuženog Građevinskog preduzeća „BB“ u __, ulica __, koga zastupa advokat BA iz __, ulica __, radi poništaja rešenja i restitucije, odlučujući o izjavljenim žalbama tužioca i tuženog protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 1416/07 od 23.10.2007. godine, ispravljene rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 10547/10 od 05.05.2010. godine, doneo je u sednici veća održanoj dana 14.07.2010. godine

P R E S U D U

POTVRĐUJE SE presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 1416/07 od 23.10.2007. godine, ispravljena rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 10547/10 od 05.05.2010. godine u delu stava jedan izreke kojim je poništena odluka o otkazu ugovora o radu i u tom delu žalba tuženog odbija kao neosnovana.

UKIDA SE presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 1416/07 od 23.10.2007. godine, ispravljena rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 10547/10 od 05.05.2010. godine u ostalom delu stava jedan i stavu tri njene izreke i u tom delu predmet UPUĆUJE Prvom osnovnom sudu u Beogradu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 1416/07 od 23.10.2007. godine u stavu jedan izreke poništena je odluka tuženog - odluka o otkazu ugovora o radu od strane poslodavca od 17.11.2006. godine kojom je otkazan ugovor o radu zaključen sa tužiocem Ugovor broj U -12/06 od 01.05.2006. godine zaključno sa danom 17.11.2006. godine i obavezan tuženi da tužioca vrati na rad i rasporedi na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i iskustvu u roku od 8 dana od dana prijema pismenog otpravka presude, stavom dva izreke utvrđeno je da je tužba povučena u delu tužbenog zahteva kojim je tužilac tražio da sud obaveže tuženog da mu prizna svoja prava iz radnog odnosa po osnovu rada, dok je stavom tri izreke odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova ovog postupka.

Pravnosnažnim rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 10547/10 od 05.05.2010. godine ispravljena je ova presuda u uvodu presude pa umesto građevinsko preduzeće „BB“ doo __ iz __, treba da glasi „AA1“ doo iz __, dok je stavom dva izreke utvrđeno da u ostalom delu ova presuda ostaje neizmenjena.

Protiv ove presude žalbe su blagovremeno izjavili i to: tužilac pobijajući je u pogledu odluke sadržane u delu stava jedan njene izreke koja se odnosi na vraćanje na rad i odluke o naknadi troškova parničnog postupka sadržane u stavu tri njene izreke, a tuženi pobijajući je u celosti i to oba zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, a tužilji i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Ispitujući pravilnost i zakonitost pobijane presude u granicama ovlašćenja iz odredbe člana 372. ZPP, Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni sud je našao:

 žalba tužioca je osnovana, dok je žalba tuženog delimično osnovana.

U postupku donošenja ožalbene presude u potvrđujućem delu njene izreke nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 1., 2., 5., 7. i 9. ZPP, niti drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje bi bile od uticaja na njenu pravilnost i zakonitost.

Prema činjeničnom utvrđenju u postupku donošenja ožalbene presude u potvrđujućem delu njene izreke sledi: da je tužilac bio u radnom odnosu kod tuženog, zasnovanom na određeno vreme, a na osnovu ugovora o radu broj U – 12/06 od 01.05.2006. godine, da je tuženi otkazom ugovora o radu od strane poslodavca od 17.11.2006. godine tužiocu na poslovima fizičkog radnika na projektu održavanje puteva u aa okrugu otkazao ugovor o radu iz razloga nepoštovanja radne discipline i da tužilac pre otkaza ugovora o radu nije upozoren u pisanoj formi, kao i da u naznačenom otkazu ugovora o radu nije sadržan činjenični opis radnje koja predstavlja povredu radne discipline.

Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo u pogledu odluke sadržane u potvrđujućem delu izreke ožalbene presude dajući pri tome razloge koje u bitnom prihvata i ovaj sud, kao u drugostepenom postupku nema žalbene kontrole.

Naime, prema odredbi člana 180. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05 sa novelama ) poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. tačka 1-6 ovog Zakona zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja.

U upozorenju iz stava jedan ovog člana poslodavac je dužan da navede osnov izdavanja otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje.

Pretpostavka zakonitog otkaza u skladu sa ovom pravnom normom je dostavljanje zaposlenom pisanog upozorenja u kome su sadržane činjenice i dokazi koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz.

U ovoj pravnoj situaciji tuženi poslodavac nije ispoštovao ovu normu jer tužilačkoj strani nije dostavljeno upozorenje u pisanoj formi, te je zato pravilan zaključak iz ožalbene presude da je otkaz ugovora o radu nezakonit i zato suđena poništaj.

Pored toga u obrazloženju otkaza ugovora o radu kako to pravilno primećuje i prvostepeni sud u pobijanoj presudi u ovom delu nije naveden činjenični opis povrede radne discipline zbog čega je naznačeni otkaz nepotpun pojedinačni pravni akt koji se ne može ispitati sa stanovišta pravilne primene materijalnog prava - čl.193. ZOR.

Suprotno navodima žalbe pobijana presuda u ovom delu nije zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

U ovom delu ne stoji ni navod žalbe da tužilac nije tražio poništaj naznačenog otkaza ugovora o radu. Suprotno o tome govori petitum tužbe da je tužilac tražio da se poništi kao nezakonita odluka tuženog od 17.11.2006. godine kojom je tužiocu prestao radni odnos a to se odnosi na naznačeni otkaz ugovora o radu.

Međutim, ožalbena presuda je morala biti ukinuta u pogledu odluke koja se odnosi na zahtev tužioca za vraćanje na rad.

Naime, prvostepeni sud je u ovom delu zanemario odlučnu činjenicu da je tužilac u radnom odnosu kod tuženog na određeno vreme, a na osnovu Ugovora o radu U. 12/06 od 01.05.2006. godine.

Radi toga za odgovor na pitanje da li ima uslova za restituciju ili ne bilo je nužno utvrditi da li je isteklo vreme trajanja radnog odnosa tužioca zasnovanog na određeno vreme, pa za slučaj da jeste ne bi bilo ni osnova za restituciju.

Pored toga tužilac zahtevom iz tužbe tražio vraćanje na rad ali je podneskom od 10.05.2007. godine postavio tužbeni zahtev za naknadu štete. Istina prvostepeni sud je na ročištu od 23.10.2007. godine nije dozvolio preinačenje tužbe kao u podnesku od 10.05.2007. godine ali je pri tome zanemario da razjasni da li se radi o promenjenim okolnostima. Na to ukazuje i žalba tužioca navodom da je tuženi poslodavac u svom odgovoru na tužbu dana 17.04.2007. godine naveo da je tužbeni zahtev u delu u kome je tražio da se tužilac vrati na rad nemoguć i to sa razloga što je sa tužiocem zasnovan radni odnos na određeno vreme a to ukazuje i tuženi u svojoj žalbi.

Radi toga ožalbena presuda je morala biti ukinuta u ostalom delu stava jedan njene izreke.

Ukinuto je i rešenje sadržano u stavu tri izreke ožalbene presude, jer odluka u tom delu zavisi od konačnog ishoda spora.

Radi toga prvostepeni sud će u ponovnom postupku u pogledu odluke sadržane u ukinutom delu ožalbene presude razjasniti na osnovu ovlašćenja iz odredbe člana 299. ZPP okolnosti i to: za koje vreme je bio zasnovan radni odnos tužioca na određeno vreme, da li je to vreme isteklo, da li se u konkretnom slučaju radi o promenjenim okolnostima nastalim u toku postupka, pa kada pravilno i potpuno utvrdi činjenično stanje prvostepeni sud će doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku u ovoj pravnoj stvari, vodeći računa da pravo na naknadu štete u smislu odredbe čl.191 stav 4 ZOR može tražiti samo zaposleni koji ispunjava uslove za restituciju.

Sa izloženog a na osnovu odredbe člana 375., 376. stav 1. i člana 377. ZPP odlučeno je kao u izreci ove presude.

PREDSEDNIK VEĆA – SUDIJA
Borivoje Živković

Tačnost otpravka overava
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić