APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

18.05.2011.

Gž1 1958/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž1 1958/11
Dana 18.05.2011.godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Borivoja Živkovića, predsednika veća, Vesne Martinović i Snežane Vitošević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA koju zastupa advokat AB protiv tuženog "BB", koga zastupa advokat "BB", radi poništaja rešenja odlučujući o izjavljenoj žalbi tužene protiv delimične presude Prvog osnovnog suda u Beogradu 4P1.br.11199/10 od 23.02.2011.godine doneo je u sednici veća održanoj dana 18.05.2011.godine

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba tuženog i POTVRĐUJE delimična presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 4P1.br.11199/10 od 23.02.2011.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Delimičnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1.br.11199/10 od 23.02.2011.godine usvojen je tužbeni zahtev tužilje pa je poništeno rešenje tuženog o raspoređivanju tužilje na poslove pomoćnog radnika broj 2578 od 30.06.2004.godine u prodavnici robe u aa distributivni centar Beograd kao nezakonito.

Protiv ove presude tuženi je blagovremeno izjavio žalbu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost i zakonitost pobijane presude u granicama ovlašćenja iz odredbe člana 372 ZPP Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni sud je našao:

-žalba je neosnovana.

U postupku donošenja ožalbene presude nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP niti drugih bitni povreda odredaba parničnog postupka koje bi bile od uticaja na njenu pravilnost i zakonitost.

Prema činjeničnom utvrđenju u postupku donošenja ožalbene presude sledi: da je tužilja kao zaposlena u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog na poslovima kafe kuvarice u Službi za pravne, kadrovske i opšte poslove sa mestom rada u Beogradu rešenjem generalnog direktora tuženog broj 2578 od 30.06.2004.godine raspoređena na poslove pomoćnog radnika u prodavnici ribe u aa u Sektoru unutrašnja trgovina distributivni centar Beograd od 01.07.2004.godine da je tuženi sa tužiljom zaključio i ugovor o radu od istog datuma broj 2579 prema čijem sadržaju je tužilja na osnovu ukazane potrebe procesa i organizacije rada raspoređena na poslove pomoćnog radnika prodavnice ribe u aa u Sektoru unutrašnja trgovina distributivni centar Beograd počev od 01.07.2004.godine da je u spornom periodu radno vreme prodavnice u aa bilo od 06,00 časova, da je tužilja imala dva polaska iz Beograda u 5,30 i 5,45 časova, da je vožnja trajala 95 minuta, da je dužina puta kojim se kretao autobus Laste bila 51 kilometar a da je prema izveštaju geokarte od Beograda do aa autoputem 69 kilometara a preko Gorske 46 kilometara, da je Pravilnikom o sistematizaciji od 07.06.2004.godine smanjen broj izvršilaca na poslovima kafe kuvarice sa tri na jedan, a povećan broj izvršilaca na poslovima pomoćnog radnika u prodavnici na pet i da je prvo doneto osporeno rešenje a potom zaključen ugovor o radu pod izmenjenim uslovima broj 2579 od 30.06.2004.godine.

Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo dajući za svoju odluku razloge koje u bitnom prihvata i ovaj sud kao drugostepeni u postupku njene žalbene kontrole.

Naime, prema odredbi člana 19 stav 1 tačka 4 i 5 Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 70/01 i 74/01 – propis tada važeći) ugovorom o radu određuju se poslovi koje zaposleni obavlja i mesto rada a prema njegovoj odredbi člana 103 stav 1 – 3 poslodavac može ponuditi zaposlenom zaključivanje ugovora o radu pod izmenjenim uslovima.

Poštujući ovu pravnu normu pošto se ugovorom o radu pod izmenjenim uslovima vrši raspoređivanje zaposlenog na druge poslove sledi da nije postojao pravni osnov da se tužilja osporenim rešenjem rasporedi na poslove pomoćnog radnika u prodavnici ribe u aa Sektor unutrašnja trgovina distributivni centar Beograd počev od 01.07.2004.godine. Suprotno navodima žalbe tuženog pravilan je i zaključak iz ožalbene presude da je prvo doneto rešenje a potom zaključen ugovor o radu pod izmenjenim uslovima te da se ne radi o tehničkoj grešci kako to žalba predstavlja. Ovo sa razloga što ne samo da je rešenje pod brojem 2578 a ugovor o radu pod izmenjenim uslovima pod brojem 2579 (oba su pod datumom 30.06.2004.godine), već se ni u naznačenom rešenju broj 2578 od 30.06.2004.godine uopšte ne spominje ugovor o radu pod izmenjenim uslovima broj 2579 od 30.06.2004.godine. Da je rešenje broj 2578 od 30.06.2004.godine doneto u izvršenju ovog ugovora o radu pod izmenjenim uslovima tada bi to u njegovom sadržaju obrazloženja bilo naznačeno ali nije.

Pri tome po shvatanju ovoga suda pogrešan je stav ožalbene presude da je ugovor o radu pod izmenjenim uslovima broj 2579 od 30.06.2004.godine sprovedbeni akt rešenja o raspoređivanju, jer je on po prirodi stvari samostalan pravni posao i jedini sa stanovišta slova zakona pravni osnov za raspoređivanje zaposlenog. Međutim, to ne utiče na drugačiji pravni zaključak u pogledu pravilnosti i zakonitost ožalbene presude jer su ispravni i činjenično zasnovani njeni razlozi da je osporeno rešenje doneto pre zaključenog ugovora o radu pod izmenjenim uslovima kako s obzirom na zavodni broj rešenja i naznačenog ugovora o radu pod izmenjenim uslovima tako i s obzirom na činjenicu da se u osporenom rešenju uopšte ne spominje ovaj ugovor o radu pod izmenjenim uslovima.

Navod žalbe da je ugovor o radu pod izmenjenim uslovima kojim je izvršena promena radnopravnog statusa tužilje još uvek na snazi i da nije bio predmet sudskog spora je činjenično tačan. Međutim to ne utiče na pravilnost i zakonitost pobijane presude. Ovo zato što je predmet pravno zaštitnog zahteva u ovoj parnici naznačeno rešenje u rasporedu tužilje. Po shvatanju ovoga suda tužilja nije mogla biti raspoređena rešenjem na druge poslove, već je to moglo biti učinjeno samo ugovorom o radu pod izmenjenim uslovima u smislu tada važeće odredbe člana 103 Zakona o radu. Drugo je pitanje što i dalje postoji ugovor o radu pod izmenjenim uslovima kao osnov za raspored tužilje, ali to je od značaja za odgovor na pitanje pravnog osnova za rad na naznačenim poslovima, a ne za zakonitost pobijanog rešenja.

U prisustvu prethodnih razloga sud nije prihvatio navod žalbe da su zavodni brojevi na rešenju i ugovor o radu pod izmenjenim uslovima rezultat greške i da se permutacije dešavaju.

Pravilno žalba primećuje da se raspoređivanje ne može vršiti na osnovu rešenja ali to je i razlog zbog čega je po shvatanju ovoga suda to rešenje nezakonito.

Pravilno žalba primećuje i da se izmena ugovorenih uslova vrši ugovorom o radu ali to ovde nije ispoštovano. Sa stanovišta primene prava rešenje o rasporedu tužilje je da bi bilo pravno vredno moglo biti doneto samo u izvršenju ugovora o radu kada ima deklarativni karakter (posle donošenja zakona o radu rešenje nije pravni akti kojim se zaposleni raspoređuje na druge poslove.

Takođe osporeno rešenje je doneto i suprotno članu 6 tačka 2 Opšteg kolektivnog ugovora imajući u vidu razdaljinu između Beograda i aa od 51 kilometra.

Navod žalbe da je to rastojanje računajući od autobuske stanice do autobuske stanice ovde je pravno bez značaja. Ova i sa razloga što tužilja mora koristiti autobus kao prevozno sredstvo prema redovnom toku stvari a žalba ne prilaže i predlaže dokaze za suprotno.

Razlozi ožalbene presude su jasni i potpuni i neprotivrečni suprotno navodima žalbe.

Navod žalbe da su svi tužbeni zahtevi tužilje vezani i da zato nije bilo uslova za donošenje delimične presude pravno je bez značaja jer je za donošenje delimične presude u smislu odredbe člana 334 stav 1 ZPP nužno da je neki od zahteva sazreo za odluku što je ovde u odnosu na predmet tužbenog zahteva o kome je prvostepeni sud odlučio delimičnom presudom ostvareno sa svih iznetih razloga.

Podneti odgovor na žalbu od strane tužilje sud nije uzeo u obzir sa razloga što je isti podnet neblagovremeno (punomoćnik tužilje je žalbu primio 12.aprila 2011.godine a odgovor na žalbu podneo 10.05.2011.godine) primenom pravila iz odredbe člana 366 stav 1 i 3 ZPP – neblagovremeno podneti odgovor na žalbu drugostepeni sud neće razmatrati a rok za podnošenje odgovora na žalbu je 8 dana od prijema.

Sa izloženog a na osnovu odredbe člana 375 ZPP odlučeno je kao u izreci ove presude.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Borivoje Živković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić