APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

21.04.2010.

Gž1 4369

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž1 4369
Dana 21.04.2010. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEGORADU, u veću sastavljenom od sudija: Borivoja Živkovića, predsednika veća, Vesne Martinović i Biserke Živanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA, čiji je ponomoćnik AB, protiv tuženog DOM ZDRAVLjA "BB", radi isplate jubilarne nagrade, odlučujući o žalbi tužioca izjavljenoj protiv presude Drugog opštinskog suda u Beogradu P1 188/09 od 03.02.2010. godine, u sednici veća održanoj dana 21.04.2010. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba tužioca i POTVRĐUJE presuda Drugog opštinskog suda u Beogradu P1 188/09 od 03.02.2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu P1 188/09 od 03.02.2010. godine, u stavu jedan izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da tužiocu plati iznos od 39.628,80 dinara na ime jubilarne nagrade sa zateznom kamatom počev od 20.06.2009. godine do isplate, dok je u stavu dva izreke rešeno o troškovima parničnog postupka, pa je tužilac obavezan da plati iznos od 1.740,00 dinara.

Blagovremenom žalbom tužilac pobija navedenu presudu u celini iz svih zakonom predviđenih razloga, sa predlogom kao u žalbi.

Ispitujući pravilnost i zakonitost prvostepene presude, u granicama ovlašćenja iz člana 372. Zakona o parničnom postupku, Apelacioni sud u Beogradu je našao:

žalba tužioca nije osnovana.

U postupku donošenja ožalbne presude nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2 tač. 1, 2, 5, 7 i 9 Zakona o parničnom postupku, na koje ovaj sud, kao drugostepeni, pazi po službenoj dužnosti. Nema ni povrede iz tač. 12 stava 2 istog člana, na koju povredu se žalbom neosnovano ukazuje, jer ožalbena presuda nema nedostataka zbog kojih se ne može ispitati.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku sledi: da je tužilac u radnom odnosu kod tuženog, kao poslodavca, da je opštim aktom tuženog (Pravilnik o dodeli jubilarnih nagrada od 19.05.2006. godine) predviđeno pravo zaposlenih na isplatu jubilarne nagrade za 10, 20 i 30 godina neprekidnog rada, da je tužilac u 2009. godini navršio 10 godina radnog staža ali da mu jubilarna nagrada nije isplaćena.

Nalazeći da je tuženi indirektni korisnik budžeta prvostepeni sud je, s pozivom na odredbu člana 28. Zakona o budžetu RS (“Sl. glasnik RS”, br. 120/2008, 31/2009, 111/2009), odbio kao neosnovan ovako postavljeni tužbeni zahtev tužioca.

Odluku prvostepenog suda prihvata i ovaj sud u postupku njene žalbene kontrole, ali sa drugačijim obrazloženjem.

Odredbom člana 28. Zakona o budžetu za 2009. godinu propisano je da se u budžetskoj 2009. godini neće vršiti obračun i isplata božićnih, godišnjih i jubilarnih nagrada i drugih vrsta nagrada i bonusa predviđenih posebnim i pojedinačnim kolektivnim ugovorima, za direktne i indirektne korisnike sredstava budžeta Republike Srbije, budžeta lokalne vlasti, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja i njihove korisnike.

Prema odredbi člana 2 tač. 9 Zakona o budžetskom sistemu Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br.54/2009) korisnicima sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje smatraju se organizacije za obavezno socijalno osiguranje i korisnici sredstava Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (zdravstvene i apotekarske ustanove čiji je osnivač Republika Srbija odnosno lokalna vlast)

U konkretnom slučaju tužena zdravstvena ustava ne spada u red indirektnih korisnika budžeta, kako to pogrešno u svom obrazloženju navodi prvostepeni sud a na šta se žalbom tužioca osnovano ukazuje. Navedeno je, međutim, bez uticaja na pravilnost pobijane presude kod činjenice da tuženi, saglasno citiranoj odredbi čl. 3 tač. 9 Zakona o budžetskom sistemu Repubilke Srbije, spada u krug korisnika organizacije obaveznog socijalnog osiguranja iz čega nesporno proizilazi da je isti obuhvaćen režimom zabrane isplata na teret budžeta ustanovljenim odredbom čl. 28 Zakona o budžetu Republike Srbije.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je tužilac 10 godina radnog staža navršio u 2009. godini to je i prema stanovništvu ovog suda pravilan zaključak prvostepenog suda da tužbeni zahtev tužioca za isplatu jubilarne nagrade nije osnovan.

Ukazivanjem žalbe da Zakonom o budžetu za 2009. godinu nisu stavljeni van snage Zakon o radu i opšti akti poslodavaca (Pravilnik o radu i Pravilnik o isplati jubilarnih nagrada), kao ni ugovori o radu zaposlenih, te da se pitanje isplate jubilarne nagrade u konkretnom slučaju ima rešiti saglasno njihovim odredbama takođe nije osnovano.

Ovo stoga što Zakon o budžetu, kao zakon kojim se procenjuju prihodi i primanja, te utvrđuju rashodi i izdaci za korisnike javnih sredstava direktne i indirektne korisnike budžeta, ogranizacije obaveznog socijalnog osiguranja i njihove korisnike, za period od jedne ili tri godine, predstavlja lex spesialis u ovoj oblasti u odnosu na Zakon o radu i opšteg akta poslodavca, pa se u skladu sa pravilom lex specialis derogat legi generali i u situacijama koje su opštim i specijalnim zakonom različito regulisane, a kao što je to ovde slučaj, imaju primeniti odredbe scpecijalnog zakona, kao užeg i potpunijeg.

Pozivanjem tužioca na odredbu čl. 2 Pravilnika o dodeli jubilarnih nagrada je pravno bez uticaja. Ta norma propisuje da dom zdravlja može zaposlenom da obezbedi nagradu za jubilarne godine. Međutim, njenim sadržajem nije propisano da to može da obezbedi iz sopstvenih prihoda. Pred toga, u konkurenciji ovog opšteg akta i Zakona o budžetu za 2009. godinu, Zakon je jače pravne snage i ovlašćen je da uredi način korišćenja sredstava za ovu namenu u ovoj ustanovi (kod tuženog) nezavisno od njihovog izvora.

Iz izloženog žalbeni navodi tužioca kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava u celini se pokazuju neosnovanim, pa kako je pravilna i odluka o troškovima spora jer je doneta u skladu sa odredbom člana 149 i 159. Zakona o parničnom postupku, žalbu tužioca valjalo je odbiti kao neosnovanu, a pravostepenu presudu potvrditi, kao u izreci, primenom čl. 375. Zakona o praničnom postupku.

Predsednik veća – sudija
Borivoje Živković
S.M