APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

3.07.2013.

Gž1 3718/13

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž1 3718/2013
03.07.2013. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Borivoja Živkovića, predsednika veća, Vesne Martinović i Snežane Vitošević, članova veća, u parnici tužilje AA, koju zastupa advokat AB, protiv tuženih: Republike Srbije – Kancelarije za Kosovo i Metohiju, koju zastupa Republičko javno pravobranilaštvo u Beogradu, ulica Nemanjina 22 – 26 i Opštine Leposavić, koju zastupa Opštinsko javno pravobranilaštvo Opštine Leposavić, radi isplate zarade, odlučujući o izjavljenoj žalbi tužilje, protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu 6P1.14060/10 od 20.12.2012.godine ispravljeno rešenjem istog suda 6P1-14060/10 od 26.04.2013.godine, doneo je u sednici veća održanoj dana 03.07.2013.godine,

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba tužilje i POTVRĐUJE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 6P1.14060/10 od 20.12.2012.godine, ispravljena rešenjem istog suda 6P1.14060/10 od 26.04.2013.godine.

ODBIJA SE zahtev tužene Republike Srbije – Ministarstva za Kosovo i Metohiju, da se obaveže tužilja da ovom tuženom naknadi troškove postupka po žalbi.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu 6P1.14060/10 od 20.12.2012.godine, u stavu jedan izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže prvotužena Republika Srbija – Kancelarija za Kosovo i Metohiju i drugotužena Opština Leposavić da tužilji na ime neisplaćenih mesečnih neto zarada za period od 01.05.2008 do 15.02.2009.godine solidarno isplati novčane iznose za period i sa zakonskom zateznom kamatom od datuma do isplate, u svemu kao u njegovom sadržaju, kao i da joj tužilja na ime troškova parničnog postupka, a što bi sve tuženi trebalo da isplate tužilji u roku od 8 dana od prijema presude, u celosti kao neosnovan. Stavom dva izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je trebalo da se obavežu Republika Srbija – Kancelarija za Kosovo i Metohiju i drugotužena Opština Leposavić, da u korist tužilje za period od 01.02.2008 do 15.02.2009.godine uplate pripadajuće doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i za slučaj nezaposlenosti i to doprinose za penzijsko invalidsko osiguranje Republičkom fondu penzijskog invalidskog osiguranja Republike Srbije, doprinose za zdravstveno osiguranje Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje Republike Srbije i doprinose za slučaj nezaposlenosti Republičkoj agenciji za zapošljavanje u visini prema mesečnim iznosima iz stava prvog izreke presude,kao neosnovan, stavom tri izreke obavezana je tužilja da prvotuženom Republici Srbiji – Kancelariji za Kosovo i Metohiju na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 69.000,00 dinara u roku od 8 dana od dana prijema presude, dok je stavom četiri izreke obavezana tužilja da drugotuženoj Opštini Leposavić na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 508.500,00 dinara u roku od 8 dana od dana prijema presude.

Rešenjem istoga suda 6P1.14060/10 od 26.04.2013.godine u stavu jedan izreke ispravljena je ova presuda u stavu jedan izreke u trećem redu tako da umesto Kancelarije za Kosovo i Metohiju treba da stoji Kancelarija za Kosovo i Metohiju, dok je stavom dva izreke utvrđeno da u preostalom delu presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 6P1. 14060/10 od 20.12.2012.godine ostaje neizmenjena.

Protiv navedene presude, tužilja je blagovremeno izjavila žalbu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena Republika Srbija je podnela odgovor na žalbu tužioca sa zahtevom za naknadu troškova postupka po žalbi za sastav žalbe 9.000,00 dinara i na ime poštarine 80,00 dinara.

Ispitujući pravilnost i zakonitost pobijane presude u granicama ovlašćenja, iz odredbe člana 372 ZPP (“Službeni glasnik RS”, broj 125/04 i 111/09), u vezi odredbe člana 506 stav 1 novog ZPP (“Službeni glasnik RS”, broj 72/2011) Apelacioni sud u Beogradu je kao drugostepeni sud, našao:

 žalba je neosnovana.

U postupku donošenja ožalbene presude nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 1 tačka 1, 2, 5, 7 i 9 Zakona o parničnom postupku, niti drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka, koje bi bile od uticaja na njenu pravilnost i zakonitost.

Prema činjeničnom utvrđenju u postupku donošenja ožalbene presude, sledi da je tužilja u periodu od 01.05.2008 do 15.02.2009.godine radila u Kosovskoj policiji ne poslovima asistenta u operativi pri kosovskoj policijskoj službi, da je za period od maja 2008 do kraja januara 2009.godine, primila zaradu od kosovske policijske službe, da je u spornom periodu radila u prostorijama Stanice policije i da nije u istom periodu radila u prostorijama Opštine Leposavić, te i da sada zaradu prima od kosovske policije i da Vlada Republike Srbije donela zaključak 05 broj 02-812/2008 od 21.02.2008.godine kojim je obavezano Ministarstvo unutrašnjih poslova – Ministarstvo za Kosovo i Metohiju i Ministarstvo Pravde – Ministarstvo finansija Uprava carine i Poreska uprava da preuzmu radnike koji su bili zaposleni u privremenim institucijama na Kosovu i Metohiji i kojom je obavezano Ministarstvo rada i socijalne politike da preuzmu Ministarstvo za Kosovo i Metohiju i isplatu svih socijalnih davanja na teritoriji Kosova i Metohije, kao i Ministarstvo prosvete da finansira materijalne troškove škola osnovnog i srednjeg obrazovanja, da bi ukupna zarada tužilje za period od 01.05.2008 do 15.02.2009.godine iznosila 289.133,84 dinara, da je rešenje Opštine Leposavić od 01.02.2008.godine tužilja primljena u radni odnos kod tuženog Opštine Leposavić, ali da nije radila kod ove tužene pa ni za period potraživanja.

Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je primenio materijalno pravo, dajući za svoju odluku razloge koje u bitnom prihvata i ovaj sud kao drugostepeni u postupku njene žalbene kontrole.

Pravilan je zaključak ožalbene presude da zaposleni ostvaruje pravo na platu za svoj rad primenom pravila iz odredbe člana 37 stav 1 Zakona o radnim odnosima u državnim organima. Radi toga, kada je zaposlena ovde tužilja radila u KPS za period potraživanja nema osnova da potražuje platu za rad od tuženih koji nije ostvarila. Tužilja nikada nije stupila na radno mesto na rad kod tužene Opštine Leposavić, što je činjenično utvrđene iz ožalbene presude, potvrđeno iskazom same tužilje koja je navela da je obavljala poslove pri kosovskoj policijskoj službi u periodu od 01.05.2008 do 15.02.2009.godine, a što je potvrđeno i na osnovu rezultata izvedenih dokaza, saslušanjem svedoka u prvostepenom postupku. Radni odnos se zasniva u jedinici lokalne samouprave – Opštine Leposavić, na osnovu rešenja uz stupanje na rad kao način zasnivanja radnog odnosa. Radi toga, kada tužilja u naznačenom periodu nije radila od tužene Opštine Leposavić, već je u tom periodu bila pripadnik kosovsko policijske službe kod koje je u radnom odnosu od 2005. godine ona nema osnova za potraživanje ni prema tuženoj Republici Srbiji, sa kojim se ne nalazi u materijalno pravnom odnosu ni prema tuženoj Opštini Leposavić.

Ovde nema uslova za isplatu naznačenog novčanog iznosa ni po osnovu zarade ni po osnovu naknade štete, jer tužilja nije radila ni kod jedne od tuženih niti ima činjenica iz kojih bi sledio zaključak da je bila sprečena da ostvari pravo na deo na rad – stupi na rad i radi. Radi toga, nema ni osnova za primenu pravila iz odredbe člana 172 stav 1 u vezi člana 154 stav 1 Zakona o obligacionim odnosima. Nema osnova za građanskopravnu odgovornost tuženih ni stim u vezi za konstituisanje osnova njihove odgovornosti za naknadu štete jer na njihovoj strani nema ni protivpravne radnje.

Radi toga, tužilja je za isti period za koji potražuje novčane iznose po osnovu plate od tuženih kao solidarnih dužnika, ostvarila pravo na platu kao pripadnik kosovske policijske službe.

Pozivanje žalbe da je doneto rešenje o zasnivanju radnog odnosa, je činjenično tačno. To rešenje je donela Opština Leposavić, ali tužilja nije stupila na rad kod tužene Opštine Leposavić u izvršenju toga rešenja, pa nema ni osnova za njeno potraživanje. Radi toga bez značaja je Uverenje SO Leposavić broj 120-12/08 od 21.04.2008 godine gde je navedeno da je tužilja bila u radnom odnosu pošto to neodgovara stvarnom stanju.

Neprihvatljiv je ničim dokazan navod žalbe da je tužilja obavljala poslove u objektu gde joj je rečeno – Policijskoj stanici Leposavić. Za to nema osnova već samo sa razloga što KPS nije pod kontrolom tuženih već UMNIK, a nema ni dokaza da je tužilja taj rad obavljala po nalogu tuženih.

Kod izloženog nema osnova ni za preinačenje pobijane presude primenom pravila iz odredbe člana 380 stav 1 tačka 4 ZPP i usvajanje tužbenog zahteva tužilje.

Navod žalbe da ako nema radnog odnosa, zašto je tužilji vršena isplata tri plate, uneti podaci u radnu knjižicu i izdato uverenje o zaposlenju, pravno su bez značaja. Ovo sa razloga što iz propusta tužene Opštine Leposavić ne sledi postojanje nepostojećeg prava na platu tužilje. Ne može tužilja ostvariti nepostojeće pravo na platu kada nije radila za period potraživanja kod ovih tuženih, niti stupila na rad prethodno što je način zasnivanja radnog odnosa.

Navod žalbe, da se na pojedinim mestima govori o prijemu u radni odnos, a na drugi o preuzimanju su dve različite stvari i sa stanovišta primene prava tačno, ali kod izloženog bez značaja.

Navod žalbe da je prvostepeni sud pogrešno i nepotpuno utvrdio činjenično stanje, stim u vezi da je rešenje po kome je tužilac zasnovala radni odnos zakonito rešenje, pravno je bez značaja ako činjenica da tužilja nije stupila na rad u izvršenju toga rešenja kod tužene Opštine Leposavić.

Za to je bez značaja i pozivanje žalbe na odredbu člana 8 stav 1 Zakona o radnim odnosima u državnim organima (“Službeni glasnik RS”, broj 48/91...39/02).

To isto važi i za pitanje žalbe :da li je ovom prijemu prethodio i javni oglas ili ne. Tužilja je primljena u radni odnos jer je donet akt Opštine Leposavić, ali ona nije stupila na rad, pa su bez značaja navodi žalbe da je tužilja primila tri plate za mesec februar, mart i april 2008.godine i to iz sredstava koje je namenski dobila od Ministarstva za Kosovo i Metohiju, da je Opština Leposavić, podatke o prijemu u radni odnos tužilje unela u radnu knjižicu izdala uverenje da je ona zaposlena kod ove tužene.

Navodi žalbe da je tužilja stupila na rad u Opštinu Leposavić nemaju svoje činjenično pokriće, a to se potvrđuje u sadržaju same žalbe. U tom značenju i iskaz iz njenog sadržaja da je tužilja stupila na rad u Policijskoj stanici Leposavić, gde se nalazi sva potrebna dokumentacija i tehnika za obavljanje poslova policajca upravo u zgradi gde i sada obavlja poslove kao zaposleni u MUP RS.

Zato je bez značaja i dalji navod žalbe da stupanje na rad tužilje se mora sagledati i u okviru činjenice koje su prethodile donošenju rešenja o zasnivanju radnog odnosa, a da okolnost pozivanja na to da je u rešenju o prijemu tužilje u radni odnos navedeno da se ona prima kao poverenik ne može ići tužilji na štetu je pravno pogrešno.

Ovo već i samo sa razloga što to takođe potvrđuje da tužilja nije primljena naznačenim rešenjem da radi poslove policajca u KPS već poverenika koje stvarno nije obavljala.

Kod izloženog je bez značaja su i navodi žalbe da za prijem tužilje u radni odnos kod Opštine Leposavić nije bila potrebna saglasnost Ministarstva za Kosovo i Metohiju, a i da je bila potrebna da je ona postojala, i da zaključak Vlade Republike Srbije od 21.02.2008.godine i 17.04.2008.godine nisu bili jedini osnov za prijem tužilje u radni odnos i da sa zaključkom Opštinskog veća Opštine Leposavić broj 19 od 01.06.2010.godine nisu mogla poništiti dejstva rešenja o zasnivanju radnog odnosa tužilje sa Opštinom Leposavić.

To isto važi i za navod žalbe da je Opština Leposavić nema sopstveni finansijski prihod već je finansira Republika Srbija u utuženom periodu preko Ministarstva za Kosovo i Metohiju sada preko Kancelarije za Kosovo i Metohiju i da je Država Srbija, pasivno legitimisana u ovom sporu . Ti navodi nemaju svoje činjenično pokriće kod izloženog. Tužena Republika Srbija nije donela akte o radnopravnom statusu tužilje niti je tužilja obavljala rad za ovu tuženu. Ovo i sa razloga što zaposleni ostvaruje svoja prava i obaveze kod poslodavca neizvesno od toga koje ga pravno, odnosno fizičko lice finansira i izvore sredstava za isplatu plata potrebnih za funkcionisanje toga poslodavca.

Dalji navodi žalbe na pogrešnu primenu materijalnog prava i stim u vezi da tužilja prima dve plate i da je taj rad u interesu Republike Srbije, te da je tužilja i sada formalno pripadnik KPS ostaju bez značaja sa celine činjenično pravnih razloga.

Pravilna je i negativna odluka po zahtevu tužilje za uplatu naznačenih doprinosa, a sa celine prethodnih činjenično pravnih razloga.

Pravilna su i rešenja sadržana u stavu tri i četiri izreke pobijane presude, koji se zasnivaju na primeni pravilne odredbe člana 149 i 150 ZPP.

Tužena Republika Srbija, nema pravo na naknadu troškova postupka po žalbi, jer oni nisu bili nužni, pošto je po ovom pitanju pravna praksa jedinstvena, a ne radi se o složenom predmetu spora, dok se u odgovoru na žalbu ponavljaju navodi već izneti u postupku donošenja ožalbene presude.

Sa izloženog, a na osnovu odredbe člana 375 i 161 stv 1 ZPP u vezi odredbe člana 506 stav 1 novog ZPP, odlučeno je kao u izreci ove presude.

Predsednik veća-sudija
Borivoje Živković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić