Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
13.10.2010.

Gž1 2610/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž1 2610/10
Dana 13.10.2010. godine
B E O G R A D



U IME NARODA


APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Borivoja Živkovića, predsednika veća, Vesne Martinović i Ljiljane Mitić Popović, članova veća, u parnici AA, koga zastupa advokat AB, protiv tuženog "BB", koga zastupa advokat BA, radi isplate dodatka po osnovu minulog rada, vrednost predmeta spora 160.000,00 dinara, odlučujući o izjavljenoj žalbi tuženog protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 6505/08 od 07.07.2009. godine, doneo je u sednici veća održanoj dana 13.10.2010. godine


P R E S U D U

POTVRĐUJE SE presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 6505/08 od 07.07.2009. godine u delu stava jedan izreke koji se odnosi na isplatu zarade po osnovu vremena provedenog na radu sa kamatom kao i u pogledu uplate doprinosa i u tom delu žalba tuženog ODBIJA kao neosnovana.

UKIDA SE presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 6505/08 od 07.07.2009. godine u delu stava jedan njene izreke koji se odnosi na uplatu poreza i ODBACUJE tužba tužioca u delu tužbenog zahteva da se obaveže tuženi da tužiocu uplati manje uplaćene poreze za period od 01.08.2005. godine do 31.05.2007. godine.

UKIDA SE rešenje sadržano u stavu dva izreke presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 6505/08 od 07.07.2009. godine i predmet u tom delu VRAĆA Prvom osnovnom sudu u Beogradu na ponovni postupak.


O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 6505/08 od 07.07.2009. godine u stavu jedan izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je obavezan tuženi da tužiocu isplati deo zarade koji predstavlja uvećanu zaradu po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu za period od 01.08.2005. godine pa do 31.05.2007. godine u vrednosti za period i sa zakonskom zateznom kamatom od datuma do isplate kao u njegovom sadržaju kao i da uplati poreze i doprinose iz radnog odnosa za penzijsko i invalidsko osiguranje filijala Stari grad a u korist tužioca kao korisnika osiguranja za period od 01.08.2005. godine do 31.05.2007. godine, a sve u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom dva izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati ukupan iznos 81.500,00 dinara a u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je stavom tri izreke utvrđeno da je tužba tužioca povučena u delu koji se odnosi na potraživanje od 01.04. do 31.07.2005. godine.

Protiv ove presude u pogledu odluke sadržane u stavu jedan i dva njene izreke tuženi je blagovremeno izjavio žalbu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava sa zahtevom za naknadu troškova postupka po žalbi u iznosu od 6.000,00 dinara za sastav tužbe i po osnovu takse za tužbu.

Tužilac je podneo odgovor na žalbu sa zahtevom za naknadu troškova postupka po žalbi i to za odgovor na žalbu u iznosu od 6.000,00 dinara i na ime sudske takse po TT.

Ispitujući pravilnost i zakonitost pobijane presude u granicama ovlašćenja iz odredbe člana 372. ZPP, Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni sud je našao:

 žalba je delimično osnovana.

U postupku donošenja ožalbene presude u potvrđujućem delu njene izreke nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 1., 2., 5., 7. i 9. ZPP, niti drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje bi bile od uticaja na njenu pravilnost i zakonitost.

Prema činjeničnom utvrđenju u postupku donošenja ožalbene presude u pogledu odluke sadržane u potvrđujućem delu njene izreke sledi da je tužilac bio u radnom odnosu kod tuženog za period od 01.08.2005. godine do 31.05.2007. godine, da tuženi tužiocu za ovaj period nije isplatio novčane iznose po osnovu dodatka za minuli rad, za svaku godinu provedenu na radu, da vrednost tih novčanih iznosa sa datuma dospelosti je navedena kao u sadržaju stava jedan izreke pobijane presude.

Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo u pogledu odluke sadržane u potvrđujućem delu njene izreke.

Naime, prema odredbi člana 108. stav 1. tačka 4. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05 stupio na snagu 20.03.2005. godine) zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu i to po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu 0,4% od osnovice.

Poštujući ovu pravnu normu bila je obaveza tuženog poslodavca da tužilji za period potraživanja isplati uvećanu zaradu po osnovu minulog rada ali on to nije učinio.

Radi toga postoji njegova obaveza da obligaciju iz ovog osnova ispuni a na osnovu pravila iz odredbe člana 295. ZOO.

Pravilna je ožalbena presuda i u pogledu odluke o kamati jer se ista zasniva na pravilnoj primeni odredbe člana 277. i 324. ZOO.

Pravilna je ožalbena presuda u pogledu odluke o uplati doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje jer se ista zasniva na pravilnoj primeni odredbe člana 295. i člana 2. i 3. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Nema pokriće navod žalbe da je pobijana presuda u ovom delu zahvaćena bitnim povredama odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 1. i stav 2. tačka 9. i tačka 12. ZPP. Suprotno navodima žalbe izreka presude je razumljiva saglasna njenim razlozima između kojih ne postoji protivrečnost a pobijana presuda nema nedostataka zbog kojih se ne može ispitati.

Pozivanje žalbe na obračunske liste činjenično je bez značaja u pravnoj situaciji kada je utvrđeno da tužiocu nije isplaćen dodatak po osnovu minulog rada. Nije dovoljno samo prikazati iznos po osnovu minulog rada u obračunskoj listi već je nužno taj iznos i isplatiti a teret ispunjenja obligacije iz ovog osnova je na tuženom poslodavcu.

Kod izloženog nema činjenično pokriće ni dalji navod žalbe da bi se u datoj situaciji radilo o dvostrukoj isplati duga.

Navod žalbe da advokat AB u vreme podnošenja tužbe nije bio upisan u imenik advokata Advokatske komore i s tim u vezi pozivanje na fotokopiju dopisa Advokatske komore broj 1655/09 od 14.05.2009. godine je pravno bez značaja jer nedostataci u pogledu zastupanja mogu se isticati samo u pogledu stranke koja je žalilac u parnici a ne i u pogledu punomoćnika stranke koja je uspela u sporu – član 361. stav 2. tačka 9. ZPP-ako se ovi nedostaci ne odnose na stranku koja je izjavila žalbu.

Međutim, ožalbena presuda je morala biti ukinuta u delu stava jedan izreke koji se odnosi na odluku u pogledu uplate poreza i odbačena tužba tužioca u odnosu na taj deo tužbenog zahteva, primenom pravila iz odredbe člana 16. ZPP. Ovo sa razloga što potraživanje u tom delu ne spada u sudsku nadležnost jer je naplata poreza u nadležnosti poreske uprave javnih prihoda primenom pravila iz odredbe člana 64-66 i člana 77. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji – poreska uprava vrši prinudnu naplatu poreza odnosno sporednih poreskih obaveza.

Ukinuto je i rešenje o naknadi troškova parničnog postupka jer je isto zahvaćeno bitnim povredama odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. u vezi člana 388. ZPP. Na to se osnovano ukazuje žalbom tuženog kada se tvrdi da punomoćnik tužilačke strane u određenom periodu nije bio advokat stranke, a prvostepeni sud je tužiocu dosudio naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od 71.500,00 dinara iako je prema troškovniku tužilac tražio naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od 55.000,00 dinara. Radi toga ovo rešenje ima nedostataka zbog kojih je moralo biti ukinuto .Ovo zato što je u postupku njegovog donošenja učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl.149 i 150. u vezi čl.361.stav 1.ZPP

Radi toga prvostepeni sud u ovom delu nije odlučivao ni o zahtevima za naknadu troškova postupka po žalbi.

Zato će prvostepeni sud u ponovnom postupku otkloniti učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka i doneti pravilno na zakonu zasnovano rešenje o naknadi troškova parničnog postupka.

Sa izloženog, a na osnovu odredbe člana 375. i člana 376. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci ove presude.


PREDSEDNIK VEĆA – SUDIJA
Borivoje Živković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Si id non apparet, non ius deficit sed probatio (Paulus) – Ako se nešto ne dokaže, ne pravo, nego dokaz nedostaje