APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

7.07.2010.

Gž1 3165/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž1. 3165/10
Dana 07.07.2010. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Borivoja Živkovića, predsednika veća, Vesne Martinović i Sanje Lekić, članova veća, u parnici tužioca AA iz __ naselje __, broj _, koga zastupa advokat AB iz __, protiv tuženog A.D. „BB“ u __, koga zastupa advokat BA iz __, ulica __, radi naknade štete, odlučujući o izjavljenoj žalbi tuženog protiv presude Opštinskog suda u Zaječaru P1. 639/06 od 03.11.2009. godine, doneo je u sednici veća održanoj dana 07.07.2010. godine

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Opštinskog suda u Zaječaru P1. 639/06 od 03.11.2009. godine u stavu jedan, tri i pet njene izreke i odbija tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati i to:
 iznos od 37.500,00 dinara na ime straha;
 iznos od 25.000,00 dinara na ime fizičkog bola;
 iznos od 15.000,00 dinara na ime umanjenja životne aktivnosti;
 iznos od 25.000,00 dinara na ime duševnih patnji zbog naruženosti;
 iznos od 37.500,00 dinara na ime umanjenja radne sposobnosti, sve za zakonskom zateznom kamatom na ove iznose počev od 03.11.2009. godine do isplate;
 na ime naknade materijalne štete i to za troškove lečenja iznos od 651.050,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 03.11.2009. godine do isplate;
 i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 58.715,56 dinara.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Opštinskog suda u Zaječaru P1. 639/06 od 03.11.2009. godine u stavu jedan izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati i to:
 iznos od 37.500,00 dinara na ime straha;
 iznos od 25.000,00 dinara na ime fizičkog bola;
 iznos od 15.000,00 dinara na ime umanjenja životne aktivnosti;
 iznos od 25.000,00 dinara na ime duševnih patnji zbog naruženosti;
 iznos od 37.500,00 dinara na ime umanjenja radne sposobnosti, sve sa zakonskom zateznom kamatom na te iznose počev od 03.11.2009. godine pa do isplate u roku od 8 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom dva izreke za višak tužbenog zahteva na ime pretrpljenog straha od 37.500,00 dinara, na ime pretrpljenog fizičkog bola od 25.000,00 dinara, na ime umanjenja životne aktivnosti od 15.000,00 dinara, na ime duševne patnje zbog naruženosti od 25.000,00 dinara, na ime umanjenja radne sposobnosti od 37.500,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 03.11.2009. godine pa do isplate odbijen je kao neosnovan. Stavom tri izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade materijalne štete isplati i to za troškove lečenja iznos od 651.050,00 dinara sve sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos počev od 03.11.2009. godine pa do isplate u roku od 8 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom četiri izreke višak tužbenog zahteva na ime naknade materijalne štete za troškove lečenja u iznosu od 651.050,00 dinara odbijen je kao neosnovan, dok je stavom pet izreke obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 58.715,56 dinara u roku od 8 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Protiv ove presude u pogledu odluke sadržane u stavu jedan, tri i pet njene izreke tuženi je blagovremeno podneo žalbu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost i zakonitost pobijane presude u ožalbenom delu u granicama ovlašćenja iz odredbe člana 372. ZPP, Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni sud je našao:

 žalba je osnovana.

U postupku donošenja ožalbene presude nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 1., 2., 5., 7. i 9. ZPP, niti drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje bi bile od uticaja na njenu pravilnost i zakonitost.

Prema činjeničnom utvrđenju u postupku donošenja ožalbene presude sledi: da je tužilac u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog na poslovima radnika na izgradnji ulica i puteva druge grupe po kom osnovu je zaključio ugovor o radu broj 2/242 od 07.07.2006. godine, da je tužilac dana _._.20__. godine pretrpeo povredu na radu na taj način što je i pored upozorenja šefa gradilišta SS da ne dira prikolicu našao jednu dasku fosnu oko 5 sm debljine podmetnuo ispod levog prednjeg točka prikolice, šapu prikolice uhvatio desnom rukom a levom rukom izvukao klin kojom prilikom je prikolica krenula prema traktoru i priklještila mu šaku desne ruke između veze na traktoru i šape prikolice, da je tom prilikom tužilac zadobio prelom pete kosti doručja desne šake i nagnječeno razderne rane desne šake i da mu je bila stavljena gipsana imobilizacija.

Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo zbog čega je ožalbena presuda preinačena u pobijanom delu njene izreke i odlučeno je kao u izreci ove presude.

Naime, prema odredbi člana 35. stav 1. Zakona o bezbednosti zdravlju na radu („Službeni glasnik RS“ broj 101/05 ) zaposleni je dužan da primenjuje mere za bezbedan i zdrav rad, da namenski koristi sredstva rada i da sa njima pažljivo rukuje da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje kao i bezbednost i zdravlje drugih lica.

Tužilac u datoj situaciji nije poštovao ovo pravilo jer je i pored naredbe neposrednog rukovodioca šefa gradilišta SS postupio suprotno toj naredbi i samoinicijativno levom rukom izvadio klin što je dovelo do kretanja prikolice prema traktoru i do povrede šake desne ruke tužioca. Tužilac je protivno naredbi samovlasno preduzeo naznačenu opasnu radnju pa snosi isključivo odgovornost za nastanak sopstvene štete. Ovo i sa razloga što je tužiočevo ponašanje bilo suprotno dužnosti zaposlenog koji poštuje naloge neposrednog rukovodioca i ne preduzima radnje koje bi mogle da ugroze njegovu bezbednost i zdravlje što se u konkretnom slučaju i desilo nastankom naznačene i prethodno opisane povrede.

Prvostepeni sud je u postupku donošenja ožalbene presude na osnovu nalaza i mišljenja veštaka VV inžinjera zaštite na radu utvrdio da je do povrede došlo zbog neobezbeđivanja prikolice standardnim podmetima od samog pokretanja jer je teren bio pod blagim nagibom. Međutim, to je bio razlog da šef gradilišta zabrani tužiocu da radi i da se odmakne od prikolice zbog čega nije bilo osnova da prvostepeni izvede zaključak da je doprinos poslodavca 50% nastanku štete a doprinos tužioca kao zaposlenog 50%. .Da je tužilac u datoj situaciji postupio u skladu sa naredbom da ništa ne dira i da se je udaljio sa toga mesta kako je glasila naredba do povrede tužioca ne bi ni došlo. Ne može zaposleni iz radnji koje je preuzeo na svoj rizik i pored naredbe da iste ne izvršava prevaljivati teret materijalne odgovornosti za svoju povredu koja zbog toga nastane na tuženog poslodavca. Ne može, jer je do te povrede došlo isključivo njegovom krivicom i zato što je postupao suprotno naredbi poslodavca i ponašao se kako ne bi to učinio ni iole pažljiv čovek

Istina prvostepeni sud ovaj svoj zaključak zasniva na dopunskom nalazu veštaka VV da nije bila obezbeđena prikolica standardnim podmetačima. To je tačno , ali i pored toga do povrede tužioca ne bi ni došlo da je tužilac poštovao naredbu šefa gradilišta i da se udaljio sa mesta rada, te da nije samoinicijativno pokušao da odvoji prikolicu od traktora. Ne bi, jer bi traktor stajao na mestu, a to je i bio razlog da šef gradilišta SS da naznačenu naredbu

U prisustvu ovih razloga ožalbena presuda je preinačena u pobijanom delu njene izreke i odlučeno kao u izreci ove presude.

Kada bi se prihvatilo suprotno stanovište tada bi svako postupanje zaposlenog protivno dužnosti rukovodioca koje predstavlja nebezbedan rad opasan po život i zdravlje zaposlenog imalo za posledicu stvaranje osnova odgovornosti poslodavca za naknadu štete suprotno pravilima odštetnog prava i dužnosti zaposlenog da poštuje u organizaciji procesa rada naloge neposrednog rukovodioca, što tužilačka strana nije učinila.

Preinačeno je rešenje o naknadi parničnih troškova i odlučeno je kao u izreci ove presude primenom pravila iz odredbe člana 149. ZPP.

Sa izloženog, a na osnovu odredbe člana 380. stav 1. tačka 4. ZPP odlučeno je kao u izreci ove presude.

PREDSEDNIK VEĆA – SUDIJA
Borivoje Živković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić