APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

28.09.2011.

Gž1 3772/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž1.br. 3772/11
Dana 28.09.2011. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Borivoja Živkovića, predsednika veća, Vesne Martinović i Snežane Vitošević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA koju zastupa AB diplomirani pravnik GO Sindikat obrazovanja Beograda u Beogradu, ul. Dečanska br. 14/5 protiv tužene Osnovne škole "BB" radi poništaja odluka i vraćanja na radno mesto, odlučujući o izjavljenoj žalbi tužilje protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu 13 P1.br. 12067/10 od 30.03.2011. godine, doneo je u sednici veća održanoj dana 28.09.2011. godine

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba tužilje i POTVRĐUJE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 13 P1.br. 12067/10 od 30.03.2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu 13 P1.br. 12067/10 od 30.03.2011. godine odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je nezakonito rešenjem direktora tužene br. 291 od 18.06.2010. godine i rešenjem Školskog odbora tužene br. 315/1 od 30.06.2010. godine te da sud obaveže tuženu da tužilju rasporedi na radno mesto nastavnika likovne kulture kao neosnovan. Stavom dva izreke utvrđeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.

Tužilja je blagovremeno izjavila žalbu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na žalbu.

Ispitujući pravilnost i zakonitost pobijane presude u granicama ovlašćenja iz odredbe čl. 372 ZPP Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni sud je našao:

- žalba je neosnovana.

U postupku donošenja ožalbene presude nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 361 stav 2 tačka 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP niti drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje bi bile od uticaja na njenu pravilnost i zakonitost.

Prema činjeničnom utvrđenju u postupku donošenja ožalbene presude sledi: da je tužilja kao zaposlena u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tužene na poslovima nastavnika likovne kulture, da je na radnom mestu nastavnika likovne kulture za školsku 2010/2011 godinu smanjen broj potrebnih izvršilaca pošto se nastava iz predmeta likovne kulture ne može izvoditi više u mlađim razredima od prvog do četvrtog, da je Školski odbor formirao Komisiju za utvrđivanje rang liste prema kriterijumima iz čl. 33 Posebnog kolektivnog ugovora a radi utvrđivanja zaposlenih za čijim je radom prestala potreba u sastavu od pet članova, da je ova komisija sačinila zapisnik o bodovanju zaposlenih nastavnika likovne kulture br. 243 od 31.05.2010. godine prema čijem sadržaju:

- VV ima radni staž od 5 godina to joj daje pravo na 5 bodova i plus 1,75 bodova za rad u ustanovi odnosno po ovom osnovu ukupno 6,75 bodova, po osnovu stručne spreme sedmi stepen 15 bodova, po osnovu rezultata rada 3 boda, po osnovu imovnog stanja 5 bodova, po osnovu zdravstvenog stanja bez bodova, po osnovu broja dece na školovanju jedno dete 1 bod odnosno ukupno 30,5 bodova;
- na drugom mestu je tužilja koja ima radni staž 8 godina -8 .bodova plus 2,80 bodova (za rad u ustanovi) odnosno ukupno po ovom osnovu 10,80 bodova, stručna sprema šesti stepen =10 28.80 bodova, da je dat predlog zaposlenog za čijim radom prestaje potreba, da je rešenjem o određivanju zaposlenog za čijim radom prestaje potreba – tehnološki višak direktora tužene br. 291 od 18.06.2010. godine utvrđeno da tužilja na radnom mestu nastavnika likovne kulture ostaje neraspoređena danom konačnosti rešenja za 100% radnog vremena i gde će ostvarivati prava kao zaposleni za čijim je radom prestala potreba u skladu sa zakonom i posebnim rešenjem direktora, da je u obrazloženju ovog rešenja navedeno da je na radnom mestu nastavnika likovne kulture za školsku 2010/2011 godinu potreban manji broj izvršilaca, da je tužilja protiv ovog rešenja izjavila prigovor koji je zaveden pod br. 308 od 24.06.2010. godine a da je rešenjem Školskog odbora tužene br. 315/1 od 30.06.2010. godine ovaj prigovor odbijen a tužilja ostala neraspoređena danom konačnosti rešenja direktora škole o određivanju zaposlenog za čijim radom prestaje potreba – tehnološki višak br. 291 od 18.06.2010. godine. Takođe je utvrđeno da je tužilja dala izjavu da ne pristaje da se vrati na posao sa fondom od 10% radnog vremena a da za 90% radnog vremena ostane na listi tehnoloških viškova. Tuženi je doneo Aneks pravilnika o radu br. 315/2 od 30.06.2010. godine dana 30.06.2010. godine.

Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo dajući za svoju odluku razloge koje bitno prihvata i ovaj sud kao drugostepeni u postupku njene žalbene kontrole.

Naime, u pravnoj situaciji kada je smanjena potreba za brojem zaposlenih na poslovima nastavnika likovne kulture što je posledica neizvođenja predmetne nastave iz ovog predmeta od prvog do četvrtog razreda taj predmet se u ovim razredima ne predaje) sledi da je bilo nužno da tuženi poslodavac na osnovu kriterijuma iz čl. 33 Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama (Službeni glasnik RS br. 12/09) izloži zaposlene koji rade na tim poslovima konkurenciji primenom kriterijuma i utvrdi zaposlenog za čijim je radom prestala potreba. To je tuženi i učinio tako što je obrazovao Komisiju za sačinjavanje rang liste koja je izvršila vrednovanje tužilje i VV primenom kriterijuma iz čl. 33 ovog Posebnog kolektivnog ugovora. Radi toga i pošto je tužilja na osnovu primene tih kriterijuma dobila manji broj bodova (ukupno bodova 28,80) u odnosu na VV (ukupno bodova 30,75) osporena rešenja su pravilna i na zakonu zasnovana. Naime, prema odredbi čl. 34 stav 1 ovog Posebnog kolektivnog ugovora na osnovu kriterijuma iz čl. 33 ugovora sačinjava se rang lista prema redosledu bodova počev od najvećeg.

Za zaposlenog za čijim je radom prestala potreba utvrđuje se zaposleni koji ostvari najmanji broj bodova. Taj najmanji broj bodova u ovoj situaciji ostvarila je tužilja zbog čega je pravilno doneto rešenje od strane direktora na osnovu predloga komisije koja je izvršila bodovanje zaposlenih i utvrdila naznačeni broj bodova.

Navod žalbe da je zaključak iz žalbene presude pogrešan da je u čl. 33 Posebnog kolektivnog ugovora izvršeno određivanje merila za primenu kriterijuma za te kriterijume je određen rok od tri meseca da svaka ustanova odnosno škola uredi svojim kolektivnim ugovorom kod poslodavca i s tim u vezi njegovo pozivanje na odredbu čl. 64 Posebnog kolektivnog ugovora i na akt Ministarstva prosvete br. 112-01-00113/2010-02 od 09.06.2010. godine ovde je bez uticaja. Naime, u odredbi čl. 33 Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika određeni su kriterijumi za utvrđivanje zaposlenih za čijim je radom prestala potreba sa punim ili nepunim radnim vremenom koji se vrednuju u bodovima. I to: rad ostvaren u radnom odnosu (za svaku godinu rada ostvarenog u radnom odnosu 1 bod, za svaku godinu dana ostvarenog u radnom odnosu u ustanovi 0,35 bodova), obrazovanja (za visoko obrazovanje 15-20 bodova, za specijalističko obrazovanje nakon srednjeg obrazovanja odnosno višeg obrazovanja 10 bodova, za srednje obrazovanje od 3 odnosno 4 godine 5 bodova), rezultati rada (odnos prema radnim obavezama i poslovima realizacija programa i zadataka, dolazak na posao odnos prema drugim zaposlenima roditeljima i učenicima) do 3 boda, za ostvarene rezultate na opštinskim i regionalnim takmičenjima 4 boda, za ostvarene rezultate na pokrajinskim i republičkim takmičenjima 6 bodova, i doprinos u pedagoškom radu – objavljeni radovi stručni radovi, izdavanje udžbenika, imovno stanje (ako su ukupna primanja po članu na nivou republičkog proseka, ako su ukupna primanja domaćinstva po članu od 50 do 75% republičkog proseka, ako su ukupna primanja po članu ispod 50% republičkog proseka), zdravstveno stanje (invalid, hronični i teški bolesnik zaposleni koji boluje od profesionalne bolesti (broj dece na redovnom školovanju) ako zaposleni ima jedno dete na školovanju, ako zaposleni ima dvoje dece na školovanju, ako zaposleni ima tri i više dece na školovanju). Radi toga i kod činjenice da su po svakom od ovih kriterijuma određeni bodovi a imajući u vidu odredbu čl. 2 stav 1 ovog Posebnog kolektivnog ugovora kojim je određeno da se isti neposredno primenjuje u svim osnovnim i srednjim školama i domovima učenika naznačeni navodi žalbe ostaju bez značaja. Istina u pogledu rezultata rada odredba čl. 33 Posebnog kolektivnog ugovora u tački 1 ne fiksira broj bodova već određuje do 3 boda (odnos prema radnim obavezama i poslovima – realizacija programa i zadataka, dolazak na posao, odnos prema drugim zaposlenima, roditeljima i učenicima) ali tužilja zbog toga nije oštećena u postupku bodovanja jer je u pogledu rezultata rada bodovana sa maksimalnim brojem bodova koliko je mogla dobiti – dobila je 3 boda.

Radi toga pozivanje žalbe na odredbu čl. 64 ovog Posebnog kolektivnog ugovora koja propisuje da će se kolektivni ugovor u ustanovama usaglasiti sa ugovorom o radu u roku od 3 meseca od dana stupanja na snagu ovde ostaje bez značaja. Pored toga tužilja je i u pogledu imovnog stanja dobila 5 bodova – maksimalni broj bodova u smislu naznačene norme Posebnog kolektivnog ugovora pa ni u ovom delu nije oštećena.

Razlika u odnosu na VV koja ima 30.75 bodova je posledica većeg radnog staža VV a u tački 1 čl. 33 fiksno su određeni bodovi po kriterijumu rada ostvarenog u radnom odnosu bez naznake pa ovoj normi u ovom delu i nije bilo potrebno donormiranje.

Konačno usaglašavanje se vrši u situaciji kada u Opštem aktu poslodavca postoje norme koje nisu saglasne sa odredbama Posebnog kolektivnog ugovora a ovde se o tome ne radi.

Instrukcija data u aktu Ministarstva prosvete Sekretarijata ministarstva br. 112-01-00130/2010-02 od 09.06.2010. godine koja glasi :da se u praksi ne bi stvarali problemi prilikom bodovanja po ovom kriterijumu (odnos prema radnim obavezama i poslovima) neophodno bi bilo da se opštim aktom ustanove precizno definiše kako će se pratiti i dokazivati svaki od parametara kojima se utvrđuje odnos prema radnim obavezama i poslovima“ ovde ostaje bez značaja. Ta instrukcija ne obavezuje a razlozi zbog kojih je data nisu pravne prirode. Pored toga tužilja je po ovom kriterijumu dobila maksimalni broj bodova. Zbog svega toga naznačeni navodi žalbe ostaju pravno bez značaja.

Pravilno žalba primećuje da se Aneks pravilnika o radu na ovu pravnu situaciju ne može primeniti ali on i nije primenjen već isključivo Posebni kolektivni ugovor za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika kako to proizilazi iz predloga rang liste ali i iz primenjenih kriterijuma.

Pravilno je i rešenje o naknadi troškova parničnog postupka jer se isto zasniva na pravilnoj primeni odredbi čl. 149 ZPP.

Sa izloženog na osnovu odredbe čl. 375 ZPP odlučeno je kao u izreci ove presude.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Borivoje Živković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić