APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

21.04.2010.

Gž1 4520/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž1 4520/10
21.04.2010. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Borivoja Živkovića, predsednika veća, Vesne Martinović i Biserke Živanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA, koga zastupa advokat AB, protiv tuženog "BB", radi utvrđenja i vraćanja na rad, odlučujući o izjavljenoj žalbi tužioca protiv presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1 br.1089/08 od 10.09.2009. godine, doneo je u sednici veća održanoj dana 21.04.2010. godine,

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba tužioca i POTVRĐUJE presuda Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1 br.1089/08 od 10.09.2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1 br.1089/10 od 10.09.2009. godine u stavu jedan izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je tužilac dana 012.08.2007. godine po sili zakona zasnovao radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog što je tuženi dužan da prizna i trpi te da tužioca vrati na rad na radno mesto vatrogasca odeljenja PPZ, u roku od 8 dana po prijemu pisanog otpravka presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, da presuda zamenjuje ugovor o radu na neodređeno vreme, dok je stavom dva izreke odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka.

Protiv ove presude tužilac je blagovremeno izjavio žalbu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost i zakonitost pobijane presude u granicama ovlašćenja iz odredbe člana 372. ZPP, Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni sud je našao:

-žalba je neosnovana.

U postupku donošenja ožalbene presude nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 1,2,5,7 i 9. ZPP, niti drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje bi bile od uticaja na njenu pravilnost i zakonitost.

Prema činjeničnom utvrđenju u postupku donošenja ožalbene presude sledi da je tužilac sa tuženim zaključio više ugovora o radu na određeno vreme i to:

-ugovor o radu br. 01-154 od 14.07.2006. godine, kojim je tužilac zasnovao radni odnos na određeno vreme do tri meseca na poslovima vatrogasca u odelenju protivpožarne zaštite koji radni odnos je tužiocu prestao na osnovu rešenja o otkazu ugovora o radu br. 01-1473 od 19.10.2006. godine sa danom 19.10.2006. godine (ovo rešenje je tužiocu dostavljeno 31.10.2006. godine);

-ugovor o radu br. 1493 od 20.10.1996. godine na osnovu koga je tužilac zasnovao radni odnos na određeno vreme kod tuženog do 31.12.2006. godine a koji radni odnos je prestao na osnovu rešenja br. 01-180 od 03.01.2007. godine sa danom 31.12.2006. godine.

-ugovor o radu br. 01-201 od 03.01.2007. godine na osnovu koga je tužilac zasnovao radni odnos na određeno vreme kod tuženog do 30.06.2007. godine takođe na poslovima vatrogasca u Odelenju PPZ, Sektor pravnih, kadrovskih i opštih poslova, a koji radni odnos je tužiocu prestao na osnovu rešenja o otkazu ugovora o radu br. 01-993 od 27.06.2007. godine dana 30.06.2007. godine (ovo rešenje je tužiocu dostavljeno 02.07.2007. godine);

-ugovor o radu br. 01-1016 od 30.06.2007. godine po kome je tužilac zasnovao radni odnos na određeno vreme kod istog tuženog poslodavca do 30.09.2007. godine;

-ugovor o radu br. 01-4032 od 01.10.2007. godine na osnovu koga je tužilac zasnovao radni odnos na određeno vreme do 31.10.2007. godine kod tuženog poslodavca;

-ugovor o radu br. 01-1514 od 01.11.2007. godine na osnovu koga je tužilac zasnovao radni odnos na određeno vreme do 31.12.2007. godine kod tuženog poslodavca na istim poslovima, da je rešenjem o otkazu ugovora o radu br. 01-1773 od 28.12.2007. godine tužiocu otkazan ugovor o radu br. 01-1514 od 01.11.2007. godine i utvrđeno da tužiocu prestaje radni odnos 31.12.2007. godine (tužiocu je radni odnos na osnovu naznačenog ugovora o radu br.01-1016 od 30.06.2007. godine prestao 30.09.2007. godine na osnovu rešenja o otkazu ugovora o radu br. 01-1390 od 28.09.2007. godine koje rešenje je tužiocu dostavljeno 01.10.2007. godine, dok mu je radni odnos na osnovu ugovora o radu br. 01-1432 od 01.10.2007. godine prestao na osnovu rešenja o otkazu ugovora o radu br. 01-1492 od 30.10.2007. godine, koje rešenje je tužiocu dostavljeno 31.10.2007. godine), da je rešenje o otkazu ugovora o radu br. 01-1773 od 278.12.2007. godine tužiocu dostavljeno 16.01.2008. godine, da je na svim ovim rešenjima sadržana pravna pouka da zaposleni može da pokrene spor kod nadležnog suda u roku od 90 dana od dana dostavljanja rešenja, da tužilac protiv ovih rešenja nije vodio sudski spor, takođe je utvrđeno i da je tužilac sa tuženim zaključio i dva ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova i to: ugovor br. 01-21 od 01.01.2008. godine kojim je određeno da će tužilac kao izvršilac posla obavljati naznačene poslove u periodu od 01.01. do 29.02.2008. godine i to poslove vozača u Odelenju obezbeđenja sektora pravnih, kadrovskih i opštih poslova i ugovor o obavljanju privremenih povremenih poslova br. 01-202 od 06.03.2008. godine kojim je određeno da će tužilac kao izvršilac posla obavljati poslove vozača u istom odelenju od 01.03. do 31.05.2008. godine i ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova br. 01-631 od 09.06.2008. godine kojim je određeno da će tužilac kao izvršilac posla obavljati pomoćne poslove u periodu od 01.06. do 31.08.2008. godine.

Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo dajući za svoju odluku u ožalbenoj presudi razloge koje u bitnom prihvata i ovaj sud kao drugostepeni u postupku njene žalbene kontrole.

Naime, prema odredbi člana 195 stav 1 i 2 Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 sa novelama), protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kada je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni može da pokrene spor pred nadležnim sudom.

Rok za pokretanje spora jeste 90 dana od dana dostavljanja rešenja odnosno saznanja za povredu prava.

Poštujući ovu pravnu normu tužilac je propustio da traži zaštitu protiv rešenja o otkazu ugovora o radu koja su donošena i tužiocu dostavljena posle isteka vremena zasnovanog radnog odnosa po svakom od naznačenih ugovora o radu. Radi toga ova rešenja su postala pravnosnažna, pošto tužilac nije tražio sudsku zaštitu radi njihovog poništaja. Tužba za utvrđenje da je tužiocu radni odnos zasnovan na određeno vreme prerastao u radni odnos na neodređeno vreme u ovoj parnici zasnovana je na pravilu iz odredbe stava 1 i 4 člana 37 naznačenog zakona koja norma propisuje da radni odnos zasnovan na određeno vreme ne može trajati duže od 12 meseci i da tako zasnovan radni odnos postaje radni odnos na neodređeno vreme ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovao radni odnos. Iz navedenog proizlazi da do ovog preobražaja dolazi po samom zakonu kada su za to ispunjeni navedeni uslovi. Međutim, ako poslodavac to pravo ospori zaposlenom odnosno sa njime ne zaključi ugovor o radu na neodređeno vreme, onda zaposleni zaštitu ovog prava ostvaruje pod uslovima iz odredbe člana 195 stav 1 i 2 Zakona o radu. U ovom slučaju tužilac je propustio da traži sudsku zaštitu protiv naznačenih rešenja o prestanku radnog odnosa zasnovanog na određeno vreme po naznačenim ugovorima o radu zbog čega su ta rešenja postala pravnosnažna. Zato su ona dokazno svedočanstvo da je tužiocu na zakonit način prestao radni odnos. Za slučaj da je pravo tužioca povređeno rešenjem o prestanku radnog odnosa zaštitu povređenog prava tužilac je mogao tražiti samo poništajem toga rešenja upravo iz razloga ispunjenosti uslova za preobražaj radnog odnosa. Međutim, takvu tužbu tužilac nije podneo. Nastupanjem pravnosnažnosti rešenja o prestanku tužiočevog radnog odnosa zasnovanog na određeno vreme njegov radni odnos kod tuženog je prestao konačno i trajno i tužilac je izgubio ne samo pravo da pobija više ta rešenja sudskim putem, što on i ne čini u ovoj parnici već da traži i preobražaj radnog odnosa – da je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme.

Nema pokriće navod žalbe da je pobijana presuda zasnovana na bitnim povredama odredaba parničnog postupka, i da je odlučeno da je u toku prvostepenog postupka na nesumnjiv način utvrđeno da je tužilac radio kod tuženog 17 meseci i 12 dana po osnovu ugovora o radu na određeno vreme bez prekida. Kada to tvrdi žalba zanemaruje prisustvo naznačenih rešenja o otkazu ugovora o radu koja su tužiocu dostavljena i koja on nije pobijao pa zato deluju svojom materijalnom pravnosnažnošću i dokaznom snagom na okolnost da je tužiocu svaki put na zakonit način prestao radni odnos.

Žalba i sama čini nespornim da je tužilac kod tuženog radio po osnovu ugovora o radu na određeno vreme i da je nakon isteka svakog ugovora posebno tuženi uručivao tužiocu rešenje o otkazu ugovora o radu. Međutim, pogrešno iz toga tužilac izvodi zaključak da ova rešenja o otkazu ugovora o radu nemaju značaja pa ni okolnost što ih tužilac nije učinio predmetom sudske zaštite i da je za ovu pravnu stvar najvažnija činjenica da je tužilac radio kod tuženog duže od 12 meseci pet radnih dana. Ta činjenica jeste pravno važna za preobražaj radnog odnosa ali u situaciji da je tužilac tražio blagovremen sudsku zaštitu protiv naznačenih rešenja o prestanku radnog odnosa što je on propustio da učini. Zato je pogrešan stav žalbe da su ispunjeni uslovi za preobražaj radnog odnosa.

Sud je posebno cenio i to da je tužilac posle isteka radnog odnosa zaključio i ugovore o vršenju privremenih i povremenih poslova, ali je našao da su isti bez značaja iz dva razloga što je to rad van radnog odnosa i što se ti ugovori odnose na obavljanje drugih poslova a ne poslova vatrogasca.

Kod izloženog nema osnova ni za restituciju u pravima tužioca vraćanjem na rad i na radno mesto vatrogasca u Odeljenju PPZ.

Pravilno je i rešenje sadržano u stavu dva izreke ožalbene presude jer se isto zasniva na pravilnoj primeni odredbe člana 149 stav 1 ZPP.

Sa izloženog, a na osnovu odredbe člana 375 ZPP, odlučeno je kao u izreci ove presude.

Predsednik veća sudija
Borivoje Živković