APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

9.03.2011.

Gž1 1525/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž1.br. 1525/10
Dana 09.03.2011. godine
B E O G R A D

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Borivoja Živkovića, predsednika veća, Vesne Martinović i Snežane Vitošević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA, koga zastupa advokat AB, protiv tuženog "BB", koga zastupa advokat BA iz Advokatske kancelarije BAK, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanja na rad, odlučujući o izjavljenoj žalbi tuženog protiv presude Opštinskog suda u Smederevu P.br.40/08 od 28.07.2009. godine, doneo je u sednici veća održanoj dana 09.03.2011. godine

R E Š E Nj E

UKIDA SE presuda Opštinskog suda u Smederevu P.br.40/08 od 28.07.2009. godine i predmet UPUĆUJE Osnovnom sudu u Smederevu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Opštinskog suda u Smederevu P.br.40/08 od 28.07.2009. godine u stavu jedan izreke poništeno je kao nezakonito rešenje predsednika izvršnog odbora tuženog broj 1349/1 od 04.12.2007. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu i obavezana tužena da tužioca vrati na rad u roku od 8 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je stavom dva izreke obavezana tužena da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 44.600,00 dinara u roku od 8 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Protiv ove presude tužena je blagovremeno izjavila žalbu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka ''nepravilno utvrđenog činjeničnog stanja'' i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na žalbu.

Ispitujući pravilnost i zakonitost pobijane presude u granicama ovlašćenja iz odredbe člana 372 ZPP Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni sud je našao:

Žalba je osnovana.

Prema razlozima ožalbene presude tužena strana je imala tehničkih problema koji su se ogledali u spornom mrežnom protoku informacija između filijala i centralnog servera, a nije zadatak suda da se upušta da li je to bio osnovni uzrok za nesporno loše rezultate. Međutim, iz toga sledi da tužena strana nije utvrdila na objektivan način krivicu tužioca niti je u spornom rešenju uopšte pominjao bilo kakav njegov propust ili njegovo činjenje ili nečinjenje već je samo navedeno da su rezultati filijale po jednom projektu bili loši, a ne pominju se ukupni rezultati. Radi toga u postupku je krivica morala biti utvrđena a nije. U daljem nalaženju prvostepenog suda osporeno rešenje ima i formalne nedostatke jer se ne može jasno zaključiti koji ugovor o radu je rešenjem otkazan jer 31.07.2002. godine nije zaključen ugovor o radu broj 1774/6 a nema dokaza ni da je tužilac kriv za loše rezultate.

Ovakav zaključak ožalbene presude se za sada ne može prihvatiti jer se ista zasniva na bitnim povredama odredaba parničnog postupka ni činjenično stanje nije potpuno utvrđeno zbog čega se pobijana presuda ne može ispitati ni sa stanovišta pravilne primene materijalnog prava.

Naime, prema do sada utvrđenom činjeničnom stanju u postupku donošenja ožalbene presude sledi da je tužilac bio u radnom odnosu kod tuženog zasnovanom na neodređeno vreme na osnovu ugovora o radu broj 2954/2 od 31.07.2002. godine radi obavljanja poslova organizacije i koordinacije rada filijale Smederevo-direktora filijale počev od 01.07.2002. godine, gde je ovaj ugovor izmenjen aneksom broj 9 od 14.12.2006. godine kojim je određeno da će tužilac obavljati poslove organizacije i koordinacije rada filijale-menadžer filijale Smederevo do 01.01.2007. godine, da je tuženi tužioci dostavio upozorenje od 31.10.2007. godine kao i da je rešenjem o otkazu ugovora o radu broj 1349/1 od 04.12.2007. godine tužiocu otkazan ugovor o radu broj 1774/6 od 31.07.2002. godine i utvrđuje da tužiocu prestaje radni odnos danom dostavljanja ovog rešenja kao i da ima pravo na obračun i isplatu zarade sa 05.12.2007. godine. Takođe je utvrđeno da su u filijali Smederevo iskazani loši rezultati poslovanja.

Međutim, u postupku donošenja ožalbene presude učinjena je bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 12 ZPP, a na šta se osnovano ukazuje navodima žalbe tuženog.

Nesporna je činjenica da je u dispozitivu rešenja o otkazu ugovora o radu broj 1349/1 od 04.12.2007. godine pogrešno naznačen broj ugovora o radu koji se otkazuje (napisan je broj 1774/6 a trebao je broj 2954/2). Međutim, pogrešna oznaka broja ugovora o radu koji se otkazuje ne sprečava njegovu identifikaciju kada je tačno naznačen datum zaključenja ugovora, a mogu se lako identifikovati ugovorne strane (tuženi kao poslodavac i tužilac kao zaposleni). Zato pravilno žalba primećuje da parnične stranke nemaju istovremeno više međusobnih radnih odnosa i da naznačena oznaka broja ne može uticati na identifikaciju ugovora o radu koji se otkazuje. Zbog svega toga ovaj razlog ožalbene presude je nejasan i ne može biti uspešno upotrebljen za ocenu naznačenog rešenja kao nezakonitog.

To još nije sve. U obrazloženju rešenja o otkazu ugovora o radu se navodi i ovo: ''imenovani AA kao menadžer filijale je direktno odgovoran za ostvarene loše rezultate filijale Smederevo kao i za loše rezultate vezane za projekat''. Radi toga, za pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku bilo je nužno razjasniti da li je konstatovano stanje za period od 17.10.2006. do početka oktobra 2007. godine (da li je u filijali Smederevo ažurirano četiri podatka u ekspozituri Grocka i Vrčin nije ažuriran ni jedan podatak dok je u ekspozituri Mladenovac ažurirano 47 podataka) posledica činjenja ili nečinjenja tužioca kao izvršioca na poslovima menadžera. Ovo sa razloga što je izvršilac na ovim poslovima prema aneksu bio dužan da organizuje i koordinira rad filijale Smederevo. To je podrazumevalo i njegovu dužnost da preduzme sve potrebne mere da se postavljeni zadaci izvrše a za slučaj da su postojali nedostaci pa i u pogledu greške u programu da o tome blagovremeno obavesti neposrednog rukovodioca i traži njihovo otklanjanje.

Prvostepeni sud se ovim pitanjem nije bavio i stim u vezi razjasnio da li u radnjama tužioca ima činjenja ili nečinjenja koje je dovelo do lošeg stanja u ažuriranju baze podataka klijenata (projekat urađene baze podataka klijenata i eliminacija neaktivnih i nekorišćenih računa i računa bivših klijenata banke). Ovo utoliko pre što ni sam tužilac u izjašnjenju na upozorenje od 05.11.2007. godine čini tačnim navode iz njegovog sadržaja i tvrdi da "prihvata odgovornost za neodrađene aktivnosti po ovom projektu" ali ističe istovremeno izostanak tehničke podrške sa kojom su se suočavali zaposleni a koje su isticane kao smetnja u realizaciji ovih aktivnosti istovremeno navodeći da su loši rezultati na realizaciji ovog projekta obesmislili i neutralisali celokupan rad, zalaganje i ostale rezultate zaposlenih prema banci. Pošto se u upozorenju navodi da je na brojnim sastancima od strane menadžmenta banke objašnjavana svrha LHS projekta, da su bile poslate sve potrebne instrukcije i uputstva koja su omogućavale obavljanje ovog posla za banku bilo je nužno razjasniti šta je bio sadržaj tih instrukcija i uputstava ali istovremeno i razdvojiti one radnje koje su predstavljale propuštanje izvršavanja određenih poslova-nečinjenje od onih radnji koje nisu mogle da se izvrše iz drugih razloga (ako takve radnje postoje od onoga što predstavlja izostanak tehničke podrške).

Na sve ovo ukazala je žalba tuženog pozivajući se upravo na naznačeno izjašnjenje tužioca na ovo upozorenje.

Ne može se prihvatiti ni navod iz ožalbene presude da nije zadatak suda da se upušta u to da li su tehnički problemi osnovni uzrok za nesporno loše rezultate. Suprotno, dužnost je bila suda da razjasni sve okolnosti od značaja za pravilnu odluku u ovoj parničnoj stvari i s tim u vezi da li je tužilac preduzeo potrebne mere da se otklone ti tehnički problemi, te da li su oni uzrok neostvarivanja postavljenog zadatka ili je reč o lošoj organizaciji posla. Prvostepeni sud to pitanje nije razjasnio zbog čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno pa je zato pobijana presuda morala biti ukinuta.

Ukinuta je ožalbena presuda i u pogledu odluke o restituciji pošto odluka u tom delu zavisi od zakonitosti rešenja o otkazu ugovora o radu.

Cenjeni su i navodi iz odgovora na žalbu ali su isti ostali bez uticaja na drugačiju odluku po žalbi tuženog a u prisustvu prethodnih razloga.

Ukinuto je i rešenje o naknadi troškova parničnog postupka pošto odluka u tom delu zavisi od konačnog ishoda spora.

Radi toga, prvostepeni sud će u ponovljenom postupku otkloniti učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka i upotpuniti činjenično stanje tako što će razjasniti prethodno naznačene okolnosti i s tim u vezi šta je bio sadržaj dobijenih uputstava i instrukcija, da li je tužilac preduzeo mere za otklanjanje tehničkih problema, kakvi su bili rezultati u sprovođenju ovog programa u drugim filijalama (u spisima postoji dokaz na tu okolnost) ponoviće dokaz saslušanjem tužioca radi razjašnjenja zbog čega tužilac nije preduzeo mere za realizaciju ovog programa, koji je bio razuman rok za njegovu realizaciju kao i ostale okolnosti navedene u referatu ovog rešenja, pa kada pravilno i potpuno utvrdi činjenično stanje prvostepeni sud će doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku u ovoj parničnoj stvari.

Sa iznetog, a na osnovu odredbe član 376 stav 1 i člana 377 ZPP odlučeno je kao u izreci ovoga rešenja.

Predsednik veća-sudija
Borivoje Živković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić