Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
13.04.2011.

Gž1 1532/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž1 1532/11
Dana 13.04.2011.godine
B E O G R A D


U IME NARODA


APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Borivoja Živkovića, predsednika veća, Vesne Martinović i Snežane Vitošević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA koju zastupa advokat AB, protiv tuženog "BB", koga zastupa advokat BA, radi isplate zarade odlučujući o izjavljenoj žalbi tuženog protiv presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu IV P1.br.924/06 od 10.09.2008.godine ispravljene rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu 11-P1-1098/11 od 03.03.2011.godine doneo je u sednici veća održanoj dana 13.04.2011.godine


P R E S U D U


ODBIJA SE kao neosnovana žalba tuženog i POTVRĐUJE presuda Četvrtog opštinskog suda u Beogradu IV P1.br.924/06 od 10.09.2008.godine ispravljena rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu 11-P1-1098/11 od 03.03.2011.godine.

O b r a z l o ž e nj e


Presudom Četvrtog opštinskog suda u Beogradu IV P1.br.924/06 od 10.09.2008.godine u stavu jedan izreke usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezan tuženi da tužilji na ime neisplaćene zarade za period od 01.05.1995.godine do 23.06.1995.godine isplati iznos od 173,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom prema zakonu o visini stope zatezne kamate na dinara 100,00 sa zakonskom zateznom kamatom od 10.06.1995.godine i na 73,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.07.1995.godine pa do konačne isplate u roku od 8 dana, dok je stavom dva izreke obavezan tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 8.000,00 dinara u roku od 8 dana.

Pravnosnažnim rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu broj 11-P1-1098/11 od 03.03.2011.godine u stavu jedan izreke ispravljena je ova presuda tako što se u uvodu presude u četvrtom redu umesto pogrešno upisanog tužioca „AA1“ pravilno upisuje „tužilje AA“ a u izreci presude u prvom stavu drugom redu umesto pogrešno upisane „AA1“ pravilno upisuje „AA“, stavom dva izreke utvrđeno je da ovo rešenje predstavlja sastavni deo presude bivšeg Četvrtog opštinskog suda u Beogradu IV P1.br.924/06 od 10.09.2008.godine, dok je u stavu tri izreke utvrđeno da u preostalom delu naznačena presuda ostaje neizmenjena.

Protiv ove presude tužena je blagovremeno izjavila žalbu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost i zakonitost pobijane presude u granicama ovlašćenja iz odredbe člana 372 ZPP Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni sud je našao:

-žalba je neosnovana.

U postupku donošenja ožalbene presude nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP niti drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje bi bile od uticaja na njenu pravilnost i zakonitost.

Prema činjeničnom utvrđenju u postupku donošenja ožalbene presude sledi da je: tužilja kao zaposlena u radnom odnosu kod tuženog u periodu od 01.05.1995.godine do 23.06.1995.godine ostvarila zaradu od čije vrednosti joj nije isplaćen iznos i to za mesec maj 1995.godine 100,00 dinara i za period od 01. do 23.juna 1995.godine iznos od 73,00 dinara sa datumima dospelosti kao u stavu jedan izreke ožalbene presude, da je nad tuženim bio otvoren postupak stečaja pred Privrednim sudom u Beogradu predmetu III St.br.2685/95, da je taj postupak okončan rešenjem pod naznačenim brojem od 30.10.1997.godine kojim je odobreno prinudno poravnanje između tuženog tada u stečaju i njegovih poverilaca i obavezan ovde stečajni poverilac tamo tuženi da izvrši isplatu potraživanja u punom iznosu – 100% u roku od 3 godine od dana donošenja rešenja o odobrenju prinudnog poravnanja i to u šest jednakih dvomesečnih rata počev od isteka druge godine do dana zaključenja prinudnog poravnanja, da tužilja nije učestvovala u postupku prinudnog poravnanja i da njeno potraživanje nije obuhvaćeno naznačenim rešenjem III St.br.2685/95 od 30.10.1997.godine.

Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo dajući za svoju odluku razloge koje u bitnom prihvata i ovaj sud kao drugostepeni u postupku njene žalbene kontrole.

Naime, tužilja je ostvarila zaradu a tužena strana joj nije isplatila novčani iznos iz tog osnova za naznačeni period i u vrednosti kao u sadržaju stava jedan izreke ožalbene presude. Radi toga postoji obaveza tuženog poslodavca da tužilji isplati naznačene iznose primenom pravila iz odredbe člana 295 ZOO.

Pravilna je i odluka o kamati jer se ista zasniva na pravilnoj primeni odredbi člana 277 i 324 stav 1 ovog Zakona.

Tačno je da je u postupku stečaja zaključeno prinudno poravnanje u smislu člana 152 stav 1 – 4 Zakona o prinudnom poravnanju stečaju i likvidaciji („Službeni list SFRJ“ broj 84/89 i „Službeni list SRJ“ broj 37/93 i 28/96) te da ovo prinudno poravnanje se odnosi i na poverioce koji nisu učestvovali u postupku njegovog zaključivanja. Međutim, suprotno navodima žalbe tuženog tim prinudnim poravnanjem koje je odobreno rešenjem Privrednog suda u Beogradu u predmetu III St.br.2685/95 od 30.10.1997.godine nije redukovano potraživanje poverilaca bilo po osnovu glavnice ili kamate već samo određen rok za izvršenje obaveze a taj rok je protekao pre donošenja ožalbene presude.

Zato su ovi navodi žalbe na temu dospelosti odnosno nedospelosti tužiljinog potraživanja neosnovani i s tim u vezi u pogledu merodavnog kamatnog početka.

Tačno je da je u uvodu i izreci presude bilo naznačeno pogrešno ime tužilje ali je to ispravljeno pravnosnažnim rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu 11-P1-1098/11 od 03.03.2011.godine pa zato i ovi navodi žalbe ostaju neosnovani.

Pravilno je i rešenje o naknadi troškova parničnog postupka suprotno navodima žalbe jer se isto zasniva na pravilnoj primeni odredbi člana 149 i 150 ZPP.

Sa izloženog a na osnovu odredbe člana 375 ZPP odlučeno je kao u izreci ove presude.


PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Borivoje Živković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Si id non apparet, non ius deficit sed probatio (Paulus) – Ako se nešto ne dokaže, ne pravo, nego dokaz nedostaje