APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

25.05.2011.

Gž1 2137/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž1 2137/11
Dana 25.05.2011.godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Borivoja Živkovića, predsednika veća, Vesne Martinović i Snežane Vitošević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA, protiv tuženog "BB", koga zastupa advokat BA, radi utvrđenja isplate zarade odlučujući o izjavljenoj žalbi tužioca protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu 1 P1.br.1843/2010 od 22.03.2011.godine doneo je u sednici veća održanoj dana 25.05.2011.godine

P R E S U D U

POTVRĐUJE SE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 1 P1.br.1843/2010 od 22.03.2011.godine u stavu jedan izreke a žalba tužioca u tom delu ODBIJA kao neosnovana.

UKIDA SE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 1 P1.br.1843/2010 od 22.03.2011.godine u stavu dva, tri i četiri njene izreke i predmet u tom delu UPUĆUJE Prvom osnovnom sudu u Beogradu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu 1 P1.br.1843/2010 od 22.03.2011.godine u stavu jedan izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da sud utvrdi da je zasnovao radni odnos kod tuženog u periodu od 01.12.2008.godine do 31.01.2009.godine kao neosnovan, stavom dva izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca da sud obaveže tuženog da mu na ime izgubljene zarade za period od 01.12.1998.godine pa do 31.01.2009.godine isplati iznos od 50.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.12.2008.godine pa do isplate u roku od 8 dana od dana prijema pismenog otpravka presude kao neosnovan, stavom tri izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka, dok je stavom četiri izreke obavezan tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 56.250,00 dinara u roku od 8 dana od dana prijema pismenog otpravka presude pod pretnjom izvršenja.

Protiv ove presude tužilac je blagovremeno izjavio žalbu bez posebne naznake žalbenih razloga.

Ispitujući pravilnost i zakonitost pobijane presude u granicama ovlašćenja iz odredbe člana 372 ZPP Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni sud je našao:

-žalba je delimično osnovana.

U postupku donošenja ožalbene presude u potvrđujućem delu njene izreke nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP niti drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje bi bile od uticaja na njenu pravilnost i zakonitost u ovom delu.

Prema činjeničnom utvrđenju u postupku donošenja ožalbene presude u potvrđujućem delu njene izreke sledi: da je tužilac u naznačenom periodu od 01.12.2008.godine do 31.01.2009.godine obavljao određene poslove za tuženog ali da ti poslovi nisu imali karakter stalnih poslova, da tužilac radi izvršavanja tih poslovao nije zaključio ugovor o radu niti postoji drugi osnov zasnivanja radnog odnosa niti su ti poslovi sistematizovani kod tuženog.

Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je u pogledu odluke sadržane u potvrđujućem delu izreke pobijane presude pravilno primenio materijalno pravo dajući za istu razloge koje u bitnom prihvata i ovaj sud kao drugostepeni u postupku njene žalbene kontrole.

Naime, prema odredbi člana 30 stav 1 Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05)radni odnos se zasniva ugovorom o radu, a prema odredbi člana 24 stav 2 ovog zakona pravilnikom se utvrđuju poslovi sa stanovišta njihove vrste i stepena stručne spreme.

Ovde tužilačka strana nije zaključila ugovor o radu niti je radila na sistematizovanim poslovima kod tuženog, ti poslovi su bili povremeni a tužilac nije imao propisano radno vreme i određen delokrug posla i opis posla. Zato ne može biti ni govora o postojanju radnog odnosa sa elementima koji obligatno čine njegov sadržaj. Ovde nisu ispunjeni uslovi za primenu pravila iz odredbe člana 32 stav 2 Zakona o radu da bi postojala fikcija radnog odnosa potrebno je da pravni odnos aktiviran na stupanju na rad zaposlenog ima karakter radnog odnosa a ovde se očigledno o tome ne radi već i samo sa razloga što nisu postojali poslovi koje bi tužilac obavljao a koji ulaze u stalnu delatnost poslodavca. Ovde se radi o povremenim i privremenim poslovima. Na to upućuje odredba člana 197 – 199 ovog zakona. Reč je o radu van radnog odnosa i poslovima koji su van delatnosti poslodavca. Radi toga rad koji je tužilac obavljao kod tužene strane na osnovu ovlašćenja 11-08 od 01.12.2008.godine ima karakter rada van radnog odnosa. Na to upućuje i činjenica da je tužilac prema činjeničnom utvrđenju u postupku donošenja ožalbene presude imao ovlašćenje da vrši učlanjivanje u zadrugu i da raznosi materijal, da je tužilac prema iskazu zastupnika tuženog u decembru dolazio i odlazio jer nije bilo posla a takođe ni u januaru nije radio s obzirom da tada zadruga ne radi.

Navodi žalbe tužioca u ovom delu se svode isključivo na pogrešnu ocenu dokaza po shvatanju tužioca i s tim u vezi njegova tvrdnja da mu se omogući da dovede novog svedoka (tužilac u ovom delu nije dao razloge na okolnosti na koje bi taj svedok bio saslušan a i nije učinio verovatnim zašto taj dokaz nije upotrebio u postupku donošenja ožalbene presude – član 359 stav 1 ZPP).

Navod žalbe tužioca da je njegova supruga svedočila kao član sindikata je bez uticaja jer se pobijana presuda zasniva na pravilnoj oceni dokaza u smislu člana 8 ZPP.

Međutim, ožalbena presuda je morala biti ukinuta u ostalom delu njene izreke. Naime, prvostepeni sud i sam utvrđuje da je tužilac obavljao neke poslove kod tuženog ali da ti poslovi nisu imali karakter stalnih već povremenih poslova i da nije imao propisano radno vreme i određen delokrug posla i opis posla. Svi ovi navodi žalbe su činjenično tačni. Međutim oni su od značaja za odluku sadržanu u stavu jedan izreke ožalbene presude u povodu koje je pobijana presuda potvrđena. Međutim iz činjenice koju utvrđuje i prvostepeni sud u postupku ožalbene presude da je tužilac obavljao određene poslove za tuženog sledi da tužilac ima pravo i na naknadu za tako obavljeni rad pa i nezavisno od toga što taj rad nije obavljen u radnom odnosu. Ovo i zato što rad van radnog odnosa takođe mora biti plaćen. Radi toga prvostepeni sud je bio dužan da razjasni o kom obliku rada van radnog odnosa se radi u smislu odredbi člana 197 – 202 Zakona o radu, koja je vrednost takvog rada, da na naznačene okolnosti razjasni da li je postojao među strankama ugovor u usmenom obliku o vrednosti naknade za takav rad. Pošto prvostepeni sud ta pitanja nije razjasnio ožalbena presuda je u ovom delu morala biti ukinuta. Ovo i sa razloga što prvostepeni sud kao jedini razlog zbog čega odbija tužbeni zahtev tužioca da mu tuženi isplati iznos od 50.000,00 dinara zasniva na činjenici što tužilac nije zasnovao radni odnos a da je to bio uslov za isplatu navedene zarade.

Pošto prvostepeni sud naznačene činjenice nije razjasnio što je posledica pogrešne primene materijalnog prava ožalbena presuda je u ovom delu morala biti ukinuta.

Ukinuto je i rešenje o naknadi troškova parničnog postupka sadržano u stavu tri i četiri izreke pobijane presude jer odluka u tom delu zavisi od konačnog ishoda spora.

Radi toga prvostepeni sud će u ponovnom postupku na osnovu ovlašćenja iz odredbe člana 299 ZPP razjasniti prethodno naznačene okolnosti i s tim u vezi o kakvom se radu van radnog odnosa radi, koliko je efektivnih sati tužilac utrošio u izvršavanju tih poslova, koja je vrednost toga rada, pa kada pravilno i potpuno utvrdi činjenično stanje prvostepeni sud će doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku u delu u kome je ukinuta ožalbena presuda.

Sa izloženog a na osnovu odredbe člana 375 i 377 ZPP odlučeno je kao u izreci ove presude.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Borivoje Živković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić