APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

28.08.2013.

Gž1 4581/13

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž1 4581/13
28.08.2013. godine
B E O G R A D
Ul. Nemanjina broj 9

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Borivoja Živkovića, predsednika veća, Vesne Martinović i Snežane Vitošević, članova veća, u parnici tužilje AA, koju zastupa advokat AB, protiv tužene Narodne banke Srbije u Beogradu, ulica Kralja Petra broj 12, radi poništaja rešenja o vraćanja na rad, odlučujući o izjavljenoj žalbi tužilje protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu 15 P1 br. 4756/12 od 24.05.2013. godine, doneo je u sednici veća održanoj dana 28.08.2013. godine

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba tužilje i POTVRĐUJE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 15 P1 br. 4756/12 od 24.05.2013. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu 15 P1 br. 4756/12 od 24.05.2013. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi rešenje tužene doneto pod oznakom Gbr. 9081 od 08.09.2009. godine i Gbr. 10398 od 13.11.2009. godine i da se obaveže tužena da tužilju vrati na rad i to na radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi, znanju i radnom iskustvu, kao i zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka.

Protiv ove presude tužilja je blagovremeno izjavila žalbu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost i zakonitost pobijane presude u granicama ovlašćenja iz odredbe člana 372 ZPP-a ("Službeni glasnik RS” br. 125/04 i 111/09), a u vezi odredbe člana 506 stav 1 novog ZPP ("Službeni glasnik RS” br. 72/2011), Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni sud je našao:

 žalba je neosnovana.

U postupku donošenja ožalbene presude nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 1,2,5,7 i 9 ZPP-a, niti drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje bi bile od uticaja na njenu pravilnost i zakonitost.

Prema činjeničnom utvrđenju u postupku donošenja ožalbene presude sledi da je tužilja bila u radnom odnosu kod tuženog na poslovima višeg referenta u sedištu sektor za poslove trezora, odsek centralnog trezora, da je pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta G br. 7061 od 11.08.2009. godine pod rednim brojem 11 u sektoru za poslove trezora, Odseku centralnog trezora, u odnosu na radno mesto tužilje pod rednim brojem 8, broj izvršilaca sa pet zamenjen sa brojem izvršilaca sa 3, da je tužena 31.08.2009. godine odlukom guvernera Narodne banke Srbije u prilog ovoga rešavanja viška zaposlenih na neodređeno vreme u Narodnoj banci Srbije, da je u njegovom sadržaju navedeno da su usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena nastupili razlozi za prestankom potrebe za radom zaposlenih, pa i u sektoru za poslove trezora, u odseku centralnog trezora, gde su izvršene organizacione promene i centralizacija administrativnih, tehničkih i kancelarijskih poslova, da su ovim Programom utvrđeni kriterijumi i merila za utvrđivanje viška zaposlenih i to rezultati rada prema normativima i standardima utvrđenim članom 3 Pravilnika o ocenjivanju zaposlenih u Narodnoj banci Srbije (G br. 992 od 25.03.2005. godine G br. 2412 od 06.06.2005. godine), kvalitet, složenost i obim obavljenih poslova, njihov efekat, stručnost inicijativa , kreativnost u izvršavanju poslova, savesno, disciplinovano, jednostavnost u obavljanju poslova, preuzimanje odgovornosti i odnos prema drugim zaposlenima, a ako najmanje dva zaposlena ostvaruju jednake rezultate rada primenjujući kriterijum imovnog stanja zaposlenog, ako najmanje dva zaposlena ostvaruju jednake rezultate rada imaju jednako imovno stanje, primenjuje se kriterijum statusa samohranog roditelja ili staratelja deteta, a ako najmanje dva zaposlena ostvaruju jednake rezultate po naznačenim kriterijumima primenjuje se kriterijum broj članova uže porodice, pa potom dužina staža osiguranja, zdravstveno stanje zaposlenog i članova njegove uže porodice, ometenost deteta u razvoju, potpuna ili delimična lišenost poslovne sposobnosti punoletnog lica, druga hronična teža oboljenja prema oceni Zavoda za medicinu rada, broj dece na redovnom ili vanrednom školovanju, da su ovim programom utvrđena i merila za vrednovanje kriterijuma, a to je godišnja ocena za 2008. godinu, pri čemu prednost ima zaposleni sa višom ocenom brojčano iskazanom, da prema kartonu ocena zaposlenih za 2008. godinu, sledi i to:

-da prema kartonu ocene zaposlenog za 2008. godinu za AA1, koja je raspoređena na radnom mestu viši referent u odseku centralnog trezora, sektor za poslove trezora – sedište je utvrđena ocena od 2,58-ističe se;
-da prema kartonu ocene zaposlenog za 2008. godinu za AA2, koja je raspoređena na istom radnom mestu je utvrđena ocena za 2008. godinu 1,98;
-da je iz kartona ocene za zaposlenog za 2008. godinu za AA3 koja je raspoređena na istom radnom mestu utvrđena ocena 2,60-ističe se;
-da je iz kartona ocene za zaposlenog za 2008. godinu za AA4, koja je raspoređena na radnom mestu manipulant u grupi, prijem otprema vrednosti, sektor za poslove trezora, utvrđena ocena za ovu zaposlenu za 2008. godinu 2,55;
-da iz kartona ocene za zaposlenog za 2008. godinu utvrđena ocena tužilje za 2008. godinu 1,85, da je rešenjem SS, direktora ljudskih resursa tužene G br. 9081 od 08.09.2009. godine tužilji višem referentu u sedištu sektor za poslove trezora,odsek centralnog trezora prestao radni odnos kod tuženog sa 09.09.2009. godine, uz utvrđenje da se tužilji ne može obezbediti obavljanje drugih poslova u Narodnoj banci Srbije da ima pravo na otpremninu u iznosu od 601.685,38 dinara i da će Narodna banka Srbije zaposlenoj isplatiti naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor za 2009. godinu, najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa, da je tužilja izjavila prigovor na ovo rešenje, a da je rešenjem guvernera Narodne banke Srbije – tužene G br. 10398 od 13.11.2009. godine odbijen predlog tužilje na rešenje tužene G br. 9081 od 08.09.2009. godine i to rešenje je potvrđeno.

Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo, dajući za svoju odluku razloge koje u bitnom prihvata i ovaj sud, kao drugostepeni u postupku njene žalbene kontrole.

Naime, prema odredbi člana 83 Zakona o Narodnoj banci Srbije na prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa primenjuje se Zakon kojim se uređuje radni odnos, a kojim zakonom nije drugačije određeno. ( Službeni glasnik RS” broj 72/2003...), pošto odredbama Zakona o Narodnoj banci Srbije drugačije nije propisano na ovu temu, primenjuje se Zakon o radu ( Službeni glasnik RS” broj 24/05...), pa i na osnovu njegove odredbe člana 2 stav 1.

Prema odredbi člana 179 stav 1 tačka 9 Zakona o radu poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu, ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i u slučaju ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla i dođe do smanjenja obima posla. U konkretnom slučaju je došlo do smanjenja obima posla pošto je smanjen broj izvršilaca na poslovima višeg referenta u sedištu sektor za poslove trezora, na kojima je tužilja bila raspoređena ( sa pet izvršilaca na tri izvršioca).

Pored toga, primenom kriterijuma iz programa rešavanja viška zaposlenih na neodređeno vreme u Narodnoj banci Jugoslavije i to primarno prvorodnog kriterijuma rezultati rada tužilja je imala najslabije rezultate rada. Ti rezultati rada su vrednovani u skladu sa članom 29 i 30 Pravilnika o ocenjivanju zaposlenih u Narodnoj banci Srbije (G br. 8106 od 13. novembra 2008. godine) prema godišnjoj oceni za 2008. godinu, kako je to sve propisano Programom rešavanja viška zaposlenih na neodređeno vreme kod tuženog. Naime, tužilja je za 2008. godinu imala ocenu 1,85 zadovoljava, a ostala tri izvršioca koja su ostala na radnom mestu tužilje veću ocenu. (AA1 je imala ocenu 2,58-ističe se, AA5 1,98, a AA3 2,60-ističe se). Radi toga, u konkurenciji tužilja je primenom naznačenih kriterijuma imala slabije rezultate u odnosu na ostala tri zaposlena koji su ostali na naznačenom radnom mestu. Radi toga bili su ispunjeni uslovi da se tužilja utvrdi kao zaposlena za čijim je radom prestala potreba i donesu osporena rešenja. Ovo utoliko pre što nije postojala mogućnost da se tužilja rasporedi na druge poslove.

Tačno je da prvostepeno rešenje nije potpisao guverner NBS, ali je to učinila SS, direktor ljudskih resursa tužene, za šta je imala ovlašćenje G br. 8638 od 10.12.2008. godine, pa je na taj način postupljeno u svemu u skladu sa odredbom člana 192 stav 1 tačka 1 Zakona o radu. Kod izloženog nema osnova ni za restituciju tužilje u njenim pravima.

Neosnovan je navod žalbe da je pobijana presuda zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374 stav 2 tačka 4 ZPP, i s tim u vezi da je sud odlučio u predmetu za koji nije stvarno nadležan, već sud druge vrste- upravni sud. Kada to tvrdi žalba zanemaruje odredbu člana 1 stav 1 Zakona o državnim službenicima (“Službeni glasnik RS “ broj 89/05...), kojom normom je propisano da se tim zakonom uređuju prava, obaveze i dužnosti državnog službenika i pojedina prava i dužnosti nameštenika, te njegovu odredbu člana 2 stav 1 kojom je propisano da je državni službenik lice čije se radno mesto sastoji od poslova iz delokruga organa državne uprave, sudova i javnih tužilaštava, Republičkoj javnog pravobranilaštva, službi Skupštine, predsednika Republike, Vlade Ustavnog suda i službi organa čije članove bira Narodna Skupština ili s njima povezanih opštih pravnih informacionih, materijalno finansijskih, računovodstvenih i administrativnih poslova. Pošto po definiciji iz odredbi člana 2 Zakona o Narodnoj banci, Narodna banka Srbije je centralna banka Republike Srbije i samostalna i nezavisna i podleže nadzoru Narodne Skupštine, a državni organi i organizacije kao ni druga pravna lica ne mogu ugrožavati njenu samostalnost i nezavisnost sledi da je pogrešan zaključak žalbe da je u ovoj pravnoj stvari odlučivao stvarno nenadležan sud.

Kod izloženog bez značaja je i pozivanje žalbe na odredbu člana 132 stav 2 Zakona o državnim službenicima, te na njenu odredbu člana 171 stav 1. pravila lex specialis koja su propisana pravilnikom tužene odnosno Zakonom o Narodnoj banci Srbije, ne mogu zanemariti naznačene pravne norme, pa i pravilo iz člana 83 Zakona o Narodnoj banci Srbije da se na prava, a u vezi odgovornosti iz radnog odnosa, zaposleni primenjuje zakon kojim se uređuju radni, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Tako je posebna pravna norma odredba člana 84 Zakona o Narodnoj banci Srbije da je propisano da se prijem u radni odnos, izbor zaposlenih, vrši od strane guvernera, pa je zato forma akta o zasnivanju radnog odnosa i prestanku radnog odnosa rešenja a ne ugovor o radu. Te norme drugačije propisuju, ali to ne važi u odnosu na institut viška, gde norme Zakona o narodnoj banci Srbije ne sadrže pravila koja derogiraju norme ZOR u naznačenom delu pa se zato primenjuje naznačeni Zakon o radu.

Pravilno je prvostepeni sud utvrdio da je AA4 zasnovala radni odnos na radnom mestu manipulanta za poslove trezora, a tvrdnja žalbe da je sud s tim u vezi neosnovano ukazao poverenje iskazu svedoka SS1 zanemaruje da je činjenično stanje u ovoj parničnoj stvari pravilno i potpuno utvrđeno na osnovu pravilne primene člana 8 ZPP. To što je AA4 zasnovala radni odnos u istoj jedinici u kojoj je tužilji prestao radni odnos pravno je bez značaja jer se ne radi o istim poslovima.

Nema pokriće navod žalbe da je tužilja kod tužene bila zaposlena kao državni službenik.

Pravilno je i na zakonu zasnovano i rešenje o naknadi parničnih troškova, jer se isto zasniva na pravilnoj primeni odredbe člana 149 i 150 ZPP (ovde je tužba podneta 25.11.2009. godine), što znači po tada važećem Zakonu o parničnom postupku, pa se po tom zakonu mora i okončati, poštujući pravila iz člana 506 stav 1 novog ZPP.

Sa izloženog, a na osnovu odredbe člana 375 ZPP, a u vezi člana 506 stav 1 novog ZPP, odlučeno je kao u izreci ove presude.

Predsednik veća-sudija
Borivoje Živković

DMM