APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

13.03.2013.

Gž1 1673/13

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž1 1673/13
Dana 13.03.2013. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Borivoja Živkovića, predsednika veća, Vesne Martinović i Snežane Vitošević, članova veća, u parnici tužilje AA koju zastupa advokat AB protiv tuženog "BB" koga zastupa advokat BA, radi duga, vrednost predmeta spora 203.465,00 dinara, odlučujući o izjavljenoj žalbi tuženog protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu 50P.br.6953/10 od 13.11.2012. godine doneo je u sednici veća održanoj dana 13.03.2013. godine

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba tuženog i POTVRĐUJE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 50P.br.6953/10 od 13.11.2012. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilje da se obaveže tuženi da tužilji naknadi troškove postupka po žalbi u iznosu od 6.000,00 dinara.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu 50P.br.6953/10 od 13.11.2012. godine u stavu jedan izrke usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezan tuženi da tužilji na ime naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta AA1 isplati i to:

 za mesec juli 2008. godine iznos od 37.729,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 06.10.2008. godine do isplate;
 za mesec avgust i septembar 2008. godine iznos od 75.458,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.02.2008. godine do isplate;
 za mesec oktobar 2008. godine iznos od 37.749,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 14.01.2009. godine do isplate;
 za mesec novembar 2008. godine iznos od 52.529,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 03.02.2009. godine do isplate;

sve u roku od 8 dana od dana prijema pismenog otpravka presude, dok je stavom dva izreke obavezan tuženi da tužilji nadoknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 87.000,00 dinara, u roku od 8 dana od prijema pismenog otpravka presude.

Protiv ove presude tuženi je blagovremeno izjavio žalbu iz razloga koji prema njenom sadržaju upućuju na bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu primenu materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na žalbu sa zahtevom za naknadu troškova postupka po žalbi u iznosu od 6.000,00 dinara.

Ispitujući pravilnosti i zakonitost pobijane presude u granicama ovlašćenja iz odredbe člana 372 ZPP („Službeni glasnik RS“ br.125/04 i 111/09) a u vezi odredbe člana 506 stav 1 novog ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011) Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni sud je našao:

 žalba je neosnovana.

U postupku donošenja ožalbene presude nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP niti drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje bi bile od uticaja na njenu pravilnost i zakonitost.

Prema činjeničnom utvrđenju u postupku donošenja ožalbene presude sledi: da je tužilji tada u radnom odnosu kod tuženog rešenjem grada Beograda-Gradske uprave, Sekretarijata za socijalnu i dečiju zaštitu broj 132-758/2008-XIX-03 od 01.02.2008. godine priznato pravo na naknadu za vreme porodiljskog odsustva od 15.10.2007. godine zaključno sa 21.01.2008. godine kao i za vreme odsustva sa rada radi nege deteta počev od 22.01.2008. godine, zaključno sa 13.10.2008. godine u visini od 60% od iznosa naknade zarade utvrđene u smislu člana 11 Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom shodno vremenu provedenom na radu, da je zbirnim nalogom Sekretarijata za socijalnu i dečiju zaštitu tuženom "BB" doznačena sredstva radi isplate naknade za porodiljsko odsustvo tužilji i to dana 27.02.2008. godine iznos od 97.047,81 dinar, dana 27.03.2008. godine iznos od 37.728,00 dinara, dana 24.04.2008. godine iznos od 37.729,00 dinara, dana 23.05.2008. godine, iznos od 37.729,00 dinara dana 26.06.2008. godine iznos od 37.729,00 dinara, dana 31.07.2008. godine iznos od 37.729,00 dinara, dana 27.08.2008. godine iznos od 37.729,00 dinara, dana 06.10.2008. godine iznos od 31.729,00 dinara, dana 01.12.2008. godine iznos od 75.458,00 dinara, dana 14.01.2009. godine iznos od 37.749,00 dinara i dana 03.02.2009. godine iznos od 52.529,00 dinara, da je tuženi tužilji poslednju isplatu izvršio septembra 2008. godine na ime naknade zarade za mesec juni 2008. godine, da tuženi tužilji na ime naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta AA1 nije isplatio novčane iznose i to: za mesec juli 2008. godine iznos od 37.729,00 dinara sa datumom dospelosti 06.10.2008. godine, za mesec avgust i septembar 2008. godine 75.458,00 dinara, sa datumom dospelosti 01.12.2008. godine, za mesec oktobar 2008. godine iznos od 37.749,00 dinara sa datumom dospelosti 14.01.2009. godine i za mesec novembar 2008. godine iznos od 52.529,00 dinara sa datumom dospelosti 03.02.2009. godine.

Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo dajući za svoju odluku razloge koje u bitnom prihvata i ovaj sud kao drugostepeni u postupku njene žalbene kontrole.

Naime, odredbom člana 10 stav 1 tačka 1 Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS“ br.29/02 i 17/06) propisano je da naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta ostvaruju zaposleni kod pravnih i fizičkih lica (zaposleni kod poslodavca) dok je njegovom odredbom člana 11 stav 1 propisano da se naknada zarade za lica iz člana 10 stav 1 tačka 1 utvrđuje u visini prosečne osnovne zarade zaposlenog za 12 meseci koji prethode mesecu u kome otpočinje korišćenje odsustva uvećane po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu u skladu sa Zakonom a najviše do pet prosečnih mesečnih zarada u Republici Srbiji.

Poštujući ove pravne norme tužilji je rešenjem Grada Beograda-Gradske uprave Sekretarijata za socijalnu i dečiju zaštitu broj 132-758/2008-XIX-03 od 01.02.2008. godine priznato pravo na ovu naknadu zarade i to kako za vreme porodiljskog odsustva od 15.10.2007. godine do 21.01.2008. godine tako i za vreme odsustva radi nege deteta počev od 22.01.2008. godine, zaključno sa 13.10.2008. godine i po tom osnovu doznačena sredstva na račun tuženog poslodavca radi isplate tužilji pa i za mesec juli, avgust, oktobar i novembar 2008. godine. Međutim tužena strana tužilji nije isplatila novčani iznos iz tog osnova za naznačeni period kao u stavu jedan izreke pobijane presude pa je dužna da to učini primenom pravila iz člana 295 ZOO.

Pravilna je i odluka o kamati jer se ista zasniva na pravilnoj primeni odredbi člana 277 i 324 stav 1 ZOO.

Tužena strana ne spori postojanje svoje obaveze za isplatu ovih novčanih iznosa ali neosnovano ističe da je obligacija prestala ispunjenjem. Naime, prema odredbi člana 321 Zakona o obligacionim odnosima ko ispuni obavezu potpuno ili delimično ima pravo zahtevati da mu poverilac izda priznanicu o svom trošku.

Dužnik koji je novčanu obavezu isplatio preko banke ili pošte može zahtevati da mu poverilac izda priznanicu samo ako za to ima opravdani razlog (stav 1 i 2).

Tužena strana nije obezbedila priznanicu da je ispunila obligaciju i tako prevalila teret činjenične tvrdnje i dokaza na tužilju kao poverioca. Takođe iz rezultata izvedenih dokaza koji se zasnivaju na pravilnoj primeni člana 8 ZPP sledi da tužena strana nije ispunila obligaciju ni isplatom na ruke bilo tužilji (to tužena strana i ne tvrdi) bilo njenom suprugu AA2. Pri tome prvostepeni sud osnovano ukazuje da tužena strana nije priložila ni evidenciju o isplatama tužilji novčanih iznosa iz ovog osnova u vrednosti kao izreci pobijane presude.

Navod žalbe tuženog da je prvostepeni sud u obrazloženju pobijane presude naveo da je ista doneta na osnovu iskaza tužilje i njenog supruga koji su očigledno zainteresovani za ishod spora i da njihova svedočenja ne mogu biti objektivna odnose se na ocenu dokaza koja je pravilna i zasnovana na odredbi člana 8 ZPP. Pored toga slovom Zakona o parničnom postupku u sadržaj dokaznih sredstava uvršten je i dokaz saslušanjem stranaka pa sama okolnost da su one zainteresovane za ishod spora ne isključuje njihov validitet. Dokazi se vrednuju u celini i u vezi jednih sa drugim a to vredi i za iskaz saslušanjem stranaka.

Dalji navod žalbe da ako je prihvaćen iskaz svedoka SS ovlašćenog inspektora rada koji je vršio kontrolu isplate ličnih dohodaka kao jasan, logičan i uverljiv zašto nije cenjeno da je tužilja inspektoru rekla da je tačno da je naknada isplaćivana njenom suprugu do 15. oktobra te tekuće 2008. godine. Kada to tvrdi žalba tuženog zanemaruje da treba razlikovati vreme isplate i period za koji se vrši ispunjenje obligacije iz ovog osnova. Tome u prilog i to što na primer svedok AA2 upotrebljava iskaz „Poslednju isplatu na ime porodiljske naknade za moju ženu isplatio 06.09.2008. godine, a ja sam do 04.12. iste godine radio kod tebe“. U tom značenju i iskaz tužilje AA „Porodiljsko mi je isplaćivano do 05.09.2008. godine po dinamici po kojoj je tuženom uplaćivano porodiljsko, ja mislim da je to bila uplata za juni mesec 2008. godine“.Iz ovoga jasno sledi da vreme uplate nije isto što i vreme za koje se ova naknada isplaćuje.

Takođe su tužilji doznačena sredstva na račun tuženog za period od 15.10.2007. godine do 30.11.2008. godine, a što sledi iz potvrde Sekretarijata za socijalnu zaštitu broj 1322-8/09-19-01 od 26.02.2009. godine na konto tuženog a po osnovu korišćenog odsustva radi posebne nege deteta i u periodu od 15.10.2007. godine do 13.10.2008. godine ni u periodu od 16.10.2008. godine do 16.04.2009. godine pa je tuženi bio dužan da ispuni obligaciju iz ovog osnova a on nije dokazao da je to učinio.

U prisustvu prethodnih razloga ostaju bez značaja su i dalji navodi žalbe tuženog da tužilja nije radila ni jedan dan, da nikada nije podigla ni jedan lični dohodak, da je inspektoru rada rekla da je primila lične dohotke do 15.10.2008. godine i da je to sud morao da uzme u obzir. Svi ovi navodi žalbe kao i navod da je supruga svedoka (AA2) bila zaposlena a da nije radila, da to nije odluka društva i da je sve jedno kako će se isplaćivati lični dohodak. U prisustvu prethodnih razloga ostaju bez značaja navod žalbe da je SS1 samo radnik koji nije imao nikakv razlog da kaže nešto što nije tačno, takođe ostaje bez značaja jer se isti odnosi na ocenu dokaza koja je kako je već naglašeno pravilna i na Zakonu zasnovana.

Pravilno je i rešenje o naknadi troškova sadržano u stavu dva izreke pobijane presude jer se isto zasniva na pravilnoj primeni odredbi člana 149, 150, 159 ZPP.

Neosnovan je zahtev tužilje za naknadu troškova postupka po žalbi, jer se u odgovoru na žalbu ponavljaju navodi iz prvostepenog postupka zbog čega ti troškovi nisu bili nužno potrebni. U tom smislu i tvrdnja iz odgovora da tuženi ne poseduje niti jedan pisani dokaz da je zaposlenoj tužilji isplatio naknade zarade i da je svaka dalja rasprava bezpredmetna.

Sa izloženog a na osnovu odredbe člana 375 i 161 stav 1 ZPP u vezi odredbe člana 506 stav 1 novog ZPP odlučio je kao u izreci ove presude.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Borivoje Živković s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić