APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

21.09.2011.

Gž1 3673/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD
Gž1 br. 3673/11
Dana, 21.09.2011. godine
B e o g r a d

U I M E N A R O D A

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Borivoja Živkovića, predsednika veća, Vesne Martinović i Snežane Vitošević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA, koju zastupa advokat AB, protiv tužene Republike Srbije – Ministarstva finansija – Poreske uprave, koju zastupa Republičko javno pravobranilaštvo u Beogradu, ulica Nemanja 22-26, radi poništaja rešenja, odlučujući o izjavljenoj žalbi tužilje protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu 17 P1.br. 5680/10 od 24.06.2011. godine, doneo je u sednici veća održanoj dana 21.09.2011. godine,

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba tužilje i POTVRĐUJE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 17 P1.br. 5680/10 od 24.06.2011. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu 17 P1.br. 5680/10 od 24.06.2011. godine, stavom jedan izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da ponište rešenja tužene i to rešenje broj 112-00388/2005-05 od 08.03.2005. godine i rešenje broj 117-00438/2005-05 od 21.04.2005. godine o neraspoređivanju tužilje počev od 01.01.2005. godine do obezbeđivanja prava na otpremninu, kao neosnovna, dok je stavom dva izreke obavezana tužilja da tuženom naknadi troškove ovog postupka u visini 10.500,00 dinara u roku od 8 dana od dana pravosnažnosti presude.

Protiv navedene prvostepene presude tužlja je blagovremeno izjavila žalbu, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, sa zahtevom da se obaveže tužena da naknadi troškove postupka po žalbi.

Ispitujući pravilnost i zakonitost pobijane presude u granicama ovlašćenja iz odredbe člana 372 ZPP, Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni sud, je našao:

- Žalba je neosnovana.

U postupku donošenja ožalbene presude nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP, niti drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje bi bile od uticaja na njegovu pravilnost i zakonitost.

Prema činjeničnom utvrđenju u postupku donošenja ožalbene presude sledi da je tužilja u radnom odnosu kod tužene - Ministarstvo finansija – Poreskoj upravi na upravno - nadzornim poslovima, na utvrđivanju akontacionog poreza na prihode samostalne delatnosti sa zvanjem viši referent, da je rešenjem direktora poreske uprave broj 112-00388/2005-05 od 08.03.2005. godine u stavu jedan dispozitiva utvrđeno da je tužilja ostala neraspoređena u poreskoj upravi počev od 01.02.2005. godine do obezbeđivanja prava na otpremninu saglasno Zakonu o radu, kao i da tužilja ima pravo na naknadu u visini plate koja se obračunava prema koeficijentima radnog mesta koje je vrednovano isto kao radno mesto na kome je bila raspoređena i da će prava i obaveze utvrđene tačkom 1. i 2. ovog rešenja ostvarivati od konačnosti rešenja, da je u obrazloženju ovog rešenja navedeno da je pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji delokrugu unutrašnjih jedinica i sistematizaciji radnih mesta poreske uprave broj 110-00-399-2004-1 od 18.10.2004. godine u unutrašnjoj jedinici poreske uprave koja je preuzela nadležnost ukinute Organizacione jedinice smanjen broj izvršilaca za radno mesto na koje je bila tužilja raspoređena i da ne postoji sistematizovano radno mesto za koje bi tužilja ispunjavala uslove i da tužilja nije mogla da bude raspoređena na druge poslove zbog nedostatka odgovarajuće stručne spreme.

Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo, dajući za svoju odluku razloge koje u bitnom prihvata i ovaj sud, kao drugostepeni sud u postupku njene žalbene kontrole.

Naime, prema odredbi člana 169 stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“ broj 82/02....) na poreske službenike primenjuju se propisi o državnoj upravi, propisi o radnim odnosima i platama u državnim organima, kao i propisi iz oblasti zdravstvenog i penzijsko – invalidskog osiguranja ako ovim Zakonom nije drugačije propisano . U korpusu normi ovog Zakona čiji je naslov:“Radni odnos“ (odredba člana 169 – 171) ne nalaze se norme kojima je normativno uređen status neraspoređenih zaposlenih i uslovi za sticanje toga statusa. Zato je ovde merodavan tada važeći Zakon o radnim odnosima u državnim organima („Službeni glasnik RS“ broj 48/91...)pa time i njegova odredba člana 65 koja glasi: „Ako je u državnom organu došlo do smanjenja broja zaposlenih usled promene u organizaciji i metodu rada odnos usled smanjenja obima i ukidanja poslova, zaposleni se raspoređuje na radno mesto u istom ili drugom državnom organu koje odgovara njegovoj stručnoj spremi.“

Odluku o raspoređivanju zaposlenih iz stava 1. ovog člana donosi funkcioner koji rukovodi organom u kojoj se zaposleni raspoređuje.

Ukoliko zaposleni ne prihvati radno mesto na koje je raspoređen u skladu sa stavom 1. i 2. ovog člana prestaje mu radni odnos.

Ukoliko se zaposleni može rasporediti u skladu sa stavom 1 i 2 ovog člana, funkcioner odnosno organ iz stava 2 ovog člana donosi rešenje kojim se utvrđuje da je zaposleni ostao neraspoređen.

Poštujući ovu pravnu normu i s obzirom da je došlo do smanjenja broja zaposlenih na poslovima na kojima je radila tužilja, a da ona nije mogla biti raspoređena na druge poslove, jer ne ispunjava uslove u pogledu stručne spreme (činjenično utvrđenje iz ožalbene presude) pravilan je zaključak prvostepenog suda da je tužbeni zahtev tužilje neosnovan.

Pozivanje žalbe na okolnost da je sudu dostavljeno mišljenje Sindikata „Nezavisnost“ broj 05119-29/05 od 08.02.2005. godine iz koga se vidi da se sindikalna organizacija protivi postupku rukovodstva poreske uprave tužene koji je pokrenut bez programa rešavanja viška zaposlenih je ovde bez pravno – vrednog značaja. Ovo sa razloga što mišljenje sindikata ne obavezuje poslodavca, a u ovoj radnoj sredini se ne primenjuje program rešavanja viška zaposlenih. Ne primenjuje, pošto odredba člana 65 Zakona o radnim odnosima u državnim organima kao posebna pravna norma za ovu radnu sredinu derogira odredbe člana 155 – 157 Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05) kojima je utvrđen opšti režim viška zaposlenih.

Pozivanje na iskaz svedoka Duška Stefanovića je činjenično - pravno bez značaja. Ovo sa razloga što je ovaj svedok izneo mišljenje da je tužilja mogla biti raspoređena na drugo radno mesto prema novoj sistematizaciji imajući u vidu njenu stručnu spremu i radno iskustvo. U tom značenju i iskaz ovog svedoka koji glasi: „ja mislim da je tužilja mogla biti raspoređena na drugo radno mesto prema novoj sistematizaciji imajući u vidu njenu stručnu spremu i radno iskustvo“. Međutim, svedok ne daje mišljenje već na osnovu neposrednog opažanja daje iskaz o činjenicama koje je na taj način saznao.

Pored toga ni svedok ni tužilja nisu identifikovali poslove koji su bili slobodni i koje je tužilja mogla obavljati i s tim u vezi za koje je ona ispunjavala uslove, pa i u pogledu vrste i stepena stručne spreme. Radi toga, tužilja nije oborila činjenično utvrđenje u postupku donošenja ožalbene presude da tužilja nije ispunjavala uslove u pogledu stručne spreme za rad na drugim poslovima.

Pošto je teret činjenične tvrdnje i dokaza na te okolnosti kao i na okolnosti da je bilo slobodnih radnih mesta bio na tužilji, ovi navodi žalbe ostaju pravno bez značaja.

Kod izloženog nema pokriće navod žalbe da je pobijana presuda zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Ocenjen je kao bez uticaja i nedokazan navod žalbe da su raspoređeni na poslove izvršioci koji nemaju položen državni ispit (tužilja prema činjeničnom utvrđenu u postupku donošenja ožalbene presude ima položen državni ispit i obučena je za rad na računaru) , s obzirom da je u ovlašćenju starešine organa da oceni koji će zaposlene rasporediti za određene poslove.

Priloženo uz žalbu Obaveštenje broj 08-9386/05 od 13.05.2005.godine je bez uticaja jer sadrži samo poziv zaposlenima u Poreskoj upravi koji nisu zainteresovani da posle donošenja novog Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji budu raspoređeni da daju odgovarajuću izjavu. Ovo i zato što se raspoređivanje vrši popunom slobodnih poslova uz uslov da zaposleni ispunjava propisane uslove za njihovo obavljanje.

Kod izloženog pravilno je i rešenje o naknadi troškova parničnog postupka jer se isto doneto na pravilnoj primeni odredbi člana 149 i 150 ZPP.

Tužilja nije uspela u sporu, pa zato nema pravo ni na naknadu troškova u postupku po žalbi primenom pravila iz člana 149 stav 1 ovog Zakona.

Na osnovu izloženog, a na osnovu odredbe člana 375 i 161 stav 1 ZPP-a odlučeno je kao u izreci ove presude.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Borivoje Živković , s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić