Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
8.06.2011.

Gž1 2381/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž1 2381/11
Dana 08.06.2011.godine
B E O G R A D

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Borivoja Živkovića, predsednika veća, Vesne Martinović i Snežane Vitošević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA, koga zastupa advokat AB, protiv tuženog "BB", koga zastupaju advokati BA, BA1 i BA2, radi isplate zarade, odlučujući o izjavljenoj žalbi tužioca protiv presude Osnovnog suda u Loznici P1.br.430/10 od 30.03.2011.godine doneo je u sednici veća održanoj dana 08.06.2011.godine


R E Š E Nj E

UKIDA SE presuda Osnovnog suda u Loznici P1.br.430/10 od 30.03.2011.godine u stavu jedan i u usvajajućem delu stava dva njene izreke i predmet u tom delu UPUĆUJE istom sudu na ponovno suđenje.


O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Loznici P1.br.430/10 od 30.03.2011.godine tužbeni zahtev tužioca da se tuženi obaveže da tužiocu isplati iznos od 63.188,00 dinara i to na osnovu umanjenja zarade iznos od 21.856,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na novčane iznose u vrednosti od datuma do isplate kao u njegovom sadržaju, po osnovu manje isplaćene otpremnine iznos od 17.331,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 02.07.2009.godine i po osnovu manje obračunate bruto zarade za poslednjih šest meseci koji su prethodili prestanku radnog odnosa za osnivanje naknade kod Nacionalne službe iznos od 24.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 02.07.2009.godine do isplate, sve u roku od 8 dana od dana prijema prepisa presude odbijen je kao neosnovan, dok je stavom dva izreke obavezan tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 33.750,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude pod pretnjom prinudnog izvršenja a zahtev tuženog za naknadu parničnih troškova preko dosuđenog iznosa odbijen kao neosnovan.

Protiv ove presude u pogledu odluke sadržane u stavu jedan i usvajajućem delu stava dva njene izreke (deo tužbenog zahteva u kome tužilac nije uspeo u sporu), tužilac je blagovremeno izjavio žalbu zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost i zakonitost pobijane presude u ožalbenom delu njene izreke u granicama ovlašćenja iz odredbe člana 372 ZPP Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni sud je našao:

-žalba je osnovana.

Prema razlozima ožalbene presude tužiocu je prestao radni odnos kao tehnološkom višku, a tužilac je dana 25.05.2009.godine potpisao izjavu da su mu sva potraživanja po osnovu radnog odnosa izmirena. Pošto tužilac nije osporio naznačeno rešenje ni pisanu izjavu koju je dao bez mana volje sledi da se tužilac saglasio sa iznosom otpremnine koji je naveden u naznačenom rešenju o otkazu ugovora o radu a takođe i sa isplatom nedospele zarade.

Ovaj zaključak ožalbene presude se za sada ne može prihvatiti, jer se ista zbog pogrešne primene materijalnog prava zasniva na nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju a na šta se osnovano ukazuje navodima žalbe tužioca.

Naime, prema do sada utvrđenom činjeničnom stanju u postupku donošenja ožalbene presude sledi da je tužilac bio u radnom odnosu kod tuženog do 02.06.2009.godine kada mu je na osnovu rešenja broj 1098 od 21.06.2009.godine prestao radni odnos i utvrđeno da je zaposlenom isplaćena otpremnina u iznosu od 171.675,35 dinara kao i da će se zarada, naknada zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario a koja mu nisu isplaćena do dana prestanka radnog odnosa isplatiti najkasnije 30 dana od dana kada je zaposlenom prestao radni odnos i da je tužilac dana 25.05.2009.godine dao izjavu da su sva potraživanja koja mu pripadaju po osnovu radnog odnosa prema preduzeću "BB" ovde tuženom u potpunosti izmirena tako da nema nikakvih potraživanja prema preduzeću MPI.

Međutim, u postupku donošenja pobijane presude činjenično stanje je ostalo nepotpuno utvrđeno što je posledica pogrešne primene materijalnog prava sa stanovišta pravnog značaja rešenja broj 1098 od 01.06.2009.godine i izjave. Naime, ovim rešenjem, koje je neosporno dostavljeno tužiocu, njemu nije utvrđeno pravo na otpremninu već je u stavu tri njegovog dispozitiva sadržan iskaz: da je zaposlenom isplaćena otpremnina u visini od 171.675,35 dinara. Radi toga taj iskaz po svom pravom značenju nema karakter utvrđivanja prava na otpremninu u naznačenoj vrednosti već je on samo potvrda o isplati otpremnine u visini od 171.675,35 dinara.

Prema odredbi člana 344 stav 1 Zakona o obligacionim odnosima obaveza prestaje kada poverilac izjavi da neće tražiti njeno ispunjenje i tuženik se sa time saglasi. Poštujući ovu pravnu normu o otpuštanju duga može biti reči samo onda kada zaposleni kao poverilac izjavi poslodavcu kao dužniku obaveze da neće tražiti ispunjenje tačno određenog novčanog iznosa. Priložena izjava u spisima ove parnične stvari takođe nema karakter iskaza o otpuštanju duga u značenju iz odredbe člana 344 stav 1 ZOO. Ovo zato što se tom izjavom tužilac izjašnjava da nema nikakvih potraživanja prema preduzeću. Taj iskaz je u suštini činjenični iskaz i ne može se shvatiti u značenju odricanja od prava na pristup sudu, jer bi to bilo suprotno slovu prava na sudu u smislu člana 6 EKLjP. Radi toga prvostepeni sud je sa stanovišta pravilne primene materijalnog prava bio dužan da vrednuje iskaz iz ove izjave da tužilac nema potraživanja i da su mu sva potraživanja u potpunosti izmirena u skladu sa činjenicama od značaja za postojanje tih prava njihov obim i ispunjenja obaveze. Međutim, prvostepeni sud se tim pitanjima nije bavio zbog pogrešno tretirane izjave od 25.05.2009.godine a na šta se osnovano ukazuje u žalbi tužioca zbog čega je pobijana presuda morala biti ukinuta u stavu jedan njene izreke pa i u pogledu odluke o kamati koja deli sudbinu pravnog potraživanja. Za pravilnu i zakonitu odluku u ovoj parničnoj stvari bilo je nužno utvrditi da li je tužiocu obračunata i isplaćena otpremnina kao višku u skladu sa odredbom člana 158 stav 2 i člana 159 ovog zakona sa stanovišta njene donje vrednosti odnosno u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu, da li je tužiocu umanjivana zarada za period potraživanja, i ako jeste iz kog razloga i kojoj vrednosti, da li je za umanjenje zarade postojao osnov u ugovoru o radu odnosno opštem aktu. Pošto prvostepeni sud nije razjasnio naznačene okolnosti ožalbena presuda je u ovom delu morala biti ukinuta pa ovako u pogledu odluke sadržane u stavu jedan njene izreke. Ukinuto je i rešenje u usvajajućem delu izreke pobijane presude pošto odluka o naknadi troškova parničnog postupka zavisi od konačnog ishoda spora.

Radi toga prvostepeni sud će u ponovnom postupku upotpuniti činjenično stanje tako što će na osnovu ovlašćenja iz odredbe člana 299 ZPP razjasniti prethodno naznačene okolnosti, i posebno da li je tužiocu umanjivana zarada, ako jeste za koju vrednost i za koji period zbog kojih razloga je tužiocu umanjivana zarada, razjasniće da li ti razlozi stvarno postoje, da li je tužilac ostvario planirane rezultate rada, da li je postojao plan, prema kojoj je osnovici tužiocu obračunata otpremnina, da li je tužiocu obračunata otpremnina u skladu sa slovom zakona ugovora o radu i opštim aktom, koja vrednost zarade je prijavljena Nacionalnoj službi zapošljavanja, da li potraživanje tužioca po osnovu manje isplaćene zarade utiče na vrednost iz tog osnova, da li bi tužilac ostvario veću naknadu kod Nacionalne službe zapošljavanja da mu je prijavljen iznos zarade koji je on ostvario (pod uslovom da za umanjenje zarade nije bilo osnova), da li je tužilac za period potraživanja dolazio na rad i ostvario standardni učinak i puno radno vreme a ako je bio odsutan sa posla da li je ima rešenje s tim u vezi i da li mu je za tej period isplaćena naknada i prema kojoj osnovi, združiće ugovor o radu i anekse kao i kolektivni ugovor kod poslodavca (odnosno pravilnik o radu) pa kada pravilno i potpuno utvrdi činjenično stanje prvostepeni sud će doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku u ovoj parničnoj stvari.

Sa izloženog a na osnovu odredbe člana 377 ZPP odlučeno je kao u izreci ovoga rešenja.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Borivoje Živković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Si id non apparet, non ius deficit sed probatio (Paulus) – Ako se nešto ne dokaže, ne pravo, nego dokaz nedostaje