APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

14.04.2010.

Gž1 4621/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž1 4621/10
Dana, 14.4.2010. godine
B e o g r a d

U I M E N A R O D A

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Borivoja Živkovića, predsednika veća, Vesne Martinović i Radomira Kokotovića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA, koga zastupa advokat AB, protiv tuženog "BB", koga zastupa BA, radi poništaja aneksa, odlučujući o izjavljenim žalbama tužioca i tuženog protiv presude Opštinskog suda u Šapcu P1 br. 200/09 od 28.9.2009.godine doneo je u sednici veća održanoj dana 14.4.2010. godine

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Opštinskog suda u Šapcu P1 br. 200/09 od 28.9.2009.godine u delu stava jedan izreke pa se poništava Aneks broj 3 ugovora o radu broj 120051 od 16.6.2004.godine zaključen 13.3.1009.godine između tužioca i tuženog.

UKIDA SE presuda Opštinskog suda u Šapcu P1 br. 200/09 od 28.9.2009.godine u ostalom delu stava jedan njene izreke, stavu dva i tri izreke i predmet u tom delu upućuje osnovnom sudu u Šapcu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Opštinskog suda u Šapcu P1 br. 200/09 od 28.9.2009.godine u stavu jedan izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se poništi kao nezakonit aneks broj 3 ugovora o radu broj 120051 od 16.6.2004. godine zaključen 30.3.2009.godine između tužioca i tuženog kojim je tužilac premešten na radno mesto samostalni referent uz posebno znanje i poznavanje rada na računaru te da se obaveže tuženi da tužioca vrati na radno mesto samostalnog referenta bez poznavanja rada na računaru, kao neosnovan, stavom dva izreke obavezan je tuženi da tužiocu omogući stručno osposobljavanje - obuku za rad na računaru za potrebe radnog mesta samostalni referent za akviziciju osiguranja u roku od 8 dana od dana prijema presude, dok je stavom tri izreke obavezan tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 20.000,00 dinara u roku od 8 dana od dana prijema presude.

Protiv ove presude žalbu su blagovremeno izjavili i to tužilac u pogledu odluke sadržane u stavu jedan njene izreke a tuženi u pogledu odluke sadržane u stavu dva i tri njene izreke, oba zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, a tužilac i zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost i zakonitost pobijane presude u granicama ovlašćenja iz odredbe člana 372 ZPP Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni sud je našao:

Žalbe su osnovane.

U postupku donošenja ožalbene presude i preinačenom delu stava jedan njene izreke nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP niti drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje bi bile od uticaja na njenu pravilnost i zakonitost u ovom delu.

Prema činjeničnom utvrđenju u postupku donošenja ožalbene presude u ovom delu sledi: da je tužilac u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme, da su po tom osnovu parnične stranke tuženi kao poslodavac i tužilac kao zaposleni zaključili ugovor o radu broj 120051 od 16.6.2004. godine prema čijem sadržaju su tužiocu povereni poslovi samostalnog referenta pod šifrom posla 75 i sa vrednošću boda 1805 i sa sadržajem poslova kao u odredbi člana 2 ovog ugovora, da je tužena strana tužiocu učinila ponudu za zaključivanje aneksa broj 3 ugovora o radu broj 120051 od 16.6.2004.godine koja je zavedena pod brojem 1-2367/21 od 31.7.2009.godine kojim se tužiocu zbog potreba procesa i organizacije rada nudi premeštanje na odgovarajuće poslove samostalnog referenta u Akcionarskom društvu za osiguranje i reosiguranje "BB" ogranak "BB1" šifra posla 75 ???? 805 bodova mesečno počev od 1.2.2009. godine, da je tužiocu ova ponuda dostavljena 30.3.2009.godine, da su tužilac kao zaposleni i tuženi kao poslodavac dana 31.1.2009. godine zaključili aneks broj 3 ugovora o radu broj 120051 od 16.6.2004.godine prema čijoj odredbi člana 2 se tužilac kao zaposleni raspoređuju na poslove utvrđene pod šifrom 0075100000028000000 u Pravilniku o sistematizaciji šifra posle 75 sa naznakom posle samostalni referent u okviru organizacione jedinice Akcionarskog društva za osiguranje i reosiguranje "BB1" počev od 1.2.2009.godine, da su za ove poslove predviđeni kao uslovi u Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova (poslova pod naziv samostalni referent za akviziciju osiguranja u ogranku Glavna filijala) kao uslov VI i 1 stepen viša škola prvi stepen fakulteta, odnosno VI/II stepen viša škola, zanimanje pravna odnosno tehnička struka i posebna znanja poznavanje rada na računaru. Takođe je utvrđeno da tužilac nema znanje za rad na računaru.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja ožalbena presuda je u preinačenom delu njene izreke zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava zbog čega je u tom delu odlučeno kao u izreci ove presude.

Prema odredbi člana 171 stav 1 tačka 1 i stava 2 Zakona o radu poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada (aneks ugovora) i u slučaju premeštaja na drugi odgovarajući posao zbog potreba procesa i organizacije rada.

Odgovarajućim poslom u smislu stava 1 tačka 1 ovog člana smatra se posao za čije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu.

Kod tuženog je došlo do promene u organizaciji rada jer je uvedena nova organizacija rada tako da se poslovi procene štete na vozilima više ne obavljaju u ekspoziturama zbog čega tužilac te poslove više ne može da obavlja (činjenično utvrđenje iz ožalbene presude). Međutim, u pravnoj situaciji kada tužilac nema znanje na računaru tada on nema posebna znanja potrebna za obavljanje poslova na koje je premešten zbog čega poslovi iz aneksa 3 ugovora o radu broj 120051 od 16.6.2004.godine koji je zaključen 30.3.2009.godine nisu odgovarajući poslovi za tužioca. To nisu isti uslovi kao oni u pogledu potrebnih znanja a koji su imenovani u ugovoru o radu. Slovo zakona upotrebljava iskaz odgovarajući posao. To podrazumeva da zaposleni koji se premešta na određeni posao s obzirom na vrstu i stepen svoje stručne spreme i ostale radne sposobnosti može te poslove obavljati i vrednujući sve to prema odgovarajućim uslovima na tu temu iz ugovora o radu. To se meri prema uslovima naznačenim u sistematizaciji pa kada zaposleni nema potrebna znanja na računaru tada on ne ispunjava uslove za obavljanje poslova na koji se premešta. Nema, jer to nisu uslovi iz ugovora o radu gde nije naveo znanje na računaru. Radi toga ožalbena presuda se zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava. Pravilno zaključuje ožalbena presuda da je znanje na računaru elemenat obrazovanja i osposobljavanja zaposlenog u procesu rada ali ako zaposleni nema ta znanja i veštine ne može se premestiti na određeni posao. O tome ožalbena presuda ne vodi računa u delu u kome je preinačena zbog čega je u tom delu odlučeno kao u izreci ove presudu.

Pri tome pravilno primećuje žalba tužioca da je tuženi poslodavac imao mogućnost da poštujući odredbi člana 49 Zakona o radu omogući stručno osposobljavanje tužioca sticanjem znanja za rad na računaru kada to kao u konkretnom slučaju su zahtevale potrebe procesa rada i ugovora novog načina i organizacije rada. Tuženi poslodavac to u odnosu na tužioca nije učinio pa je zbog toga u pogledu zahteva tužioca za poništaj naznačenog aneksa odlučeno kao u izreci ove presude.

Okolnost da je zaposleni prihvatio ponudu za zaključenje aneksa ugovora ne eliminiše njegovo pravo da pred nadležnim sudom osporava njegovu zakonitost - član 179 stav 4 Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05 sa novelama) što je tužilac i učinio podnošenjem tužbe u ovoj parnici.

Međutim, ožalbena presuda je morala biti ukinuta u ostalom delu stava 1 njene izreke kao i u pogledu eventualnog tužbenog zahteva. Naime, prvostepeni sud u obrazloženju ožalbene presude nalazi da je došlo do nove organizacije rada zbog čega ne postoji mogućnost da tužilac obavlja poslove na koje je bio raspoređen. Međutim, ni sud nema ovlašćenja da premešta zaposlenog na poslove gde se ne traži poznavanje rada na računaru. Radi toga bilo je nužno razjasniti da li u drugim radnim celinama postoje poslovi iz ugovora o radu a ako takvi poslovi ne postoje tada bi zahtev tužioca u ovom delu bio neosnovan.

U odnosu na eventualni tužbeni zahtev ožalbena presuda je morala biti ukinuta pred prethodnog razloga (o eventualnom zahtevu se odlučuje kada je odbijen po predhodnom zahtevu). Pred toga prvostepeni sud se nije bavio pitanjem da li je u ovlašćenju suda da nalaže poslodavcu stručno osposobljavanje - obuku za rad na računaru za potrebe radnog mesta samostalnog referenta za akviziciju ili je to dužnost poslodavca koja ako ne bude izvršena zaposlenog ne može premestiti na odgovarajući posao. U prisustvu ovog razloga u tom delu ni činjenično stanje nije potpuno utvrđeno, a zbog redosleda odlučivanja ni sazrelo za odluku o evenutalnom zahtevu.

Ukinuto je i rešenje o naknadi parničnih troškova sadržano u stavu tri izreke ožalbene presude jer odluka u tom delu zavisi od konačnog ishoda spora.

Radi toga, prvostepeni sud će u ponovnom postupku u pogledu odluke u delu tužbenog zahteva u kome je ukinuta ožalbena presuda upotpuniti činjenično stanje te razjasniti okolnost na koje je ukazano ovim rešenjem na osnovu ovlašćenja iz odredbe člana 299 ZPP a potom doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku u ovom delu vodeći računa i o tome da su obe parnične stranke uz žalbu priložile i aneks broj 4 ugovora o radu broj 120051 od 1.4.2004.godine kojim je tužilac raspoređen na poslove prodavca osiguranja akviziter kao posledice donošenja Pravilnika o sistematizaciji od 9.10.2009.godine.

Kada prvostepeni sud pravilno i potpuno utvrdi činjenično stanje doneće pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku u ovom delu.

Sa iznetog a na osnovu odredbe člana 375 i 377 ZPP odlučeno je kao u izreci ove presude.

Predsednik veća-sudija
Biserka Živanović

SA