APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

6.09.2011.

Gž1 2142/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž1 2142/10
Dana 06.09.2011. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Borivoja Živkovića, predsednika veća, Vesne Martinović i Snežane Vitošević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA, čiji je punomoćnik AB, advokat, protiv tuženog "BB", čiji je punomoćnik BA, advokat, odlučujući o izjavljenoj žalbi tuženog protiv presude Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1.br.325/08 od 08.04.2009.godine, doneo je posle zaključene javne i glavne rasprave pred drugostepenim sudom dana 06.09.2011.godine, u prisustvu punomoćnika tužioca i punomoćnika tuženog, istog dana,

P R E S U D U

POTVRĐUJE SE presuda Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1.br.325/08 od 08.04.2009.godine, u delu stava prvog izreke i to za iznos od 100.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete zbog umanjene opšte životne aktivnosti, za iznos od 150.000,00 dinara na ime pretrpljenih fizičkih bolova, za iznos od 100.000,00 dinara na ime pretrpljenog straha, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 08.04.2009.godine do isplate i u tom delu žalba tužene ODBIJA kao neosnovana.

PREINAČUJE SE presuda Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1.br.325/08 od 08.04.2009.godine, u delu stava prvog izreke i ODBIJA tužbeni zahtev tužioca prema tuženoj za naknadu nematerijalne štete i to za iznos od još 100.000,00 dinara na ime umanjenja opšte životne aktivnosti, za pretrpljene fizičke bolove za iznos od još 150.000,00 dinara i za pretrpljeni strah za iznos od još 100.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 08.04.2009.godine do isplate.

PREINAČAVA SE rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu drugom izreke presude Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1.br.325/08 od 08.04.2009.godine i obavezuje tuženi da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka plati iznos od 107.000,00 dinara, u roku od 8 dana od dana prijema prepisa presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, a odbija zahtev tužioca prema tuženom za iznos od 16.000,00 dinara po osnovu naknade troškova parničnog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1.br.325/08 od 08.04.2009.godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete plati i to zbog umanjenja opšte životne aktivnosti iznos od 200.000,00 dinara, zbog pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 300.000,00 dinara i pretrpljenog straha iznos od 200.000,00 dinara, što sve ukupno iznosi 700.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 08.04.2009.godine do isplate. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 123.500,00 dinara. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka preko dosuđenog iznosa od 123.500,00 dinara. Stavom četvrtim izreke odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka.

Protiv ove presude tuženi je blagovremeno izjavio žalbu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost i zakonitost ožalbene presude u granicama ovlašćenja propisanih odredbom člana 372 ZPP Apelacioni sud u Beogradu je ocenio da je žalba tuženog delimično osnovana.

U postupku donošenja ožalbene presude nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz odredbi člana 361 stav 2 tačka 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP, na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom utvrđenju u prvostepenom postupku sledi: da se tužilac, zaposlen na radnom mestu livca kod tuženog, povredio dana 25.09.2001.godine radeći na mašini „buhler A5“ koja služi za livenje sitnih delova. Do povrede na tužiočevom levom oku došlo je usled prošpricavanja legure između pokretne i nepokretne forme alata – kokile, jer se mašina nije dobro zatvorila i kada je usisala leguru deo legure je tužiocu prsnuo u oko. Tužiocu je neposredni rukovodilac pokazao na koji način se vrši odglavljivanje mašine u slučaju zaglavljivanja (da se to čini polugicom). Tužilac je obučen iz zaštite na radu za rad na automatskoj mašini. Prilikom povređivanja izazvanog vrelom rastopljenom legurom metala, trpeo je fizičke bolove jakog intenziteta u momentu povrede koji su trajali oko tri sata, nakon toga su usledili bolovi srednjeg i lakog intenziteta koji su trajali oko nedelju dana a osam meseci nakon povrede urađena je operacija u opštoj anesteziji kada su postojali bolovi lakog stepena u trajanju od oko nedelju dana. Naruženje kao posledica povrede ne postoji. Tužilac je trpeo primaran strah visokog intenziteta 20 minuta, sekundaran strah visokog intenziteta 24 časa, nakon čega kada je tužilac operisan i trpeo jake bolove, sekundaran strah srednjeg intenziteta kod tužioca je trajao oko 4 nedelje, a na koji strah se nadovezala slika postraumatskog stresnog poremećaja. Zbog anksioznog poremećaja sa elementima postraumatskog stresnog poremećaja kod tužioca je smanjena opšta životna aktivnost za 10%.

Imajući u vidu napred utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužioca delimično osnovan. Kako je tužilac pretrpeo povredu koja je prouzrokovana načinom rada mašine koja je bila neispravna tuženi je po osnovu objektivne odgovornosti odgovoran za pretrpljenu povredu, jer je mašina na kojoj je radio tužilac bila neispravna. Tuženi kao imalac opasne stvari – mašine, odgovoran je za štetu po osnovu objektivne odgovornosti. Takođe prvostepeni sud je zaključio da na strani tužioca ne postoji doprinos imajući u vidu da je poslovođa Ljubičić dao radni nalog tužiocu da radi na neispravnoj mašini iako je znao da je ista neispravna, već da se isključivio radi o objektivnoj odgovornosti tuženog. Navedeno primenom odredbi članova 173 i 174 Zakona o obligacionim odnosima.

Međutim, u postupku donošenja ožalbene presude činjenično stanje je bilo nepotpuno utvrđeno a na okolnost nastanka povrede i odgovora na pitanje da li postoji doprinos tužioca sopstvenoj šteti zbog čega je ovaj sud kao drugostepeni na osnovu ovlašćenja iz odredbe člana 369 stav 3 ZPP održao raspravu pred drugostepenim sudom, ponovio dokaze po vrsti i drugim oznakama preciziranim kao na zapisniku sa ročišta od 06.09.2011.godine, pa je na osnovu ocene rezultata izvedenih dokaza u smislu odredbe člana 8 ZPP utvrdio i ovo sledeće činjenično stanje:

Nesporno je da je tužilac pretrpeo povredu radeći na automatskoj mašini „Buhler A5“, da je obučen za rad na mašini za livenje. Tužilac je radio na mašinama za livenje koje imaju isti princip rada kao što ga ima i sporna mašina na kojoj je tužilac radio u vreme kada se povredio. Princip rada mašine je da se legura koja se nalazi u peći u tečnom stanju aktiviranjem klipa potiskuje kroz diznu u kokilu. Do prošpricavanja isključivo može doći isticanjem legure iz dela kokile koja predstavlja metalni kalup iz dva dela (pokretnog i nepokretnog) i to tako što pokretni deo potiskuje klip koji potiskuje leguru. Ovde je isključivi razlog prošpricavanja opiljak (vidljiv golim okom) koji stvara i mali zazor ako se ne izvrši čišćenje,a ponovljenim potiskivanjem proširuje se i omogućava prolaz tečenog lima u vazdušni prostor pri čemu dolazi do izlaska tečnog lima. To se sprečava čišćenjem radne površine od opiljaka stavljanjem masti i prošpricavanjem sa pištoljem. U slučaju da pištoljem nije moguće odvojiti deo koji se zalepio onda se odstranjivanje vrši šrafcigerom. Legura prošpricava pravo po liniji, i levo i desno ali samo u zoni zatvaranja kalupa. Utvrđeno je i da je tužilac i ranije upozoravan da ne poštuje pravila čišćenja i stajanja u bezbednoj zoni. Nesporno je da je tužičevo radno mesto sa posebnim uslovima rada koje zbog izuzetno visokih temperatura (160 stepeni) zahteva nošenje zaštitne opreme (zaštitnih naočara – iskaz svedoka Milutina Obradovića).Tužilac spornog dana nije nosio zaštitne naočare.

Polazeći od ovog činjeničnog stanja ožalbena presuda se zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava zasnovanu odredbom člana 192 Zakona o obligacionim odnosima zbog čega je odlučeno kao u izreci ove presude.

Tačno prvostepeni sud zaključuje da postoji objektivna odgovornost tuženog i da s tim u vezi njegova obaveza da tužiocu naknadi pretrpljenu nematerijalnu štetu po naznačenim osnovima, jer je tuženi organizator opasne delatnosti (rad na visokim temperaturama, posebno na mašini za livenje stvara povećan rizik povređivanja u vidu opekotina), u smislu odredbe člana 173 i 174 Zakona o obligacionim odnosima. Ovde je tuženi odgovoran i kao organizator opasne delatnosti i kao vlasnik opasne stvari (mašina za livenje), što stvara višestruki rizik od povređivanja kako prilikom rada na visokim temperaturama, tako i prilikom rukovanja mašinom za livenje. Pored toga propustio je da vrši dužnost kontrole da li izvršioci pa i tužilac postupaju suprotno disciplini rada kako sa stanovišta stajanja na bezbednom mestu i čišćenje kokile. Zato je pravilno prvostepeni sud zaključio da tužilac ima pravo na naknadu štete koja nesporno proizlazi iz utvrđene odgovornosti tuženog. Ovde je nesporno da se tužilac povredio dana 25.09.2001.godine, prilikom obavljanja redovnog posla na automatskoj mašini za livenje „Buhler A5“, kada je došlo do prošpricavanja rastopljene cink legure iz alata za livenje, odnosno metalnog kalupa (kokile) po licu tužioca, kojom prilikom je tužilac zadobio opekotine. Ovo tim pre što je tuženi bio u obavezi da radnicima obezbedi zaštitne naočare i bezbedne uslove rada,a što nije dokazao da je učinio.

Međutim, postoji doprinos tužioca sopstvenoj šteti primenom pravila iz odredbe člana 192 Zakona o obligacionim odnosima. Propust tužioca je pre svega u tome što je obavljao rad na nebezbedan način. Tužilac je kao obučeno lice za rad na ovim mašinama bio u obavezi da pre početka procesa rada očisti radni deo mašine od opiljaka od legure (koje su inače uočljive golim okom) kako ne bi došlo do stvaranja malih zazora, odnosno otvora na kokili (metalnom kalupu) koji otvor omogućava prolaz tečnog lima napolje i prošpricavanje metalne legure što je i uzrokovalo tužiočevu povredu. U suprotnom,kada se radni deo mašine redovno čisti ne može doći do prošpricavanja, jer je u tom slučaju dihtovanje idealno ( u tom smislu i iskazi saslušanih svedoka). Osim toga tužilac, kao obučeno lice, znao je da ne sme da stoji u zoni takozvane linije zatvaranja mašine (vatrene zone). Izvršilac mora da bude levo ili desno od sastava linije zatvaranja (tačka gde se spajaju pokretni i nepokretni deo kokile) na bezbednom rastojanju van „vatrene linije“(rastojanje pola metra levo ili desno od središnje tačke spajanja delova kokile). Međutim tužilac se nije pridržavao mera zaštite na radu koje podrazumevaju pravila redovnog čišćenja kokile i bezbednog rastojanja od zone zatvaranja. Takođe u situaciji kada mu tuženi nije obezbedio zaštitne naočare,koje bi sprečile nastupanje tužiočeve povrede,tužilac je imao pravo da odbije rad pod takvim uslovima koji ugrožava njegov život i zdravlje-pravila iz odredbe člana 50 i 58 Zakona o zaštiti na radu. Ovo tim pre što tužiočevo radno mesto u slučaju nenošenja zaštitne opreme neposredno ugrožava život i zdravlje,jer stvara povećan rizik od povređivanja nepridržavanjem mera zaštite. Činjenica da u uputstvu o načinu rada na tim poslovima nigde nije izričito propisano da tužilac ne sme biti u zoni takozvane linije zatvaranja mašine, nije od uticaja obzirom da su za pravila čišćenja i stajanja kao deo redovne obuke bila poznata svim radnicima,pa i tužiocu. Pored toga što je pristao da obavlja posao bez zaštitne opreme tužilac se nije pridržavao ni mera zaštite. Da je tužilac izvršio čišćenje mašine pre započinjanja procesa rada i da je stajao na bezbednom rastojanju od „vatrene linije“, šteta bi bila daleko manja. Zato su i osnovani navodi žalbe tuženog da je tužilac doprineo povređivanju, suprotno zaključku prvostepenog suda, i da taj procenat po oceni ovog suda iznosi 50%. Ovo zato što je tužilac obavljao rad na nebezbedan način, iako je na takav način rada bio upozoravan i pre nego što je došlo do povrede.

Imajući u vidu okolnosti povređivanja i činjenicu da je tužilac u vreme povređivanja imao 31 godinu, po oceni ovog suda iznos od 200.000,00 dinara predstavlja pravičnu naknadu tužiocu za umanjenu opštu životnu aktivnost koja procentualno iznosi 10%. Međutim, imajući u vidu doprinos tužioca od 50% na ime umanjenja opšte životne aktivnosti tužiocu pripada iznos od 100.000,00 dinara. Takođe, u smislu odredbe člana 200 Zakona o obligacionim odnosima, koja propisuje da za pretrpljene fizičke bolove, duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti, naruženost i za strah, sud će, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha njihovog trajanja to opravdavaju, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, vodeći računa da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom. Primenjujući napred citiranu zakonsku odredbu ovaj sud je ocenio da je pravična naknada za pretrpljeni fizički bol 300.000,00 dinara, a za pretrpljeni strah 200.000,00 dinara, ali imajući u vidu doprinos tužioca od 50% tužiocu su dosuđeni po navedenim vidovima štete i to: za pretrpljeni fizički bol iznos od 150.000,00 dinara i za pretrpljeni strah iznos od 100.000,00 dinara. U prisustvu ovih razloga odbijen je tužbeni zahtev tužioca za veći iznos i u tom delu preinačena pobijana presuda i odlučeno kao u izreci ove presude.

Na dosuđene vidove naknade nematerijalne štete ovaj sud kao drugostepeni dosudio je zakonsku zateznu kamatu primenom odredbe člana 277 Zakona o obligacionim odnosima, od datuma presuđenja.

Neosnovan je navod žalbe da je visina naknade previsoko odmerena, jer dosuđeni iznosi predstavljaju pravičnu naknadu i ne pogoduju težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.

U prisustvu prethodnih razloga ne može se prihatiti navod žalbe tuženog da je isključivi uzrok štete isključiva nepažnja tužioca u toku rada.

Imajući u vidu uspeh stranaka u sporu preinačena je i odluka o troškovima parničnog postupka primenom odredbi članova 161st.2 u vezi članova 149 i 150 ZPP, a isti se odnose na:sastav tužbe u iznosu od 6.000,00 dinara, sastav jednog obrazloženog podneska u iznosu od 6.000,00 dinara, pristup i zastupanje na sedam održanih ročišta u iznosu od po 7.000,00 dinara i zastupanje i pristup na četiri održana ročišta u iznosu od po 3.500,00 dinara, kao i troškovi veštačenja u iznosu od 32.000,00 dinara, što sve ukupno iznosi 107.000,00 dinara, a što je odmereno primenom Tarife o nagradi i naknadi za rad troškova advokata važećoj u vreme presuđenja. Kod izloženog odbijen je zahtev za naknadu troškova parničnog postupka za veći iznos.

Na osnovu izloženog Apelacioni sud u Beogradu je primenom odredbe člana 375 i 380 tačka 4 ZPP odlučio kao u izreci ove presude.

Predsednik veća-sudija,
Borivoje Živković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić