APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

27.02.2012.

Gž1 1560/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž1 1560/11
Dana 12.01.2012. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Biserke Živanović, predsednika veća, Radomira Kokotovića i Ljiljane Mitić Popović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz _, čiji je punomoćnik AB, advokat iz _, protiv tuženog JP PTT Saobraćaja „Srbije“ iz Beograda, radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa, odlučujući po žalbi tužioca, izjavljenoj protiv delimične presude Osnovnog suda u Požarevcu P1 39/2010 od 23.09.2010. godine, u sednici veća održanoj dana 12.01.2012. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE žalba tužioca kao neosnovana i POTVRĐUJE delimična presuda Osnovnog suda u Požarevcu P1 39/2010 od 23.09.2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Delimičnom presudom Osnovnog suda u Požarevcu P1 39/2010 od 23.09.2010. godine odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog broj 2006-18640/21 od 11.05.2006. godine, tako da isto više ne proizvodi pravno dejstvo, kao neosnovan.

Protiv ove delimične presude žalbu je blagovremeno podneo tužilac, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom kao u žalbi.

Tuženi je podneo odgovor na žalbu, s predlogom da sud žalbu tužioca odbije kao neosnovanu i delimičnu presudu prvostepenog suda potvrdi.

Ispitujući pravilnost ožalbene presude, u granicama ovlašćenja propisanih odredbom člana 372 ZPP-a, Apelacioni sud u Beogradu je našao:

Žalba tužioca je neosnovana.

U sprovedenom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP-a, na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti, niti se žalbom ukazuje na druge povrede postupka koje bi bile bitne.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u postupku pred prvostepenim sudom proizilazi da je tužilac na osnovu Ugovora o radu broj 2002-28483-1 od 16.03.2002. godine zasnovao radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog sa punim radnim vremenom, radi obavljanja poslova radnog mesta vozača putujuće pošte u RJ PTT Saobraćaj „Požarevac“ u mestu rada Požarevac, a Aneksom broj 1 ovog Ugovora, zaključenog dana 08.12.2005. godine pod brojem 2002-28483/2 od 01.12.2005. godine, raspoređen je na poslove prevoza ljudi i tereta putničkim vozilom i vršenja dostave i razmene svih vrsta poštanskih pošiljaka po utvrđenom redu vožnje i prema putnom nalogu (šifra broj 03-02-00). Tužilac je nalogom broj 03080 od 23.02.2006. godine dobio spisak razmene od JMP 12200 do JMP 12105, kartu zaključaka za pošte JMP 12104, JMP 12103, JMP 12105, JMP 12102, JMP 12372, JMP 12370, JMP 12375, koje je trebalo da doveze do pošta: broj 4 u Požarevcu, u naselju Burjan, u pošti 3 u Požarevcu, do pošte broj 5 u Požarevcu kod policijske stanice i u naselju Poljana, Žabari, Aleksandrovac, Porodin, a po predviđenom rasporedu. Kada je došao poštu broj JMP 12104, u pošti nikoga nije bilo, pa je zaključak za tu poštu vratio u vozilo i nastavio prevoz prema sledećoj, sa namerom da kasnije uruči taj zaključak. U pošti broj JMP 12103 u Požarevcu, kako upravnik pošte nije došao do vozila gde se vršila razmena zaključka, zaključak je odneo u poštu, obavio razmenu, pri tom je vozilo ostalo samo jer mu nije bio dodeljen pratilac. Potom je odvezao vozilo do pošte broj JMP 12105, koja je u blizini, upravniku predao zaključak, pre vremena određenog rasporedom, a se odvezao do pošte JMP 12372 u Poljani. Prilikom predaje zaključka toj pošti, zaključio je da mu nema zaključka za poštu broj JMP 12104 u naselju Burjan. O tome je odmah obavestio tuženog. Dana 24.03.2006. godine tuženi je pod brojem 2006-18640/10 upozorio tužioca o postojanju razloga za otkaz Ugovora o radu broj 2002-28483/1 od 16.03.2002. godine i Aneksa ugovora o radu broj 2002-28483/2 od 01.12.2005. godine. Tužilac se u vezi sa ovim upozorenjem izjasnio 29.03.2006. godine. Većinski Sindikat je dao mišljenje 05.04.2006. godine, da u radnjama tužioca nema nepropisnog postupanja, kao ni elementa koji bi mogao da doprinese davanju otkaza ugovora o radu i da mu prestane radni odnos. Međutim, tuženi je dana 11.05.2006. godine doneo rešenje broj 2006-18640/21 o prestanku radnog odnosa i otkazu ugovora o radu broj 2002-28483/1 od 16.03.2002. godine i Aneksa broj 1 ugovora o radu broj 2002-28483/2 od od 01.12.2005. godine, na osnovu koga je tužiocu prestao radni odnos zbog povrede radne obaveze utvrđene članom 92b Kolektivnog ugovora za Javno preduzeće PTT Saobraćaj „Srbija“, a koju je učinio tako što je nepropisno i nesavesno izvršavao radne obaveze propisane tačkom 1 člana 92b navedenog Kolektivnog ugovora. Iz sadržaja obrazloženja utvrđuje se da je rukovodilac Službe za poštanske usluge i poštansku mrežu RJ PS „Požarevac“ dopisom broj 2006-18640/6 od 01.03.2006. godine obavestio direktora radne jedinice o nestanku „E zaključka“ za poštu JMP 12104 Požarevac 4, koji je sadržao novčanu dotaciju u iznosu od 190.000,00 dinara i da redom prevoza na liniji JMP 12200 Požarevac PC – lokal – Porodin – Požarevac za dan 23.02.2006. godine je bilo predviđeno da vozač razmenu zaključka sa poštom JMP 12104 Požarevac 4 izvrši u 06,50 časova, ali da razmena nije obavljena, jer je upravnik te pošte kasnio na posao, pa je zato tužilac zaključak vratio u vozilo sa namerom da razmenu obavi kasnije po povratku sa linije, budući da nije mogao da sačeka upravnika da ne bi kasnila razmena u drugim poštama. Nakon što je izvršio razmenu u poštama JMP 12103 Požarevac 3 i JMP 12105 Požarevac 5, primetio je da mu nedostaje predmetni zaključak. Razmena zaključka sa poštom JMP 12105 Požarevac 5 izvršena je u 07,20 umesto u 08,55 časova, kako je predviđeno redom prevoza. Tužilac je tek prilikom razmene zaključka sa poštom 12372 Poljana konstatovao da mu nedostaje zaključak za poštu 12104 Požarevac 4, ali da nije mogao da objasni kako je došlo do nestanka istog. Slučaj je prijavljen nadležnim službama tuženog i MUP-u RS MUP Požarevac. U svojoj izjavi od 23.02.2006. godine tužilac je detaljno objasnio na koji način je vršio postupak razmene zaključka kritičnom prilikom, priznajući da se ne seća kako je došlo do nestanka zaključka za poštu JMP 12104 Požarevac 4 i da je nakon provere u poštama u kojima je vršio razmenu utvrdio da nema predmetnog zaključka, o čemu je obavestio nadležne službe RJ. Naveo je da postoje dve mogućnosti ili da je vreća (zaključak) nehotice ispala iz vozila prilikom uzimanja drugih vreća, a da to nije primetio, pa je neko uzeo ili dok je vršio razmenu u pošti JMP 12103 Požarevac 3, neko otvorio vrata vozila i uzeo taj zaključak. Isto tako naveo je da on zaključak nije uzeo i da za 16 godina rada ovakav propust nije imao, da je prevozio i mnogo veće iznose novca. MUP RS Sekretarijat u Požarevcu dopisom od 23.03.2006. godine obavestio je direktora JP PS Požarevac da ovlašćena službena lica SUP-a Požarevac Odeljenje kriminalističke policije dana 28.02.2006. godine su podnela krivičnu prijavu broj Ku 104/106 protiv tužioca, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359 stav 1 KZ, a dopisom Kt 128/06 od 23.03.2006. godine zamenik Javnog tužioca Opštinskog javnog tužilaštva Požarevac obavestio je RJ PS Požarevac da je odbačena krivična prijava SUP-a Požarevac Ku 104/106 podneta protiv tužioca zbog navedenog krivičnog dela, jer u radnjama tužioca se ne stiču bitna obeležja navedenog, kao niti bilo kog drugog krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti. Samoinicijativno na račun RJ PS Požarevac dana 03.03.2006. godine uplatio je iznos od 190.000,00 dinara, na ime naknade štete. Povodom dostavljenog upozorenja tužilac je dao pismeno izjašnjenje broj 2006-18640/12 dana 31.03.2006. godine, u kome je naveo da je dana 23.03.2006. godine primio zaključak za JMP 12104 Požarevac 4 koji je trebao da isporuči toj pošti u 06,50 časova po redu prevoza, ali da to nije učinio jer u to vreme radnica te pošte nije bila na radnom mestu. Tvrdio je da nije bio upoznat sa pravilima koja regulišu postupak u slučaju neizvršavanja razmene, odnosno slučaj ukoliko ne preda zaključak, da isti mora da vrati u poštanski centar. Naveo je i određene propuste oko razmene zaključka, da se isti ne obavlja kod samog vozila, već u pošti, tako da vozila sa ostalim zaključcima ostaje na ulici, usled čega dolazi do propusta kao što je i njegov, ali da je on štetu nadoknadio, pa kako ne postoje elementi za krivičnu odgovornost, da ne postoji uslov za davanje otkaza, ali da snosi odgovornost za nehatne radnje do kojih je došlo. Utvrđeno je i to da je Opštinski sud u Požarevcu delimičnom presudom P1 272/06-41 od 30.10.2008. godine poništio rešenje tuženog kao nezakonito broj 2006-18640/21 od 11.05.2006. godine, koja presuda je ukinuta rešenjem Okružnog suda u Požarevcu Gž1 br.85/2009 od 28.10.2009. godine. U ponovnom postupku izveden je i dokaz saslušanjem tužioca u svojstvu parnične stranke, u kom je između ostalog tužilac naveo da je dana 23.02.2006. godine, sa preuzetim zaključcima dovezao vozilo do pošte JMP 12104, u naselju Burjan Požarevac, u određeno vreme prema redu prevoza, parkirao vozilo do vrata – perona, uzeo zaključak za tu poštu, zaključao vozilo i sa zaključkom u ruci udarajući u zadnja vrata najavio se upravniku očekujući da izađe na razmenu. Pošto se on nije pojavio, tužilac sa zaključkom izašao na prednja vrata pošte, pogledao u unutrašnjost pošte koja je još uvek bila neosvetljena i ustanovio da se u pošti ne nalazi niko, da je došao do vozila, otključao ga i vratio i zaključak iza svih ostalih zaključaka za taj dan, sa namerom da ga po povratku sa linije uruči toj poštanskoj jedinici. Napomenuo je da je taj zaključak bio udaljen od ostalih zaključaka od nekih metar i po, odnosno nalazio se na polovini vozila da mu ne bi smetao, a drugi su bili ispred tog zaključka do vrata; da je vožnju nastavio prema pošti JMP 12103 i da je tu stigao oko 07,15 časova po redu prevoza, otključao vozilo, uzeo zaključak za tu poštu, zaključao vozilo i odneo u unutrašnjost pošte. Unutra je izvršio razmenu sa koleginicom, što nije trajalo više od tri minuta. U blizini nalazi i pošta JMP 12105, pa je odlučio da uruči i toj pošti zaključak, iako pre vremena iz objektivnih razloga, dovezao je vozilo do te pošte, otključao, uzeo zaključak, zaključao vozilo i kako koleginica u toj pošti još nije stigla na posao, jer je bilo pre vremena, sačekao je pet minuta pored vozila sa zaključkom i čekao da se pojavi upravnica. Pošto je video da se pojavljuje vozilo kojim se prevozila upravnica pošte JMP 12105, vratio se u zajednički hol MUP-a i zamolio radnicu MUP-a koju lično poznaje da primi zaključak, što je ova i učinila. To je uradio po ranije usmenom dogovoru sa upravnicom pošte JMP 12105, da zaključci mogu da se ostave radnicima MUP-a ukoliko ona ne dođe na vreme ili da oni porane. Tvrdio je da nikada nije bio kažnjavan (zato što je zaključke uručivao radnicima MUP-a). Nakon toga nastavio je vožnju ka sledećoj pošti Poljana i radniku pošte predao zaključak i tada ustanovio da mu nedostaje zaključak JMP 12104. Zaključao je vozilo, zamolio upravnika da telefonira i pozvao referenta za poštanski saobraćaj i saopštio mu šta mu se desilo. Nastavio je vožnju do kraja linije, a onda se vratio u poštu da bi videli šta će dalje. Tvrdio je da je izvršio razmenu zaključka do kraja linije i da se vratio u krug glavne pošte. Iz iskaza zakonskom zastupnika tuženog između ostalog utvrđeno je da tužilac prilikom razmene zaključka (radi se o zaključku C), nije trebao da ima pratioca, a da je u konkretnom slučaju obaveza tužioca bila, da ukoliko nije mogao da izvrši razmenu zaključka u tačno predviđenom vremenskom intervalu, da poštanski zaključak vrati u poštanski centar JMP 12200 Požarevac. Ukoliko to objektivne mogućnosti nisu dozvoljavale onda bi trebao zaključak da ostane u vozilu do momenta povratka tog vozila u poštanski centar. Da svi učesnici u redu prevoza počev od vozača koji obavljaju red prevoza i upravnika jedinica poštanske mreže, koji poseduju važeći red prevoza i pregled kartovanja su upoznati sa važećim redom prevoza i red prevoza je od neprocenljivog značaja za funkcionisanje poštanske usluge i njegovo nepoštovanje povlači neizvršavanje poštanske usluge. Red prevoza se usvaja i odobrava na Upravnom odboru RJ PTT Saobraćaja. Izveden je i dokaz saslušanjem svedoka SS i SS1. Iz iskaza saslušanog svedoka SS utvrđeno da je razmena bila ugovorena svaki dan u 06,50 časova, ali da kritičnom prilikom u to vreme nije bila u pošti jer je kasnila i nije zatekla tužioca. Kasnije negde oko 08,00 – 08,30 časova pozvao je tužilac koji joj je saopštio da mu nedostaje vreća koju je trebao da preda i zamolio je da pogleda da li se nalazi ispred pošte, što je ona i učinila, ali je nije bilo. Nije je bilo ni iza pošte. Potvrdila je i to da ukoliko ne dođe do razmene, pošiljka se vraća u poštanski centar, a da je toga dana za poštu trebovano 190.000,00 dinara i da je tužilac pitao da li je bilo para u vreći, a ona potvrdila da je trebovala naznačeni iznos; kažnjena je upozorenjem o postojanju razloga za otkaz, dok je iz iskaza saslušanog svedoka SS1 utvrđeno je da je on u određeno vreme bio na radnom mestu u pošti, da je razmena trebalo da se izvrši ispred vrata pošte, ali da tužilac nije stao ispred vrata, već 30 – 50 m od ulaznih vrata; da je iz vozila uzeo vreću i trotoarom koji izlazi na Šumadijsku ulicu doneo u poštu. Ovlašćeni službenik utvrdila je ispravnost vreće, čime je razmena završena, a sve je obavljeno u vreme rada sa strankama i iz tog razloga nije prekidala rad, jer bi morala da izađe da preuzme vreću, ali da je on bio zabrinut zašto tužioca nema u određeno vreme i kroz prozor je gledao kada nailazi, da je video tužioca kako dolazi i od njegove kancelarije do ulaznih vrata i 15 – 20 metara i dvoja vrata.

Na ovako potpuno pravilno utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je o tužbenom zahtevu tužioca odlučio kao u izreci ožalbene presude.

Naime, odredbom člana 179 stav 1 tačka 2 Zakona o radu propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca – ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom i ugovorom o radu, dok je odredbom člana 92b Ugovora o radu, zaključenog između tužioca i tuženog od 01.12.2005. godine propisano je da preduzeće može da otkaže ugovor o radu zaposlenom na način i po postupku predviđenim zakonom, u slučaju ako zaposleni svojom krivicom učini sledeće povrede radne obaveze:
nepropisno, nesavesno i neblagovremeno izvršavanje radnih obaveza, a tačkom 11 istog člana predviđeno je kao razlog za donošenje, odnosno kao razlog otkaza ugovora o radu zaposlenom je i nepridržavanje, odnosno nesprovođenje propisanih naloženih mera bezbednosti i zaštite.

Poštujući navedenu odredbu Zakona o radu, kao i Ugovora o radu zaključenog između tužioca i tuženog, a kod činjenica utvrđenih tokom postupka da je tužilac kritičnom prilikom, dana 23.02.2006. godine prilikom otpreme i razmene redovnih zaključaka na liniji predmetni zaključak za JMP 12104 Požarevac 4 nije vratio u poštanski centar JMP 12200 ili u poštu nakon što nije izvršio razmenu tog zaključka, kako je to predviđeno aktima tuženog vezanim za vršenje usluga u poštanskom saobraćaju, a istovremeno odstupio i od reda prevoza razmene zaključaka za poštu JMP 12105 Požarevac 5, koju je izvršio u 07,20 umesto 08,55 časova, sledi zaključak da je nepropisno izvršio poverene radne obaveze. Osim toga, tužiocu je nestao zaključak za JMP 12104 Požarevac 4, koji je sadržao i novčanu dotaciju od 190.000,00 dinara, a što tužilac nije umeo da objasni, na koji način i kako mu se to desilo, a s obzirom na sadržaj izjave koju je dao 23.02.2006. godine, da je predmetni zaključak nestao ili ispao iz vozila kada je uzimao druge zaključke, što on nije primetio, nesumnjivo ukazuju na propust u radu tužioca koji predstavlja nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza. Ovakvo postupanje u procesu izvršavanja poverenih radnih obaveza koje je nesavesno i nemarno vršenje poverenih poslova i radnih zadataka i po nalaženju ovog suda predstavlja takvo ponašanje koje predstavlja opravdani razlog zbog koga poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu i upravo je imalo za posledicu donošenje rešenja o otkazu ugovora o radu, u smislu navedene odredbe Zakona o radu i Ugovora o radu tuženog, a kako je to pravilno zaključio i prvostepeni sud.

Neosnovano se u žalbi tužilac brani da nije bio upoznat sa opisom posla i tehnologijom rada koji su predviđeni Pravilnikom o vršenju usluga u poštanskom saobraćaju i utvrđenom redu prevoza i da u vezi sa tim prvostepeni sud nije pravilno ocenio iskaze saslušanih svedoka i zakonskog zastupnika tuženog. Ovo iz razloga što je u toku postupka nesumnjivo utvrđeno da tužilac razmenu zaključaka nije izvršio prema predviđenom redu prevoza, da je predaju zaključka za JMP 12105 Požarevac 5 je izvršio licu koje nije zaposleno u pošti, i ovakvo postupanje predstavlja svesno kršenje pravila procesa rada. Osim toga, on je samoinicijativno menjao red prevoza, što ukazuje da je kritičnom prilikom postupao nesavesno i na taj način je isto tako učinio povredu radne obaveze. To je svakako prouzrokovalo donošenje rešenja o otkazu ugovora o radu. Pri tom, ove radnje nemaju nikakve veze sa načinom poslovanja za koji tužilac tvrdi da nije bio upoznat, a koji je propisan Uputstvom o radu tuženika. Ovde je reč o nesavesnom postupanju tužiocu, jer su njemu kao odgovornom radniku bili povereni zaključci koji predstavljaju određenu imovinsku vrednost i koje je trebalo da dostavi po propisanom redosledu određenim poštama u reonu koji je opsluživao. Nestanak predmetnog zaključka ne može se opravdati time da je nestao ili ispao iz vozila, jer njihova pravilna dostava na odredište i pravilna isporuka je upravo bila poverena tužiocu, što je bila njegova radna obaveza. Nestanak pripisuje se u kršenje radne obaveze, jer je njemu bilo povereno pravilno čuvanje, a što on nije ispoštovao kritičnom prilikom. Zato ove radnje ne mogu imati nikakve veze sa načinom poslovanja propisanim Uputstvom o radu tuženika, za koje tužilac tvrdi da nije bio upoznat, jer konkretno on svoju osnovnu radnu obavezu nije izvršio. Jednostavno izgubio je zaključak za koji ne zna kako i gde i to je propust za koji mora da snosi odgovornost.

Isto tako ne može tužioca osloboditi odgovornosti njegovo pozivanje na različito postupanje tuženog u odnosu na druge zaposlene kod određenih propusta, i da se primenjuju različiti „aršini“ , jer je u ovom slučaju cenjena samo odgovornost i ponašanje tužioca kritičnom prilikom, prilikom obavljanja poverenih poslova i radnih zadataka, a koje on prema utvrđenim činjenicama nije obavio savesno i odgovorno.

Cenjeni su i ostali navodi žalbe, posebno isticanje tužioca tokom postupka da mu je bilo onemogućeno da se upozna sa Pravilnikom koji reguliše način na koji treba da se vrši razmena, ali ovaj sud nalazi da su bez uticaja, jer je činjenica da tužilac poverene poslove nije vršio na način kako je to predviđeno aktima tuženog.

Posebno je ovaj sud imao u vidu da se radi o radniku koji duži niz godina radi kod tuženog i da nikada nije imao propusta, kao i da je nadoknadio iznos od 190.000,00 dinara, ali sve ove činjenice ne predstavljaju olakšavajuću okolnost, s obzirom na učinjeni propust kritičnom prilikom prema zakonu i aktima tuženog ima za posledicu donošenje rešenja o otkazu ugovora o radu.

Sa izloženog, a na osnovu odredbe člana 375 ZPP-a, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija
Biserka Živanović, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić