APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

18.01.2012.

Gž1 18/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž1.br.18/11
Dana 18.01.2012. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Bojane Ninković, predsednik veća, Ane Popović i Zorice Nikolić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA, čiji je punomoćnik AB, advokat, protiv tužene "BB" Beograd u restrukturiranju iz _, čiji je punomoćnik BA, advokat iz _, radi isplate, odlučujući o žalbi tuženog izjavljenoj protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu-Novi Beograd P1.br.6521/10 od 8.06.2010.godine, doneo je u sednici veća održanoj dana 18.01.2012. godine

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu-Novi Beograd P1.br.6521/10 od 8.06.2010.godine, u stavu prvom izreke tako što se ODBIJA kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca AA kojim je tražio da se obaveže tuženi "BB" u restrukturiranju, iz _, da mu na ime razlike neisplaćenih paušalnih dnevnica za rad u vv u periodu od 4.01.2003.godine do 30.03.2003.godine isplati 6.587,50 USD sa domicilnom kamatom od 1.04.2003.godine do isplate u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu po kome poslovne banke u mestu isplate otkupljuju stranu valutu, u roku od 8 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao neosnovan.

PREINAČUJE SE rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu-Novi Beograd P1.br.6521/10 od 8.06.2010.godine i OBAVEZUJE tužilac AA, da tuženom "BB" u restrukturiranju, iz _, na ime troškova postupka isplati 150.250,00 dinara, u roku od 8 dana od prijema pismenog otpravka presude, pod pretnjom izvršenja.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu-Novi Beograd P1.br.6521/10 od 8.06.2010.godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime razlike neisplaćenih paušalnih dnevnica za rad u Liberiji u periodu od 4.01.2003.godine do 30.03.2003.godine isplati 6.587,50 USD sa domicilnom kamatom od 1.04.2003.godine do isplate u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu po kome poslovne banke u mestu isplate otkupljuju stranu valutu, u roku od 8 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplati 206.250,00 dinara, u roku od 8 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Protiv navedene presude blagovremeno je izjavio žalbu tuženi iz razloga propisanih čl.360 ZPP.

Ispitujući pravilnost pobijane presude, u smislu čl. 372 ZPP, Apelacioni sud je našao:

 žalba tuženog je osnovana.

U sprovedenom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP, na koje povrede Apelacioni sud, kao drugostepeni, pazi po službenoj dužnosti niti druge povrede koje su bile ili mogle biti od uticaja na pravilnost i zakonitost pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju u prvostepenom postupku sledi da je tužilac bio zaposlen kod tuženog kao pilot-kapetan aviona B-727. Tužilac je upućen na rad u vv po rešenju br.509 od 26.12.2002.godine za vremenski period od 4.01.2003.godine do 20.03.2003.godine, s tim da se obračun naknade troškova vrši putem dnevnice od 149 USD a za vreme boravka u inostranstvu obezbeđen mu je hotelski smeštaj. Na službenom putu, tužilac je proveo 85 dana (u periodu od 4.01.2003.godine do 30.03.2003.godine) a tuženi je tužiocu isplatio na ime dnevnica iznos od 6.332, 50 USD primenom čl.166 PKU od 29.06.2001.godine kojom je predviđeno da se isplaćuje ½ dela dnevnice u slučajevima kada je zaposlenima obezbeđen hotelski smeštaj na službenom putu.

Tužbenim zahtevom u ovoj pravnoj stvari tužilac je tražio da sud obaveže tuženog da mu na ime dnevnica ovog službenog puta isplati još 6.587,50 USD sa kamatom shodno odluci direktora pravnog prethodnika tuženog - "BB1" br.0021 od 30.05.1997.godine kojom je određena paušalna dnevnica za kapetana od 152 USD, i to kao razlika primnjenog iznosa do pripadajućeg iznosa po toj odluci. Prvostepeni sud je usvojio ovako postavljen tužbeni zahtev i obavezao tuženog da tužiocu isplati traženi iznos novca sa kamatom shodno odluci direktora pravnog prethodnika tuženog od 30.05.1997.godine koja nije stavljena van snage po zaključivanju prvostepenog suda.

Međutim, Apelacioni sud je ocenio da je prvostepeni sud na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo kada je usvojio tužbeni zahtev u ovoj pravnoj stvari.

Naime, tužilac je bio na službenom putu 85 dana. U vreme ovog službenog puta na snazi je bio PKU od 29.06.2001.godine. Prema čl.166 PKU od 29.06.2001.godine predviđeno je da zaposlenom pripada ½ dela dnevnice ukoliko zaposleni ima obezbeđen hotelski smeštaj. Tužilac je imao sve vreme u inostranstvu obezbeđen hotelski smeštaj. Konačan obračun na ime dnevnica izvršen je po povratku tužioca sa službenog puta i isplaćeno mu je 6.332,50 USD shodno čl.166 PKU od 29.06.2001.godine. Po nalaženju ovog suda u konkretnom slučaju ima se primeniti citirana odredba PKU od 29.06.2001.godine a ne odluka direktora pravnog prethodnika tuženog br.0021 od 30.05.1997.godine. Ovo stoga što je ta odluka od 30.05.1997.godine derogirana donošenjem PKU od 29.06.2001.godine kao opšteg akta. Kako je tuženi tužiocu u celosti isplatio dnevnice za 85 dana provedenih na službenom putu u vv shodno odredbi čl.166 PKU od 29.06.2001.godine, to je neosnovan tužbeni zahtev tužioca za isplatu još 6.587,50 USD po istom osnovu, pa je pobijana presuda u stavu prvom izreke preinačena i odbijen kao neosnovan tako postavljen tužbeni zahtev tužioca.

Preinačena je i odluka o troškovima postupka shodno čl.161 stav 2 ZPP, tako što su tuženom primenom čl.149 i 150 ZPP, priznati troškovi za zastupanje tuženog na 10 održanih rasprava od po 8.500,00 dinara, tj. 85.000,00 dinara i 3 neodržane rasprave od po 4.250,00 dinara tj. 12.750,00 dinara, za sastav 5 obrazloženih podneska od po 7.500,00 dinara, tj. 37.500,00 dinara i sastav žalbe od 15.000,00 dinara, tj. ukupno 150.250,00 dinara a sve prema važećoj AT imajući u vidu ishod ove parnice.

S obzirom na izneto odlučeno je kao u izreci na osnovu čl.380 tačka 4 ZPP.

Predsednik veća-sudija
Bojana Ninković s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnica
Svetlana Antić