APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

3.04.2013.

Gž1 2367/12

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž1 2367/12
Dana 03.04.2013. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Borivoja Živkovića, predsednika veća, Vesne Martinović i Snežane Vitošević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA, čiji je punomoćnik AB, protiv tuženog "BB", radi poništaja rešenja i isplate zarade, odlučujući o izjavljenoj žalbi tužioca protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1.br.1795/11 od 26.01.2012. godine, u sednici veća održanoj dana 20.02.2013. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1.br.1795/11 od 26.01.2012. godine u stavu jedan izreke i poništava rešenje direktora tuženog broj 8099 od 29.12.2006. godine o otkazu ugovora o radu .

UKIDA SE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1.br.1795/11 od 26.01.2012. godine u stavu dva i tri izreke i predmet u tom delu upućuje istom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1.br.1795/11 od 26.01.2012. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se poništi kao nezakonito rešenje direktora tuženog broj 8099 od 29.12.2006. godine. Stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade materijalne štete zbog neisplaćene zarade za period od 01.01.2007. do 17.03.2008. godine plati iznos od 843.405,88 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose kao u stavu drugom izreke, kao i zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka. Stavom trećim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da na ime tužioca Republičkom fondu PIO filijala Palilula plati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje za period od 01.01.2007. do 15.03.2008. godine. Stavom četvrtim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tuženog da se obaveže tužilac da mu naknadi troškove parničnog postupka.

Protiv ove presude u stavu prvom, drugom i trećem izreke žalbu je blagovremeno izjavio tužilac zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost i zakonitost ožalbene presude u granicama ovlašćenja propisanih odredbom člana 372 ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 125/04 i 111/09) u vezi odredbe člana 506 stav 1 novog ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11) Apelacioni sud u Beogradu je cenio da je žalba tužioca izjavljena na stav prvi, drugi i treći izreke osnovana.

U postupku donošenja ožalbene presude u preinačujućem delu njene izreke nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka propisane odredbom člana 361 stav 2 tačka 1, 2, 5 7 i 9 ZPP, na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti.

Iz činjeničnog utvrđenja u prvostepenom postupku sledi: da je tužiocu, raspoređenom po osnovu Ugovora o radu broj 6753 od 26.09.2002. godine, raspoređenom na radnom mestu „savetnika za razvoj“ otkazan ugovor o radu po osnovu rešenja direktora tuženog broj 8099 od 29.12.2006. godine (ispravljena tehnička ispravka ovog rešenja rešenjem broj 2332 od 03.05.2007. godine u pogledu datuma zaključivanja Ugovora o radu), zbog odbijanja zaključenja Aneksa ugovora o radu. Naime, presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P1.br.750/04 od 07.02.2006. godine poništeno je rešenje direktora tuženog broj 10412 od 26.08.2004. godine kojim rešenjem je tužiocu otkazan Ugovor o radu i obavezan tuženi da tužioca vrati na rad. Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova broj 2732 koji je stupio na snagu dana 27.04.2006. godine ukinuto je radno mesto savetnika za razvoj, na kome je tužilac bio raspoređen pre donošenja tog rešenja o otkazu ugovora o radu. Zato je tužiocu dostavljena ponuda za zaključenje Aneksa ugovora o radu broj 7360 od 20.11.2006. godine, sa razlozima za ponudu i rokom u kome je tužilac trebao da se izjasni. Kako se tužilac nije izjasnio u zakonskom roku na dostavljenu ponudu, to je tuženi shodno odredbi člana 172 stav 3 Zakona o radu smatrao da je tužilac odbio navedenu ponudu zbog čega je primenom odredbe člana 179 tačka 7 Zakona o radu doneto osporeno rešenje. Tužiocu je ponuđen raspored na poslove tehničkog rukovodioca objekta, koje radno mesto je sistematizovano pod rednim brojem 202 prema opisu poslova iz juna 2002. godine i za koje radno mesto je propisana visoka (VII) ili viša (VI) stručna sprema – mašinskog smera, radno iskustvo preko jedne godine i znanje stranog jezika, kao i opis poslova ovog radnog mesta. Nesporno je da tužilac ima završen VIII stepen stručne spreme, a da su uslovi za prethodno poslove koje je obavljao (savetnik za razvoj) sistematizovano pod rednim brojem 274 u prethodnom Pravilniku propisani uslovi: VII/2 stručne spreme tehničke struke – magistar tehničkih nauka i da je koeficijent 5.0. U momentu dostavljanja ponude tužiocu za zaključenje Aneksa ugovora o radu nije bilo radnih mesta za koja je kao uslov predviđen VIII stepen stručne spreme, a ponuđeno radno mesto tužiocu propisuje kao uslov VII stepen stručne spreme, koje radno mesto je sa najvišim stepenom stručne spreme.

Imajući u vidu napred utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan, obzirom da tužilac u ostaljenom roku nije prihvatio ponudu za zaključenje Aneksa Ugovora o radu. Takođe je prvostepeni sud zaključio da tužilac nije dokazao, odnosno priložio konkretne dokaze na okolnost slobodnih poslova u vreme dostavljanja ponude u smislu odredbe člana 220 Zakona o parničnom postupku, a iz spiska priloženog u spisu proizilazi da su radna mesta koja je tužilac naveo kao upražnjena bila popunjena.

Ovaj zaključak pobijane presude u preinačujućem delu njene izreke zasnovan je na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Naime, odredbom člana 171 stav 1 tačka 1 Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05) propisano je da poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada (Aneks Ugovora o radu) radi premeštaja na druge odgovarajući posao zbog potrebe procesa i organizacije rada, a odredbom člana 179 stav 1 tačka 7 istog Zakona propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ukoliko zaposleni odbije zaključenje ugovora o radu u smislu odredbe člana 171 stav 1 tačka 1 – 4 ovog Zakona.

Dalje je stavom dva ove norme propisano da se odgovarajućim poslom u smislu stava 1 tač.1. ovog člana smatra posao za čije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu.

Poštujući ove pravne norme tužiocu je učinjena nezakonita ponuda izmene ugovorenih uslova rada. Ovo zato što je tužilac bio raspoređen na poslove savetnika za razvoj sa osmim stepenom stručne spreme -magistar tehničkih nauka. To je sve ugovoreno bilo u ugovoru o radu broj 6753 od 26.09.2002.godine. Radi toga u smislu stava 2 čl.171. ZOR(„Sl.glasnik RS“ broj 24/05....) odgovarajući posao koji je mogao biti ponuđen tužiocu je bio isključivo posao sa osmim stepenom stručne spreme. Ovo zato jer je to posao za čije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu.

Međutim, takva ponuda tužiocu nije učinjena jer je nesporno da je tužiocu ponudom broj 7360 od 20.11.2006. godine ponuđeno zaključenje Aneksa Ugovora o radu premeštanjem na radno mesto tehničkog rukovodioca objekta za koje je propisan stepen stručne spreme VII/VI . Radi toga to nisu poslovi za koje je propisan stepen stručne spreme utvrđen naznačenim ugovorom o radu. To čini ponudu nezakonitom pa je njeno odbijanje od strane tužioca bilo opravdano. Kada zaposleni opravdano odbije ponudu za premeštanje na neodgovarajuće poslove tada nema opravdanog razloga za otkaz ugovora o radu na inicijativu poslodavca u smislu odredbe člana 179 stav 1. 1. tačka 7. ZOR. Radi toga, suprotno razlozima iz pobijane presude, po shvatanju ovog suda pobijano rešenje je nezakonito. Radi toga preinačena je pobijana presuda u stavu jedan izreke i usvojen u tom delu tužbeni zahtev tužioca.

Tačno je da je donošenjem Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji koji je stupio na snagu 27.04.2006. godine ukinuto radno mesto pod rednim brojem 274 „savetnik za razvoj“, na kojim poslovima je tužilac bio zaposlen pre donošenja rešenja o otkazu u radu i da je tužilac odbio da prihvati takvu ponudu, kako to i sam ukazuje u svom podnesku od 13.06.2011. godine. Međutim, to je pravno bez značaja u prisustvu prethodnih razloga.

Okolnost da nije postojalo radno mesto sa osmim stepenom stručne spreme bio je razlog za korišćenje instituta viška zaposlenih (čl.153-160. ZOR) ali ne za premeštaj tužioca na neodgovarajuće poslove mereno prema u to vreme važećem ugovoru o radu i bez njegove saglasnosti.

U prisustvu ovih razloga ovaj sud kao drugostepeni nije mogao prihvatiti razloge pobijane presude da tužilac nije dokazao, odnosno priložio konkretne dokaze na okolnost slobodnih poslova u vreme dostavljanja ponude u smislu odredbe člana 220 Zakona o parničnom postupku i da iz spiska priloženog u predmetu proizilazi da su radna mesta koja je tužilac naveo kao upražnjena bila popunjena.

Međutim pobijana presuda je morala biti ukinuta u ostalom delu njene izreke. Ovo sa razloga što prvostepeni sud zbog pogrešne odluke o zakonitosti rešenja o otkazu ugovora o radu nije vodio računa o merodavnim činjenicama od značaja za pravilnu odluku o osnovu građanskopravne odgovornosti i obima štete i eventualnog postojanja doprinosa tužioca sopstvenoj šteti. Radi toga pobijana presuda je u ovom delu morala biti ukinuta.

Ukinuta je i odluka o kamati jer ona kao akcesorno potraživanje deli sudbinu glavnog potraživanja.

Ukinuto je i rešenje sadržano u stavu tri izreke pošto odluka u tom delu zavisi od konačnog ishoda spora.

Radi toga prvostepeni sud će u delu u kome je ukinuta ožalbena presuda razjasniti na osnovu ovlašćenja iz odredbe čl.299. ZPP prethodno naznačene okolnosti, pa kada pravilno i potpuno utvrdi činjenično stanje doneće pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Sa izloženog a na osnovu odredbe čl.380 stav 1 tač.4 i čl.377 ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 125/04 i 111/09) u vezi odredbe člana 506 stav 1 novog ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11) odlučeno je kao u izreci ove presude.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Borivoje Živković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić