APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

11.05.2011.

Gž1 5190/10

R E P U B L I K A S R B I J A
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž1 5190/10
Dana: 11.05.2011. godine
B E O G R A D,
Ul. Nemanjina br.9

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Borivoja Živkovića, predsednika veća, Vesne Martinović i Snežane Vitošević, članova veća u parnici iz radnog odnosa tužioca AA, čiji je punomoćnik AB, protiv tuženog "BB", radi naknade štete, odlučujući o izjavljenoj žalbi tuženog protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P.br.5737/07 od 04.11.2009. godine, ispravljene rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P.br.2822/10 od 19.04.2010. godine, u sednici veća održanoj dana 11.05.2011. godine, doneo je

P R E S U DU

ODBIJA SE kao neosovana žalba tuženog i POTVRĐUJE presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P.br.5737/07 od 04.11.2009. godine ispravljena rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P.br.2822/10 od 19.04.2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P.br.5737/07 od 04.11.2009. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete plati na ime duševnih bolova zbog umanjenja opšte životne aktivnosti iznos od 120.000,00 dinara, na ime pretrpljenog bola iznos od 75.000,00 dinara, i na ime pretrpljenog straha iznos od 50.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 04.11.2009. godine, do isplate. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 67.600,00 dinara.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P.br. 2822/10 od 19.04.2010. godine, ispravljena je presuda tako što se u stavu prvom izreke u trećem redu odozgo umesto reči „materijalne štete“ navode reči „nematerijalne štete“.

Protiv ove presude žalbu je blagovremeno izjavio tuženi zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost i zakonitost ožalbene presude u granicama ovlašćenja propisanih odredbom člana 372 ZPP-a, Apelacioni sud u Beogradu ocenio je da je žalba tuženog neosnovana.

U provedenom prvostepenom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka propisane odredbom člana 361 stav 2 tačka 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP-a, kao ni ona iz tačke 12 na koju se ukazuje navodima iz žalbe budući da ožalbena presuda sadrži dovoljne, jasne i neprotivrečne razloge o svim odlučnim činjenicama.

Iz činjeničnog utvrđenja u prvostepenom postupku sledi da se tužilac, po zanimanju kv bravar, povredio dana 23.02.2005. godine, u radionici za sečenje cevi radeći na radnom mestu mašinskog sekača. Rešenjem tuženog tužilac je raspoređen na ove poslove (mašinskog sekača) dana 29.04.2003. godine, a konkretne poslove je obavljao od 16.05.2003. godine, s tim što je u periodu od 27.08.1975. godine, do 01.05.1991. godine, obavljao poslove kv bravara. Spornog dana radio je na testeri na radnom mestu rezača na sečenju materijala. Cevi za sečenje su ubacivane iz dvorišta kroz otvor u zidu preko valjka koji se nalazi na nogarima i koji mogu da se okreću oko osovine. Te cevi se dovuku do testere, a na testeri se iseku i preko istih valjaka, guranjem se izbace kroz drugi otvor u zidu u dvorište. Kada su ubacili cev, tužilac radeći sa drugim radnikom, prečnika 219 milimetara, debljine zida 16 milimetara i dužine 3860 milimetara i završili sečenje tužilac je pogurao cev preko valjka u otvor u zidu da bi je izbacio napolje. Međutim, u jednom trenutku valjak se zakočio, tako da je deo cevi koji je već bio napolju pretegao i krenuo na gore i tom prilikom priklještio prste desne ruke tužioca uz gornji deo otvora u zidu. Opisani način rada je uobičajen i jedini način rada sečenja cevi. Tužilac je teoretski i praktično osposobljen za rad dana 29.01.1991. godine, a ocena zdravstvene sposobnosti vršena je dana 23.06.2004. godine, (nakon raspoređivanja na poslove mašinskog sekača). Tužilac je naveo da je sve do spornog dana radio sasvim druge poslove, odnosno od trenutka uručivanja rešenja sa rasporedom na radno mesto mašinskog sekača pa do momenta povređivanja na tom radnom mestu radio je mesec dana. Poslovi bravara i mašinskog sekača zahtevaju posebne uslove rada, kao i zdravstvenu spremnost. Rad na poslovima mašinskog sekača mora biti brz, što zahteva motornu spremnost i koordinaciju pokreta, rad rukama i prstima jer se isti obavlja ručno na testeri. Do povrede je došlo, a po izjavi poslovođe SS (u spisima, nalaz inspektora rada) iz razloga što su se nogare valjka deformisale što je dovelo do kočenja valjka. Inače radnici sami po potrebi podmazuju i čiste valjke. Tužilac je tom prilikom zadobio razdernu nagnječnu ranu kažiprsta desne šake koja se kvalifikuje kao laka telesna povreda. Trpeo je bolove jakog intenziteta jedan do dva dana, bolove srednjeg intenziteta dva do tri dana i bolove lakog intenziteta od tri do pet dana, umanjenje opšte životne aktivnosti se ogleda u ograničenoj pokretljivosti distalnog i srednjeg zgloba desnog kažiprsta iznosi 6%. Iz lekarskog nalaza u vezi sa ostvarivanjem prava na naknadu nematerijalne štete prvostepeni sud je utvrdio da je primaran strah jakog intenziteta trajao deset minuta i srednjeg intenziteta sekundarni strah tri dana, te pretrpljeni strah nije ostavio trajne posledice na psihofizičku ravnotežu povređenog.

Imajući u vidu napred utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužioca osnovan zbog čega je dosudio tužiocu iznose na ime naknade nematerijalne štete, primenom odredbi članova 173, 174 Zakona o obligacionim odnosima i člana 164 Zakona o radu, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, zaključujući da na strani tužioca ne postoji doprinos.

Suprotno navodima žalbe prvostepeni sud je na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo.

Naime, pravilno prvostepeni sud zaključuje da postoji objektivna odgovornost tužene da tužiocu naknadi pretrpljenu nematerijalnu štetu, jer je tuženi organizator opasne delatnosti u smislu odredbi članova 173 i 174 Zakona o obligacionim odnosima. Postupak rada podrazumeva da se cevi za sečenje ubacuju iz dvorišta kroz prozor u zidu preko valjka koji se nalazi na nogarima, koji se okreću oko osovine i te cevi dovlače do testere, a nakon čega se iseku i preko istih valjaka guranjem izbace kroz drugi otvor u zidu. Navedeni posao zahteva posebnu zdravstvenu spremnost, a obavlja se ručno u čemu je i sadržan rizik od povređivanja. Dakle ovakav posao zahteva izuzetnu brzinu i koordinaciju pokreta. Obzirom da sečenje na testeri, odnosno poslovi mašinskog sekača predstavljaju opasnu delatnost tuženi je zato kao organizator te delatnosti u obavezi da obezbedi bezbedne uslove rada, a što nesporno nije učinio. Šta više šteta se dogodila u proizvodnom procesu kada je tužilac obavljao rad na neispravnom valjku (valjak je zakočio zbog čega je deo cevi pretegao i priklještio tužiočeve prste), a na koji način je posebno povećan rizik od povređivanja i što je razlog za isključivu odgovornost tuženog. Ovde se šteta ni pri najvećoj pažnji tužioca nije mogla predvideti, jer je do zastoja valjka došlo u samom proizvodnom procesu rada koji inače zahteva posebnu brzinu i sposobnost.

Zato su bez uticaja navodi iz žalbe da tužilac nije pravilo vršio izbacivanje cevi i da nije bio dovoljno vešt. Naprotiv, ovo bi se desilo i pri najvećoj pažnji i veštini tužioca.

Dakle, ovde je neposredan uzrok štete neispravnost opasne stvari, čije je rukovanje zahteva brzinu i kordinaciju pokreta. Tuženi je, suprotno navodima žalbe, bio u obavezi da obezbedi tužiocu rad na ispravnoj mašini, odnosno valjku. Zato ne postoji udeo tužioca u nastanku štete, koji je u proizvodnom procesu koristio sredstva lične zaštite, a što takođe proizlazi i iz nalaza inspektora rada.

Nesporno da je tužilac bio teoretski i praktično osposobljen za bezbedan i samostalan rad, ali to suprotno navodima žalbe nije od uticaja. Ovo upravo iz razloga što se iznenadni prestanak valjka nije mogao predvideti.

Ovde pravilno primećuje žalba da je tužilac bio teoretski i praktično osposobljen, ali on i pored toga nije mogao predvideti iznenadno izbacivanje kolektora i to da će mehanički valjak zaribati i prestati da se okreće. Nedostatak rutine u postupku izbacivanja cevi nema veze sa obukom, a ne može se prepisati tužiocu u doprinos, posebno ne u situaciji kada se ranije nije dešavalo da valjak zariba, (zapisnik o izvršenom uviđaju).

Kako se navodima iz žalbe ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost ožalbene presude Apelacioni sud u Beogradu je primenom odredbe člana 375 ZPP odbio žalbu tužene kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu, potvrđujući i odluku o troškovima parničnog postupka sadržanu u stavu drugom izreke ožalbene presude, koja je doneta pravilnom primenom odredbi članova 149 i 150 ZPP.

Predsednik veća-sudija
Borivoje Živković , s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić