APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

7.09.2011.

Gž1 3539/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž1 3539/11
Dana 07.09.2011. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Borivoja Živkovića, predsednika veća, Vesne Martinović i Snežane Vitošević, članova veća u parnici iz radnog odnosa tužioca AA, koga zastupa advokat AB, protiv tužene REPUBLIKE SRBIJE koju zastupa Republičko javno pravobranilaštvo, Odeljenje u Zaječaru, radi naknade štete, vrednost predmeta spora 290.000,00 dinara, odlučujući o izjavljenoj žalbi tužene protiv presude Osnovnog suda u Zaječaru, Sudske jedinice u Knjaževcu broj II 19 P1.931/10 od 01.06.2011.godine doneo je u sednici veća održanoj dana 07.09.2011.godine

P R E S U D U

POTVRĐUJE SE presuda Osnovnog suda u Zeječaru – Sudske jedinice u Knjaževcu II 19 P1.931/10 od 01.06.2011.godine u usvajajućem delu stava jedan njene izreke a žalba tužene u tom delu ODBIJA kao neosnovana.

UKIDA SE presuda Osnovnog suda u Zaječaru – Sudske jedinice u Knjaževcu II 19 P1.931/10 od 01.06.2011.godine u usvajajućem delu stava dva i stava tri njene izreke i predmet u tom delu UPUĆUJE istom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zaječaru – Sudske jedinice u Knjaževcu II 19 P1.931/10 od 01.06.2011.godine u stavu jedan izreke delimično je usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je obavezana tužena da tužiocu na ime nematerijalne štete zbog povrede na radu dana 16.09.2009.godine isplati iznos od 210.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od 01.06.2011.godine pa do isplate od čega: 70.000,00 dinara na ime pretrpljenih fizičkih bolova, 70.000,00 dinara na ime pretrpljenog straha i 70.000,00 dinara na ime umanjenja životne aktivnosti, sve u roku od 8 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je za višak tužbenog zahteva kojim je tužilac pored iznosa iz prethodnog stava tražio da se tuženi obaveže da plati kamatu počev od 21.04.2010. do 31.05.2011.godine pa do isplate tužbeni zahtev tužioca odbijen kao neosnovan, stavom dva izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca pa je tužena obavezana da tužiocu na ime materijalne štete zbog povrede na radu dana 16.09.2009.godine isplati iznos od 80.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od 01.06.2011.godine pa do isplate u roku od 8 dana pod pretnjom izvršenja, dok je za višak tužbenog zahteva kojim je tužilac pored iznosa iz prethodnog stava tražio da se tuženi obaveže da plati kamatu počev od 21.04.2010.godine do 31.05.2011.godine pa do isplate, tužbeni zahtev tužioca odbijen kao neosnovan a stavom tri izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 89.950,00 dinara u roku od 8 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Protiv ove presude u usvajajućem delu stava jedan i dva i stavu tri izreke tužena je blagovremeno izjavila žalbu iz svih razloga.

Ispitujući pravilnost i zakonitost pobijane presude u granicama ovlašćenja iz odredbe člana 372 ZPP Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni sud je našao:

-žalba je delimično osnovana.

U postupku donošenja ožalbene presude u potvrđujućem delu njene izreke nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP niti drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje bi bile od uticaja na njenu pravilnost i zakonitost.

Prema činjeničnom utvrđenju u postupku donošenja ožalbene presude u potvrđujućem delu njene izreke sledi: da je tužilac kao vojno lice – komandir čete u radnom odnosu kod tužene na radnom mestu poslužioca na polk. 9 K111 dana 16.09.2009.godine prilikom redovne fizičke obuke pretrpeo povredu na radu tako što je u toku izvođenja planirane fizičke obuke na sportskom terenu – betonskom igralištu u okviru kasarne u Zaječaru pri trčanju pao i iskrenuo stopalo kojom prilikom je povredio zglob desne noge, da mu je zbog ove povrede noga stavljena u gips koji je nosio 21 dan, da je tužilac trpeo od momenta povrede bolove jakog intenziteta, tokom transporta do doma zdravlja, obrade pregleda od strane ortopeda i definitivnog zbrinjavanja – 2 sata, bolove srednjeg intenziteta imao je dok je imao otok i dok je noga bila u gipsu i kretao se uz pomoć podpazuhovnih štaka bez oslonca na povređenu nogu, nakon svakog ustajanja imao je bolove kao da se krv sjuri u povređenu nogu, da je bolove srednjeg intenziteta trpeo 21 dan, da je tužilac bio izložen fizikalnom tretmanu radi pokretljivosti desnog skočnog zgloba, a kod tužioca postoji umanjenje životne aktivnosti koje se ogleda u tome što on ne može da se izlaže većim fizičkim naprezanjima, da jače i brže trči, radi čučnjeve i doskoke, da se otežano kreće po neravnom terenu, da sa bolnim naporom nosi teže terete i opremu i da je umanjenje životne aktivnosti trajno iznosi 5%, da je tužilac zbog ove povrede u trajanju od jednog meseca imao primarni strah srednjeg intenziteta koji je imao karakter zebnje, plašnje kao i zabrinutosti za ishod lečenja i posledica dobijene povrede, da je u periodu od 22.10. do 22.11.2009.godine – u trajanju od mesec dana bio prisutan sekundarni strah srednjeg intenziteta koji je imao karakter zabrinutosti za ishod lečenja i moguće komplikacije, napomenuti strahovi nisu ostavili trajne posledice, da se naznačena povreda dijagnostikuje kao distorzija – iskrenuće desnog stopala.

Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje u pogledu odluke sadržane u potvrđujućem delu njene izreke ožalbena presuda je zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava pri čemu je prvostepeni sud dao razloge koje u bitnom prihvata i ovaj sud kao drugostepeni u postupku njene žalbene kontrole.

Naime, prema odredbi člana 173 Zakona o obligacionim odnosima šteta nastala u vezi sa opasnom delatnošću smatra se da potiče od te delatnosti izuzev ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete.

Poštujući ovu pravnu normu kod činjenice da je do povrede tužioca došlo prilikom vršenja planirane obavezne vežbe u vidu trčanja po betonskoj podlozi kada je tužilac pao i pretrpeo povredu ovaj sud nalazi da je ostvarena pretpostavka uzročnosti. Ovo zato što naznačena radnja trčanja predstavlja opasnu delatnost zbog brzine kretanja, s tim u vezi i naglih promena položaja tela. Sveto čini da takva aktivnost nosi povećani rizik od povređivanja pa za slučaj povrede u vršenju takve delatnosti zaposlenog odgovornost snosi njen organizator, a to je ovde tužena.

Pošto tužena strana nije oborila naznačenu pretpostavku uzročnosti postoji njena građansko pravna odgovornost pa zato i dužnost da štetu tužiocu nadoknadi kako je to pravilno zaključio i prvostepeni sud u ožalbenoj presudi.

Pravilno je odmerena i naknada nematerijalne štete po naznačenim osnovima saglasno odredbi člana 200 ZOO a dosuđeni iznosi ne pogoduju cilju kome ta naknada službi i da bude satisfakcija za duševni bolo zbog umanjenja životne aktivnosti, fizički bol odnosno pretrpljeni strah.

Navod žalbe tužene u ovom delu da je činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno i da je materijalno pravo pogrešno primenjeno u prisustvu prethodnih razloga nema svoje pokriće u rezultatima izvedenih dokaza. Žalba ove svoje navode obrazlaže utvrđenim procentom umanjenja životne aktivnosti tužioca smatrajući da vrednost ove naknade štete nije pravilno utvrđena i da je do povrede tužioca došlo bez krivice tužene. Kada to tvrdi žalba zanemaruje da je tužena strana organizator opasne delatnosti – trčanja kao vida ostvarivanja obavezne i planirane fizičke obuke tužioca. Radi toga tužena strana snosi rizik koji može nastati u vezi vršenja te delatnosti.

Međutim, ožalbena presuda je morala biti ukinuta u usvajajućem delu stava dva izreke.

Naime, prema razlozima ožalbene presude u ovom delu prvostepeni sud tužiocu dosuđuje materijalnu štetu tužiocu zbog povrede na radu jer tužilac nije mogao da ide u bazu u Medveđi jer te aktivnosti iziskuju veće fizičko naprezanje zbog čega nije ostvario dnevnice za boravak u bazi na administrativnoj granici čija je vrednost 2.200,00 dinara a postoji uvećanje zarade od 15% do 20%.

Ovaj zaključak ožalbene presude se za sada ne može prihvatiti jer se ista zbog pogrešne primene materijalnog prava zasniva na nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju. Ovo sa razloga što je prvostepeni sud propustio da razjasni svrhu :
-naznačene dnevnice – da li je ista naknada za odvojen život zaposlenog od porodice;
- i naznačenog uvećanja plate i s tim u vezi da li se to uvećanje plate zaposlenim vrši zbog rizika kojima su zaposleni izloženi u naznačenoj bazi ili se o tome ne radi. Za slučaj da je svrha dnevnice naknada za odvojeni život od porodice u situaciji kada je tužilac u naznačenom periodu bio privremeno sprečen za rad zbog bolesti on ne bi bio izložen ovom razlogu zbog koga se ta naknada ostvaruje. To isto važi i za naznačeno uvećanje plate. Pošto je prvostepeni sud propustio da razjasni naznačene okolnosti činjenično stanje je ostalo nepotpuno utvrđeno pa se pobijana presuda ne može ispitati ni sa stanovišta materijalnog prava ali ni sa stanovišta navoda žalbe da je ta naknada protivna moralnim normama i da je neizvesno da li je tužilac bio upućen u Medveđu u trenutku povređivanja i da li bi tužilac bio od strane svoje vojne jedinice upućen na administrativnu liniju radi obezbeđenja iste.

U prisustvu ovih razloga ožalbena presuda je morala biti ukinuta u naznačenom delu a ukinuto je i rešenje o naknadi troškova parničnog postupka pošto odluka u tom delu zavisi od konačnog ishoda spora.

Radi toga prvostepeni sud će u pogledu zahteva tužioca u delu u kome je ukinuta ožalbena presuda upotpuniti činjenično stanje tako što će razjasniti koja je svrha dnevnice, a koja svrha naznačenog uvećanja plate, te da li je tužilac zbog činjenice što u tom periodu nije radio u bazi Medveđa bio izložen razlozima – okolnostima koje čine sadržaj pretpostavke za ostvarivanje ovih prava te da li bi tužilac prema redovnom toku stvari da nije bilo naznačene povrede nastavio da radi u bazi Medveđa, odrediće opšti akt kojim su ta prava normativno utvrđena pa kada pravilno i potpuno utvrdi činjenično stanje prvostepeni sud će doneti u ovom delu pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Sa izloženog a na osnovu odredbi člana 375 i 377 ZPP odlučeno je kao u izreci ove presude.

Predsednik veća-sudija
Borivoje Živković s.r.

Tačnost otpravka overava
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić