APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

30.01.2013.

Gž1 320/13

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž1 320/13
Dana: 30.01.2013. godine
B E O G R A D
Nemanjina br. 9

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Borivoja Živkovića, predsednika veća, Vesne Martinović i Dragice Nikolić Saveljić, članova veća u parnici iz radnog odnosa tužilje AA, koju zastupa advokat AB, protiv tuženog "BB", radi poništaja rešenja i isplate zarade, odlučujući o izjavljenoj žalbi tužilje protiv presude Osnovnog suda u Valjevu 8P1. 1403/10 od 06.11.2012. godine, doneo je u sednici veća održanoj dana 30.01.2013. godine

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba tužilje i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Valjevu 8P1. 1403/10 od 06.11.2012. godine u stavu jedan i delu stava dva izreke koji se odnosi na tužilju.

ODBIJA SE zahtev tužilje da se obaveže tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka po žalbi u iznosu od 78.000,00 dinara.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Valjevu 8P1. 1403/10 od 06.11.2012. godine u stavu jedan izreke dobijen je tužbeni zahtev tužilje protiv tuženog kojim je traženo da se poništi rešenje direktora broj 01-4665 od 17.11.2010. godine i tuženi obaveže da tužilji na ime pune mesečne zarade za mesec oktobar 2010. godine isplati iznos od 1.949,95 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.12.2010. godine do isplate kao neosnovan, dok je stavom dva izreke utvrđeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv ove presude u pogledu odluke sadržane u stavu jedan i delu stava dva izreke koji se odnosi na tužilju, tužilja je blagovremeno izjavila žalbu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost i zakonitost pobijane presude u ožalbenom delu njene izreke u granicama ovlašćenja iz odredbe člana 372 ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09 ) u vezi odredbe člana 506 stav 1 novog ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/2011 ) Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni sud je našao:

 žalba je neosnovana.

U postupku donošenja ožalbene presude nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 1,2,5,7 i 9 ZPP niti drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje bi bile od uticaja na njenu pravilnost i zakonitost u pogledu odluke sadržane u pobijanom delu njene izreke.

Prema činjeničnom utvrđenju u postupku donošenja ožalbene presude sledi da je tužilji u radnom odnosu kod tuženog na poslovima higijeničara rešenjem direktora tuženog broj 01-4665 od 17.11.2010. godine umanjena zarada za mesec oktobar 2010. godine za iznos od 20% zbog toga što je dana 28.10.2010. godine nekvalitetno izvršila radni zadatak koji se sastoji u pranju vozila garažni broj 1973 tako što nije oprala pod vozila, stakla, šalt tablu, niti je obrisala prašinu sa plafona iako je trebala da vozilo opere detaljno obzirom da se nalazilo na popravci u radionici što nije učinila. Takođe je utvrđeno da tužilja dana 28.10.2010. godine nije oprala vozilo garažni broj 1973 i to pod vozila, stakla, šalt tablu a nije ni obrisala prašinu sa plafona, da prema Ugovoru o radu M777 od 29.04.2002. godine koji je tužilja kao zaposlena zaključila sa tuženim poslodavcem poslovi perača – higijeničara na koje je ona raspoređena obuhvataju čišćenje autobusa sa njegove unutrašnje strane, pranje zavesa, navlaka sedišta i peglanje istih, čišćenje bunkera za prtljag, pranje prozora vozila i obavljanje drugih poslova po nalogu poslovođe, da je Aneksom ugovora o radu broj 4913/1 od 30.11.2010. godine takođe ugovoreno da izvršilac na ovim poslovima ručno čisti i pere vozila i vrši unutrašnje pranje prozora vozila, da je i u predlogu za pokretanje postupka odgovornosti utvrđeno da je pregledano naznačeno vozilo 29.10. pre polaska na liniju u 08 časova i ustanovljeno da vozilo nije ni oprano, da je pod prljav, stakla, šalt tabla, plafon pun prašine.

Na ovako pravilo i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo dajući za svoju odluku razloge koje u bitnom prihvata i ovaj sud kao drugostepeni u postupku njene žalbene kontrole.

Naime, prema odredbi člana 104 stav 1 Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05 ...) zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, dok je odredbom člana 105 stav 1 istog Zakona propisano da se zarada iz člana 104 stav 1 ovog Zakona sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca i drugih primanja po osnovu radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Odredbom člana 53 Kolektivnog ugovora tuženog važećeg u naznačenom periodu je propisano da se zarada zaposlenog po osnovu radnog učinka iz člana 52 može uvećati ili smanjiti za 20% na osnovu odluke koju donosi direktor na predlog neposrednog rukovodioca.

U konkretnom slučaju ispunjeni su uslovi za primenu ove pravne norme, jer je podnet predlog od strane rukovodioca tužilje za umanjenje zarade a direktor tuženog doneo je rešenje broj 4665 od 17.11.2010. godine o umanjenju zarade tužilji za iznos od 20%.

Takođe s obzirom da tužilja nije izvršila naznačene poslove(oprala pod vozila, stakla, šalt tablu, niti obrisala prašinu sa plafona autobusa garažni broj 1973) sledi da nije izvršila poslove koji su bili planirani. Na taj način ostvarena je pretpostavka iz člana 52 stav 1 koja je osnov za umanjenje zarade u smislu člana 53 Kolektivnog ugovora tuženog poslodavca kako je to pravilno i zaključio prvostepeni sud suprotno navodima žalbe tužilje.

Nema pokriće navod žalbe da je pobijana presuda zahvaćena bitnim povredama odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 12 ZPP, jer je izreka presude jasna i saglasna sa njenim razlozima iz obrazloženja o bitnim činjenicama.

Navod žalbe kojima obrazlaže naznačenu povredu odredaba parničnog postupka tako da je prvostepeni sud odbio tužbeni zahtev tužilje prema SP „Lasta“ a.d. Beograd, PO „Lasta“ Valjevo iako je u tužbi tužilja kao tuženog označila "AA" ostaje bez značaja. Ovo zato što poslovna organizacija „Lasta“Valjevo nema svojstvo pravnog lica a tuženi je u tužbi označen kao "AA" kako je naznačen i u ožalbenoj presudi. Istina u uvodu izreke ožalbene presude dodaje se i oznaka dela procesa rada gde tužilja radi ali se na taj način ne menja subjektivitet stranke niti odlučuje prema pravnom licu koje nije stranka u postupku. Ovo zato što je ovde stranka na strani tuženog „Lasta“ a.d koja je označena i u tužbi i tuženog koja je učestvovala u postupku i prema kojoj je i doneta ožalbena presuda.

Dalji navod žalbe da je izrekom pobijane presude odbijen tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila pored poništaja navedenih rešenja da sud obaveže tuženog da istoj na ime pune mesečne zarade za mesec oktobar 2010. godine isplati iznos od 1.949,95 dinara sa pripadajućom kamatom a da tužilja nije ni potraživala isplatu pune mesečne zarade već da joj isti kako je njen tužbeni zahtev glasio na ime razlike do pune zarade za mesec oktobar 2010. godine isplati iznos od 1.949,95 dinara takođe nema pravnog značaj. Nema jer iako je izostavljen iskaz na ime razlike do ispred reči: pune zarade pravo značenje iskaza je isto jer se traži isplata iznosa od 1.949,95 dinara za koliko je umanjena tužilji zarada i koji je iznos tužilja potraživala. Ovi nedostaci pobijane presude se u svako doba mogu otkloniti ispravljanjem ožalbene presude zbog toga se isti svrstavaju u bitnu povredu odredaba parničnog postupka koja bi vodila ukidanju ožalbene presude.

Navod žalbe da je prvostepeni sud apriori poklonio veru iskaza svedoka SS1 inače podnosioca prijave i da je on zainteresovan za ishod spora kao podnosilac prijave pravno ostaje bez značaja jer se ocena dokaza pravilna i zasniva na odredbi člana 8 ZPP.

Navod žalbe da je svedok SS više puta saslušan tokom postupka svojim iskazom u priličnoj meri potvrdio iskaz tužilje zanemaruje da je svedok SS prema sadržaju zapisnika sa ročišta od 02.09.2011. godine i sam naveo da je tužilja bila zadužena za pranje i čišćenje enterijera u vozilu i da dana 28.10. nije očistila dobro pod autobusa.

Navod u iskazu ovog svedoka da pranje plafona spada u generalno čišćenje autobusa ostaje bez značaja imajući u vidu da je svedok SS1 detaljno opisao koji su nedostaci naznačenom prilikom zapaženi u ovom autobusu. U tom značenju je i njegov iskaz u delu koji glasi:“video sam da je samo krpom prebrisan pod dok sedišta nisu bila, jer su ova sedišta bila puna prašine i šalt tabla isto je bila puna prašine i bočna stakla jer su ona skidana prilikom remonta i vraćanja, takođe su se videli otisci prstiju na staklu a osim toga na staklima su se videli i otisci lepka „sita“.

To je u ostalom potvrdio i svedok SS" u delu kada je navela da je vozač Zoran koga zovu „Karaula“ zagalamio jer je vikao govoreći da kola nisu bila spremna za liniju, nije, jer nija bila očišćena šalt tabla, zatim pod nije bio očišćen jer je bila neka fleka koja je izgledala poprilično crno, ne znam baš koje dimenzije kružnog oblika, stakla nisu bila očišćena a osim toga ni navlake na sedištima nisu bile stavljene. I to potvrđuje zaključak da je prvostepeni sud pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje.

Navod žalbe da je tužilji neposredni rukovodilac svedok SS a koji je jedini ovlašćen da podnese prijavu direktoru u slučaju kršenja radnih obaveza od strane radnika je pravno pogrešan pošto je svedok SS naveo da je i njemu i tužilji neposredni rukovodilac SS1 koji radi na poslovima glavnog poslovođe.

Pri tome je bez značaja navod žalbe da ovaj svedok nije dao nalog tužilji, pošto nalog tužilji proizlazi iz sadržaja ugovora o radu odnosno aneksa ugovora i opisa njenih poslova po sistematizaciji.

U prisustvu prethodnih razloga ne može se prihvatiti ni dalji navod žalbe da je predlog – podneo neovlašćeno lice SS1 ( predlog 4605 ) od 01.11.2010. godine.

Konačno kod ocene dokaza i svedok SS je izjavio da mu je SS1 rekao da nije bila očišćena ni šalt tabla i da je on skrenuo pažnju na fleke sa poda autobusa.

Pravilna je i odluka o naknadi troškova parničnog postupka u odnosu na tužilju sadržana u delu stava dva izreke pobijane presude.

Kod izloženog ne postoji ni osnov za isplatu iznosa od 1.949,95 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.12.2010. godine ovo sa razloga što je tužilji na zakonit način izvršeno umanjenje zarade jer je zato postojao normativni osnov naznačen odredbama kolektivnog ugovora.

Tužilja nema pravo ni na naknadu troškova u postupku po žalbi jer nije uspela u sporu a primenom pravila iz odredbe člana 149 stav 1 ZPP.

Sa izloženog a na osnovu odredbe člana 375 i 161 stav 1 Zakona o parničnom postupku u vezi odredbe člana 506 stav 1 novog ZPP odlučeno je kao u izreci ove presude.

Predsednik veća-sudija
Borivoje Živković, sr

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić