APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

13.03.2013.

Gž1 1639/13

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž1 1639/13
Dana 13.03.2013. godine
B E O G R A D

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Borivoja Živkovića, predsednika veća, Vesne Martinović i Snežane Vitošević članova veća, u parnici tužioca AA, koga zastupaju advokati AB i AB1 protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo unutrašnjih poslova koga zastupa Republičko javno pravobranilaštvo Beograd, ul. Nemanjina br. 22, radi naknade štete, vrednost predmeta spora 483.529,82 dinara, odlučujući o izjavljenoj žalbi tužene protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu 20P1.br.9585/10 od 10.12.2012. godine, doneo je u sednici veća održanoj dana 13.03.2013. godine

R E Š E Nj E

UKIDA SE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 20P1.br.9585/10 od 10.12.2012. godine i predmet UPUĆUJE istom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu 20P1.br.9585/10 od 10.12.2012. godine u stavu jedan izreke usvojen je kao osnov precizirani tužbeni zahtev tužioca od 09.10.2012. godine i obavezan tužena da tužiocu na ime neisplaćene zarade isplati pripadajuće iznose za period od 12.06.2008. do 14.11.2009. godine sa zakonskom zateznom kamatom i to na svaki pojedinačni iznos i to za period novčani iznos u vrednosti sa zakonskom zateznom kamatom počev od datuma do isplate kao u njenom sadržaju, a sve u roku od 8 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom posledica prinudnog izvršenja, stavom dva izreke obavezana je tužena da iznose iz stava jedan ove presude a u korist tužioca plati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje Srbije u roku od 8 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom posledica prinudnog izvršenja dok je stavom tri izreke obavezana tužena da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 140.760,00 dinara u roku od 8 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom posledica prinudnog izvršenja kao i zakonsku zateznu kamatu na navedene iznose.

Protiv ove presude tužena je blagovremeno izjavila žalbu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost i zakonitost pobijane presude u granicama ovlašćenja iz odredbe člana 372 ZPP („Službeni glasnik RS“ br.125/04 i 111/09) u vezi odredbe člana 506 stav 1 novog ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/2011) Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni sud je našao:

 žalba je osnovana.

Prema razlozima pobijane presude prvostepeni sud je u toku postupka utvrdio da je rešenje tuženog 01br.118-3258/2008 od 11.06.2008. godine kojim je tužiocu prestao radni odnos sa 12.06.2008. godine nezakonito, da je tuženi postupajući po nalogu Vrhovnog suda Srbije doneo rešenje 03/1br.112-4578/2009 od 06.11.2009. godine kojim je tužioca vratio na rad i rasporedio na radno mesto „policajca u odredu žandarmerije“ u zvanju „mlađeg vodnika policije“ i priznao mu sva prava iz radnog odnosa od 12.06.2008. do 14.11.2009. godine . Radi toga tužilac ima pravo na naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po Zakonu o opštem aktu ugovora o radu kao i pravo na uplatu naznačenih doprinosa.

Ovaj zaključak pobijane presude se za sada ne može prihvatiti jer se ista zbog pogrešne primene materijalnog prava zasniva na bitnim povredama odredaba parničnog postupka a ni činjenično stanje nije potpuno utvrđeno.

Naime, prema do sada utvrđenom činjeničnom stanju u postupku donošenja ožalbene presude sledi: da je rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova 01br.118-3258/2008 od 11.06.2008. godine tužiocu prestao radni odnos, da je rešenje Vrhovnog suda Srbije U.5122/08 od 24.12.2008. godine uvažena tužba tužioca i poništeno rešenje Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, kabineta ministara 01br.118-3258/2008 od 11.06.2008. godine s tim što je u obrazloženju ovog rešenja navedeno da je tuženi organ dužan da u ponovnom postupku donese novo rešenje u skladu sa odredbom člana 199 Zakona o opštem upravnom postupku u smislu člana 61 Zakona o upravnim sporovima, te da je rešenje Ministarstva unutrašnjih poslova Direkcije policije 01/1br.112-4578/2009 od 06.11.2009. godine tužilac vraćen na rad i raspoređen sa 15.11.2009. godine na radno mesto „policajac u trećoj četi odreda žandarmerije“ u Beogradu, utvrđeno pod rednim brojem 12.267 Pravilniku o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu unutrašnjih poslova St.01str.pov.br.4911/2006-5 od 10.05.2006. godine i St.01.str.pov.br.1532/07-29 od 11.04.2007. godine sa zvanjem „mlađi vodnik policije“ i tužiocu priznata sva prava iz radnog odnosa u periodu od 12.06.2008. godine do 14.11.2009. godine u skladu sa Zakonom.

Međutim, u postupku donošenja pobijane presude učinjena je bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 12 ZPP. Naime, prvostepeni sud nije vodio računa o razlozima zbog kojih je poništeno rešenje Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije kabineta ministara 01br.118-3258/2008 od 11.06.2008. godine a na šta se osnovano ukazuje navodima žalbe. Naime, prema sadržaju obrazloženja presude Vrhovnog suda Srbije U.5122/08 od 24.12.2008. godine naznačeno rešenje kabineta ministara 01br.118-3258/2008 od 11.06.2008. godine je poništeno jer nije u smislu člana 168 stav 2 Zakona o policiji koja su u konkretnom slučaju ima primeniti kao „lex specijalis“ to rešenje doneo i potpisao ministar kao zakonom ovlašćeno službeno lice već je rešenje doneo i potpisao državni sekretar na koga ministar nije preneo ovlašćenje da donosi i potpisuje rešenje u provedenom postuku. Radi toga su po nalaženju suda (Vrhovnog suda Srbije) učinjene poverede pravila postupka koje su bitno uticale na zakonitost rešenja.

Ovi razlozi presude Vrhovnog suda Srbije U.br.5122/08 od 24.12.2008. godine ukazuju da je rešenje 01br.118-3258/2008 od 11.06.2008. godine poništeno iz procesnih razloga a na to je ukazala tužena strana i u odgovoru na tužbu pozivajući se na odredbu člana 192 Zakona o obligacionim odnosima a takođe i njen zastupnik na ročištu od 30.03.2011. godine kada je ukazao na presudu po predmetu K.54/07. U prisustvu ovih razloga bilo je nužno razjasniti da li je tužilac i sam svojim ponašanjem doprineo sopstvenoj šteti te da li je izvršio radnje koje predstavljaju razlog za prestanak radnog odnosa. Za slučaj da je tužilac izvršio te radnje tada bi to primenom pravila iz odredbe člana 192 Zakona o obligacionim odnosima uticalo na obim naknade štete s obzirom da su rešenje Ministarstva unutrašnjih poslova Direkcije policije br.112-4578/2009 od 06.11.2009. godine tužiocu priznata sva prava iz radnog odnosa od 12.06.2008. do 14.11.2009. godine. U ovoj situaciji tužena strana je tužiocu priznala prava iz radnog odnosa . To može da podrazumeva i pravo na izgubljenu zaradu, što takođe nije razjašnjeno u postupku donošenja pobijane presude. Radi toga za slučaj da je ovo rešenje pravnosnažno tužena ne bi mogla osporavati samo pravo tužioca na naknadu štete po osnovu izgubljene zarade i drugih primanja (pravo na regres i uplatu doprinosa iz čl.3 Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje) ali bi naznačene okolnosti mogle da utiču na obim prava na šta je ukazivala tužena stana u postupku donošenja pobijane presude.

Radi toga prvostepeni sud je bio dužan da razjasni prethodno naznačene okolnosti i stim u vezi činjenično identifikuje koji je razlog bio za prestanak radnog odnosa, da li je tužilac izvršio pripisane mu radnje, da li je na taj način doprinos u opisanoj šteti i u kom obimu.

Pošto prvostepeni sud nije razjasnio ove okolnosti pobijana presuda se ne može ispitati ni sa stanovišta pravilne primene materijalnog prava pa je zbog toga morala biti ukinuta.

U prisustvu prethodnih razloga kao pravno neprihvatljivi se pojavljuju razlozi iz ožalbene presude da tužilac ničim nije doprineo nastanku štete kao i da krivično delo za koje je oglašen krivim presudom Opštinskog suda u Vladičinom Hanu K.br.54/07 od 05.07.2007. godine ne predstavlja povredu radne obaveze niti utiče na ostvarivanje prava na naknadu navedene štete jer navedeno krivično delo ne predstavlja adekvatan uzrok štete koju je tužilac pretrpeo ne može da konstituiše odgovornost na strani tužioca za predmetnu štetu u vidu izgubljene zarade. Ovi navodi pobijane presude su pravno neprihvatljivi i potvrda prisustva naznačene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 12 ZPP kojom je zahvaćena ožalbena presuda-presuda ima nedostataka zbog kojih se ne može prihvatiti a dati razlozi su nejasni i neupotrebljivi. Izloženo što po stanovištu ovoga suda ako je rešenje o prestanku radnog odnosa poništeno iz procesnih razloga tada kod odgovora o postojanju uzroka štete i srazmerno sniženju naknade štete ne može ostati bez značaja da li je zaposleni kao oštećeni svojim ponašanjem doprineo i sam nastanku uzroka štete. Tome u prilog i to što je sud u parnici vezan osuđujućom krivičnom presudom u pogledu postojanja krivičnog dela i krivične odgovornosti(podrazumeva se da postoji objektivno subjektivni identitet između opisa radnje iz osuđujuće krivične presude sa radnjom koja je bila razlog za otkaz što prvostepeni sud takođe nije razjasnio

Pri tome okolnost da je prvostepeni sud zbog rada tužioca u preduzeću „BB“ za period potraživanja izvršio redukciju-sniženje naknade štete ne isključuje raspravljanje sa stanovišta pravila iz člana 192 ZOO u pogledu sniženja naknade štete i sa stanovišta doprinosa tužioca nastanku štete o pogledu njenog uzroka. Radi toga se ne može prihvatiti razlog iz ožalbene presude da krivična odgovornost tužioca utvrđenog u naznačenoj krivičnoj presudi ne isključuje odgovornost tuženog kao poslodavca za naknadu štete u ovoj pravnoj stvari. Drugo je pitanje da li s obzirom na prisustvo naznačenog rešenja o priznavanju svih prava za naznačeni period ta činjenica utiče na obim štete i pravo ili samo na obim.

Ukinuta je i odluka sadržana u stavu dva izreke pobijane presude koja se odnosi na uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje pošto odluka u tom delu zavisi od prava tužioca na naknadu štete i obima tog prava po osnovu izgubljene zarade.

Ukinuto je i rešenje o naknadi troškova parničnog postupka pošto odluka u tom delu zavisi od konačnog ishoda spora.

Radi toga prvostepeni sud će u ponovnom postupku otkloniti učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka i upotpuniti činjenično stanje tako što će na osnovu ovlašćenja iz odredbe člana 299 ZPP razjasniti sve prethodno naznačene okolnosti s tim u vezi da li je tužilac izvršio pripisane mu radnje koje su bile činjenični osnov za prestanak radnog odnosa, da li postoji identitet između tih radnji i radnji koje čine opis bića krivičnog dela iz presude Opštinskog suda u Vladičinom Hanu K.br.54/07 od 05.07.2007. godine da li je naznačena osuđujuća krivična presuda pravnosnažna, pa kada pravilno i potpuno utvrdi činjenično stanje doneće pravilnu i na Zakonu zasnovanu odluku u ovoj parničnoj stvari.

Sa izloženog a na osnovu odredbe člana 376 stav 1 i člana 377 ZPP u vezi odredbe člana 506 stav 1 novog ZPP odlučio je kao u izreci ovog rešenja.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Borivoje Živković s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić