APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

11.05.2011.

Gž1 1797/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž1 1797/11
Dana 11.05.2011.godine
B E O G R A D

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Borivoja Živkovića, predsednika veća, Vesne Martinović i Snežane Vitošević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA koju zastupa advokat AB protiv tuženog JAVNOG PREDUZEĆA "BB" koga zastupa advokat BA radi poništaja i vraćanja na rad odlučujući o izjavljenoj žalbi tuženog protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu 6 P1-4924/10 od 24.12.2010.godine doneo je u sednici veća održanoj dana 11.04.2011.godine

R E Š E Nj E

UKIDA SE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 6 P1-4924/10 od 24.12.2010.godine i predmet UPUĆUJE prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu 6 P1-4924/10 od 24.12.2010.godine u stavu jedan izreke usvojen je kao osnovan tužbeni zahtev tužilje pa je poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu tuženog broj 16, 06 br.1444 od 10.03.2009.godine kojim se tužilji na poslovima samostalni inženjer broj 4.2.1. u Sektoru za investicije otkazuje ugovor o radu broj 1729 od 12.10.2007.godine čiji je sastavni deo Aneks 1 ugovora o radu broj 238/08 od 07.07.2008.godine usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena kao nezakonito, stavom dva izreke obavezan je tuženi da tužilju vrati na rad na poslove samostalnog inženjera broj 4.2.1 u Sektoru za investicije i da ih rasporedi na druge poslove koji odgovaraju njenoj školskoj odnosno stručnoj spremi i radnom iskustvu u roku od 8 dana od dana prijema presude, dok je stavom tri izreke obavezan tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 55.000,00 dinara u roku od 8 dana od dana prijema presude.

Protiv ove presude tuženi je blagovremeno izjavio žalbu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost i zakonitost pobijane presude u granicama ovlašćenja iz odredbe člana 372 ZPP Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni sud je našao:

-žalba je osnovana.

Prema razlozima ožalbene presude odluka o utvrđivanju i rešavanju viška zaposlenih broj 716 od 09.02.2009.godine na osnovu koje je doneto rešenje o otkazu ugovora o radu tužilje u pogledu sadržine je manjkava što ovu odluku čini nezakonitom. Naime, tuženo preduzeće nije bilo u obavezi da donese program rešavanja viška zaposlenih obzirom da nije nastupila ni jedna od situacija predviđenih u članu 153 Zakona o radu (kod tuženog je bilo zaposleno 124 radnika na neodređeno vreme a prestala je potreba za radom 5 zaposlenih). Međutim u tom slučaju direktor tuženog je dužan da donese odluku o rešavanju viška zaposlenih što je on i učinio ali ta odluka mora da sadrži i elemente predviđene Zakonom o radu u odnosu na program rešavanja viška zaposlenih i elemente propisan odredbom člana 155 stav 1 Zakona o radu a odluka broj 716 od 09.02.2009.godine ne navodi kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih i mere za zapošljavanje dok je u osporenom rešenju samo deklaratorno navedeno da se zaposlenoj ne može obezbediti premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikacija, dokvalifikacija rada sa skraćenim radnim vremenom. Isto tako po nalaženju prvostepenog suda u odluci broj 716 od 09.02.2009.godine a ni u rešenju 06 broj 1444 od 10.03.2009.godine nisu navedeni kriterijumi iz kojih se može videti zašto je tužilja proglašena viškom a posebno imajući u vidu da je kod tuženog došlo do smanjenja broja izvršilaca na radnom mestu samostalnih inženjera a ne do potpunog ukidanja radnog mesta.

Ovakav zaključak ožalbene presude se za sada ne može prihvatiti jer se ista zasniva na bitnim povredama odredaba parničnog postupka ni činjenično stanje nije potpuno utvrđeno zbog čega se ne može pobijana presuda ispitati sa stanovišta pravilne primene materijalnog prava.

Naime, prema do sada utvrđenom činjeničnom stanju u postupku donošenja ožalbene presude sledi: da je tužilja bila u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog na poslovima samostalni inženjer broj 4.2.1. u Sektoru za investicije po kom osnovu je zaključila ugovor o radu broj 1729 od 12.10.2007.godine i Aneks broj 1 ugovora o radu broj 238/08 od 07.07.2008.godine da je generalni direktor tuženog doneo odluku o utvrđivanju i rešavanju viška zaposlenih broj 716 od 08.02.2009.godine kojom je utvrđen višak zaposlenih i s tim u vezi da je prestala potreba kod poslodavca usled tehnoloških i ekonomskih i organizacionih promena i to i u odnosu na tužilju zaposlenu na poslovima samostalnog inženjera redni broj u Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova 4.2.1., da tuženi ima u radnom odnosu na neodređeno vreme 124 radnika a da je prestala potreba za radnom pet zaposlenih, da tuženi nije donosio program rešavanja viška zaposlenih, da je pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova tuženog broj 8350 od 26.11.2008.godine za radno mesto pod šifrom 4.2.1. samostalni inženjer bilo predviđeno umesto 3-4 izvršioca, dok je Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova tuženog broj 481 od 28.01.2009.godine predviđeno dva izvršioca za radno mesto samostalni inženjer građevine, da je rešenjem broj 1444 od 10.03.2009.godine tužilji otkazan ugovor o radu broj 1729 od 12.10.2007.godine čiji je sastavni deo Aneks 1 ugovora o radu broj 238/08 od 07.07.2008.godine usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena utvrđeno da tužilji prestaje radni odnos 16.03.2009.godine i da joj je isplaćena otpremnina u iznosu od 667.262,78 dinara.

Međutim, u postupku donošenja ožalbene presude učinjena je bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 12 ZPP jer su razlozi ožalbene presude nejasni i protivrečni. Naime, prvostepeni sud utvrđuje da tuženi poslodavac nije bio u obavezi da donese program rešavanja viška zaposlenih obzirom da nije nastupila ni jedna od situacija predviđenih članom 153 Zakona o radu (kod tuženog je bilo zaposleno 124 radnika na neodređeno vreme a prestala je potreba za radom za 5 zaposlenih) dok istovremeno kao razlog za ukidanje ožalbene presude navodi nedostatak odluke broj 716 od 09.02.2009.godine i rešenja 06 broj 1444 od 10.03.2009.godine jer u njima nisu navedeni kriterijumi zbog kojih se može utvrditi zašto je tužilja proglašena viškom. Na ovo osnovano ukazuje žalba tuženog osnovano zaključujući da je na taj način učinjena i bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 12 ZPP.

Pored toga kada prvostepeni sud tvrdi da je naznačena odluka o utvrđivanju viška zaposlenih i rešenje o otkazu ugovora o radu na inicijativu poslodavca trebalo da sadrži kriterijume tada zanemaruje da su to pojedinačni pravni akti.

Takođe prema odredbi člana 155 stav 1 tačka 4 i 5 Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05...) program naročito sadrži kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih i mere za zapošljavanje imenovanim u tekstu ove norme. To dalje znači da ako poslodavac nije dužan da donese program rešavanja viška zaposlenih što tvrdi i ožalbena presuda jer za to nisu ispunjeni uslovi iz člana 153 Zakona o radu onda nema ni osnova za primenu kriterijuma kod utvrđivanja viška zaposlenih nezavisno od toga što je u datoj situaciji došlo do smanjenja broja zaposlenih na naznačenim poslovima. Ovo sa razloga što se naznačeni kriterijumi za utvrđivanje viška zaposlenih i mere za zapošljavanje utvrđuju u programu rešavanja viška zaposlenih pa kada ne postoji normativni osnov koji bi obavezao poslodavca da takav program donese pošto za to nisu ispunjene materijalne pretpostavke iz člana 153 Zakona o radu tada nema ni osnova za primenu naznačenih kriterijuma odnosno prethodno za njihovo utvrđivanje i izlaganje konkurenciji zaposlenih njihovom primenom.

U prisustvu ovih razloga ožalbena presuda je morala biti ukinuta jer se prvostepeni sud nije bavio pitanjem da li je tuženi poslodavac mogao tužilju rasporediti na druge poslove. Nije na tuženom poslodavcu bilo da dokazuje nemogućnost da tužilja bude raspoređena na druge poslove jer se radi o negativnoj činjenici. Suprotno na tužilji je bio teret činjenične tvrdnje i dokaza da okolnost da ukaže na slobodno radno mesto na koje je mogla biti premeštena. O tome prvostepeni sud u postupku donošenja ožalbene presude takođe nije vodio računa zbog čega je i sa tog razloga ostvaren još jedan ukidni razlog. Ovo zato što se pobijana presuda u tom delu zasniva na nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju od značaja za odgovor na pitanje da li je bilo osnova za otkaz ugovora o radu tužilji na inicijativu poslodavca zbog njegovih potreba ili je tuženi poslodavac tužilju mogao premestiti na druge poslove izmenom ugovorenih uslova rada i ponudom Aneksa.

Takođe u osporenom rešenju je navedenog da je prestala potreba za radom tužilje i da mu se ne može obezbediti premeštaj na druge poslove,,prekvalifikacija i dokvalifikacija , rad sa skraćenim radnim vremenom, pa ovo rešenje nema formalno pravni nedostatak, kako to pogrešno tvrdi ožalbena presuda. Ovo činjenično i zato što je smanjen broj izvršilaca na naznačenim poslovima.

Drugo je pitanje što je Pravilnikom o izmenama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji od 04.07.2008.godine bio povećan broj izvršilaca i bio je predviđen jedan izvršilac na poslovima samostalnog inženjera,Pravilnikom od 03.11. 2008.godine bio povećan broj izvršilaca na ovom radnom mestu za još 2 izvršioca, Pravilnikom od 26.11.2008.godine bilo je predviđeno umesto tri četiri izvršioca dok je Pravilnikom od 28.01.2009 taj broj izvršilaca smanjen na dva. Međutim , prvostepeni sud se nije bavio razjašnjenjem okolnosti zbog kojih je u tako kratkom vremenu došlo do potrebe za smanjenjem broja izvršilaca, pa je i zato činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno na okolnost da li se radi o stvarno potrebnim organizacionim potrebama posla.,

Ukinuta je ožalbena presuda i u pogledu odluke o restituciji pošto odluka u tom delu zavisi od zakonitosti naznačenog rešenja.

Ukinuto je i rešenje sadržano u stavu tri izreke ožalbene presude pošto odluka u tom delu zavisi od konačnog ishoda spora.

Radi toga prvostepeni sud će u ponovnom postupku otkloniti učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka i upotpuniti činjenično stanje tako što će na osnovu ovlašćenja iz odredbe člana 299 ZPP razjasniti da li je tužilja mogla biti raspoređena na druge poslove koji odgovaraju njenoj vrsti i stepenu stručne spreme znanju i sposobnostima, i koje su to okolnosti uslovile smanjenje potrebnog broja izvršilaca na poslovima samostalnog inžinjera, pa kada pravilno i potpuno utvrdi činjenično stanje prvostepeni sud će doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku u ovoj parničnoj stvari.

Sa izloženog a na osnovu odredbe člana 376 stav 1 i člana 377 ZPP odlučeno je kao u izreci ovog rešenja.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Borivoje Živković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić