APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

2.02.2011.

GŽ1 2966/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
GŽ I broj 2966/10
Dana 2.2.2011.godine
B E O G R A D

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Borivoja Živkovića, predsednika veća, Vesne Martinović i Snežane Vitošević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA, čiji je punomoćnik AB, advokat, protiv tuženog "BB", čiji je punomoćnik BA, advokat, radi poništaja rešenja, reintegracije i isplate, odlučujući o izjavljenoj žalbi tuženog protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P1 broj 210/05 od 9.10.2008.godine, u sednici veća održanoj dana 2.2.2011.godine, doneo je

R E Š E Nj E

UKIDA SE presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P1 broj 210/05 od 9.10.2008.godine u stavovima prvom, drugom i petom izreke i predmet u tom delu vraća Prvom osnovnom sudu u Beogradu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P1 broj 210/05 od 9.10.2008.godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i poništeno kao nezakonito rešenje tuženog broj 242 od 23.2.2005.godine. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužilji za period februar 2005.godine – februar 2008.godine plati neisplaćenu zaradu sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose kao u stavu drugom izreke ožalbene presude, dok je tužba tužilje u delu kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj uplati pripadajuće doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje za period od 24.2.2005.godine do vraćanja na rad odbačena. Stavom četvrtim izreke utvrđeno je da je tužba tužilje u delu tužbenog zahteva kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj na ime neisplaćenog regresa za godišnji odmor za 2005., 2006. i 2007.godinu isplati ukupan iznos od 35.922,20 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom povučena. Stavom petim izreke obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 128.000,00 dinara, sve u roku od 8 dana.

Protiv ove presude žalbu je blagovremeno izjavio tuženi zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava u odnosu na stav prvi, drugi i peti izreke ožalbene presude.

Tužilja je odgovorila na žalbu tuženog.

Ispitujući pravilnost ožalbene presude u pobijanom delu u granicama ovlašćenja propisanih odredbom člana 372 ZPP Apelacioni sud u Beogradu je ocenio da je žalba tužene osnovana.

Iz činjeničnog utvrđenja u prvostepenom postupku sledi: da je tužilji, zaposlenoj na poslovima prodavca šeste grupe u kiosku I, u ulici Bulevar kralja Aleksandra 488a, rešenjem generalnog direktora tuženog broj 242 od 23.2.2005.godine prestao radni odnos usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena dana 23.2.2005.godine. Navedeno uz obrazloženje da nije bilo mogućnosti da tužilja bude raspoređena na druge poslove, da joj se obezbedi rad kod drugog poslodavca, prekvalifikacija, dokvalifikacija, rad sa skraćenim radnim vremenom, primenom odredbe člana 101 stav 1 tačka 8 i člana 117 stav 1 tačka 2 Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 70/01). Tužilja je inače imala završenu gimnaziju, dakle IV stepen stručne spreme a iz Pravilnika o sistematizaciji poslova kod tuženog broj 1443 od 3.9.2004.godine prvostepeni sud je utvrdio da je tužilja ispunjavala uslove na poslovima prodavca od prve do pete grupe. Međutim, prvostepeni sud je raspisao konkurs u listu „Politika“ dana __.2005.godine za poslove za koje je tužilja ispunjavala tražene uslove (srednja stručna sprema, neophodno radno iskustvo u trgovini i godine starosti od 25 do 50) i u radni odnos u periodu od 23.2.2005.godine do 23.5.2005.godine primio 89 zaposlenih istog stepena stručne sperme kao tužilja. U sektoru maloprodaje tuženog za radno mesto prodavca VI grupe bilo je predviđeno 30 izvršilaca. Među parničnim strankama je nesporno da tužilja nije primala zaradu u periodu od februara meseca 2005.godine do februara 2008.godine. Prvostepeni sud je iznose utvrdio u skladu sa izveštajem finansijske službe tuženog dostavljene uz podnesak od 25.2.2008.godine, što tuženi i nije osporio.

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužilje osnovan, jer tuženi nije izvršio bodovanje svih radnika raspoređenih na poslovima na kojim je radila tužilja prema kriterijumima, na šta je bio obavezan prema članu 9, 10, 11 i 12 opšteg kolektivnog ugovora, a takođe tužilji pre otkazivanja ugovora o radu nije ponudio obavljanje drugih poslova , u smislu odredbe člana 101 stav 3 Zakona o radu.

Ovakav činjenično pravni zaključak prvostepenog suda se za sada ne može prihvatiti kao pravilan.

Naime, osnovano se navodima iz žalbe tuženog ukazuje da je ožalbena presuda u pobijanom delu zahvaćena bitnim povredama odredaba parničnog postupka propisanih odredbom člana 361 stav 2 tačka 12 ZPP, budući da su u ožalbenoj presudi izostali razlozi o odlučnim činjenicama, zbog čega je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno. Naime, tačno je da je tuženi u obavezi da primeni kriterijume prilikom određivanja koji će zaposleni biti proglašen tehnološkim viškom na istom radnom mestu na kome je došlo do smanjenja broja izvršilaca. Međutim, odredbom člana 114 Zakona o radu propisano je da poslodavac koji ima u radnom odnosu na neodređeno vreme više od 50 zaposlenih, a namerava da otkaže ugovor o radu za više od 10% od ukupnog broja zaposlenih usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena dužan je da donese program rešavanja viška zaposlenih. U konkretnom slučaju otkazan je ugovor o radu za manje od 10% od ukupnog broja zaposlenih, a što se osnovano ukazuje i navodima žalbe koji su isticani i u prvostepenom postupku. Pored toga u spisima postoji obrazložena ocena neposrednog rukovodioca o izvršavanju poslova radnog mesta u dopisu direktora maloprodaje od 16.2.2005.godine, u kome je navedeno da tužilju treba proglasiti za tehnološki višak zbog odsustva saradnje i korektnosti u komunikaciji sa nadređenima i ostalim zaposlenima, nezadovoljavajućim rezultatima rada. Ovaj dopis prvostepeni sud je propustio da ceni zbog čega je i nejasan zaključak prvostepenog suda da se ne može zaključiti zbog čega je baš tužilja oglašena za tehnološki višak. Nesporno je da je tuženi raspisao konkurs za radno mesto prodavca I – V grupe, da su za to radno mesto propisani sledeći uslovi: IV stepen stručne spreme ili KV prodavac, treći stepen stručnosti, trgovačka škola, da su to uslovi propisani za radno mesto prodavca VI grupe koje poslove je obavljala i tužilja. Takođe je nesporno, a proizlazi iz stanja u spisima da je tužilja u međuvremenu radila i poslove prodavca I grupe. Međutim, lica koja su primljena u radni odnos primljena su na određeno vreme, u kom delu je nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. Ovo zato što je ostalo nerazjašnjeno da li je nekome od tih izvršilaca radni odnos preobražen u radni odnos na neodređeno vreme i iz kojih razloga. Bilo je nužno razjasniti da li se radi o trajnom ili privremenom povećanom obimu posla kao razlogu za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme, i u čemu se sastoji potreba posla, te kada je nastala.

Zato će prvostepeni sud u ponovnom postupku otkloniti učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka i upotpuniti činjenično stanje razjašnjavanjem okolnosti da li je nekome od primljenih lica u radni odnos, na određeno vreme radni odnos prerastao u radni odnos na neodređeno vreme, ukoliko jeste, iz kojih razloga, u čemu se sastojala potreba posla za zasnivanje radnog odnosa kada je isti nastavljen da li je i za koja radna mesta tužilja ispunjavala uslove, odnosno da li su traženi isti uslovi za radna mesta prodavac I–V grupe i prodavac VI grupe, pozvaće tužilju da se izjasni na dopis direktora sa stanovišta rezultata rada njenih i drugih izvršilaca, pa će na bazi potpuno i pravilno utvrđenog činjeničnog stanja doneti novu na zakonu zasnovanu odluku i za istu dati dovoljne, jasne i neprotivrečne razloge o odlučnim činjenicama.

Kako je ukinuta prvostepena presuda u delu za poništaj rešenja, ista je morala biti ukinuta i u pogledu reintegracije i naknade zarade, kao posledice istih.

Imajući u vidu napred navedeno, Apelacioni sud u Beogradu je primenom odredbi članova 376, 377 ZPP odlučio kao u izreci, ukidajući i odluku o troškovima postupka sadržanu u stavu petom izreke, budući da ista zavisi od konačnog ishoda spora.

Predsednik veća-sudija
Borivoje Živković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić