APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

12.04.2011.

Gž1 1519/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž1 1519/10
Dana 12.04.2011.godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Borivoja Živkovića, predsednika veća, Vesne Martinović i Snežane Vitošević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA koga zastupa AB, protiv tuženog "BB" radi poništaja rešenja o otkazu i vraćanja na rad odlučujući o izjavljenoj žalbi tuženog protiv presude Opštinskog suda u Smederevu I P.242/08 od 12.11.2008.godine, doneo je posle održane rasprave pred ovim kao drugostepenim sudom dana 12.04.2011.godine kojoj su prisustvovali tužilac, punomoćnik tužioca i punomoćnik tuženog, istog dana

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Opštinskog suda u Smederevu I P.242/08 od 12.11.2008.godine i ODBIJA tužbeni zahtev tužioca da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog broj 441 od 05.07.2005.godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu broj 5387 od 18.12.2003.godine i ugovor o radu pod izmenjenim uslovima broj 616 od 04.03.2004.godine i da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Opštinskog suda u Smederevu I P.242/08 od 12.11.2008.godine poništeno je kao nezakonito rešenje tuženog broj 441 od 05.07.2005.godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu broj 5387 od 18.12.2003.godine i ugovor o radu pod izmenjenim uslovima broj 616 od 04.03.2004.godine i obavezan tuženi da tužioca vrati na rad u roku od 8 dana od dana prijema presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Protiv ove presude tuženi je blagovremeno izjavio žalbu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost i zakonitost pobijane presude u granicama ovlašćenja iz odredbe člana 372 ZPP Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni sud je našao:

-žalba je osnovana.

U postupku donošenja ožalbene presude nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP.

Prema činjeničnom utvrđenju u postupku donošenja ožalbene presude sledi: da je tužilac bio u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog, da je po to osnovu zaključio ugovor o radu broj 5387 od 18.12.2003.godine radi obavljanja poslova vodećeg mašinbravara, da je tužilac sa tuženim zaključio i ugovor o radu pod izmenjenim uslovima broj 616 od 04.03.2004.godine na osnovu koga ugovora je tužilac premešten na poslove specijaliste prve grupe u pogonu centralno održavanje, da je tužiocu rešenjem generalnog direktora i izvršnog direktora tuženog broj 441 od 05.07.2005.godine otkazan ugovor o radu broj 5387 od 18.12.2003.godine i ugovor o radu pod izmenjenim uslovima broj 616 od 04.03.2004.godine zbog toga što je tužilac povredio radnu disciplinu iz člana 9 alineja 39 ugovora o radu „povreda propisa o zaštiti na radu i zaštiti od požara“ i člana 9 alineja 41 Ugovora o radu „odsustvo potrebne saradnje sa svim inspekcijama zaštite na radu kontrolorima, revizorima itd. koju sprovode ovlašćeni predstavnici poslodavca i otkazan mu ugovor o radu sa danom prijema ovog rešenja i da je u obrazloženju navedenog rešenja utvrđeno da je na osnovu obaveštenja generalnog menadžera održavanja VV od 17.05.2005.godine tužilac učinio povredu radne discipline, jer je povredio propise o zaštiti na radu i nije sarađivao sa ovlašćenim predstavnicima poslodavca prilikom sprovođenja istrage tako što nije poštovao proceduru za rad u zoni 1 gasnoopasnog područja zbog čega je i došlo do povređivanja zaposlenog na visokoj peći broj 2 na visini od 39 m2 i što u toku istrage u vezi sa navedenim događajem nije govorio istinu i da se u obrazloženju navodi da je nakon sprovedenog postupka utvrđivanja činjeničnog stanja dana 31.05.2005.godine u cilju utvrđivanja činjeničnog stanja izvedeni odgovarajuću dokazi između kojih je pribavljena izjava tužioca od 14.07.2005.godine i njegova izjava data u postupku utvrđivanja činjeničnog stanja te da u obrazloženju rešenja stoji i da je kao zaključak u postupku utvrđivanja činjeničnog stanja utvrđeno da je tužilac odgovoran za učinjene povrede radne discipline iz člana 9 alineja 39 Ugovora o radu i člana 9 alineja 41 Ugovora o radu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da su način, vreme i mesto izvršenja povrede radne obaveze nešto što mora biti izričito navedeno u rešenju o otkazu ugovora o radu kako bi se ono smatralo valjanim i da ovakve elemente osporeno rešenje ne sadrži ni u izreci ni u obrazloženju. Po daljem nalaženju prvostepenog suda iz samog teksta obrazloženja, tačnije iz citirane izjave tužioca date u postupku utvrđivanja činjeničnog stanja sledi da dana 31.05.2005.godine tužilac prilikom silaska sa platforme visoke peći nije se ispisao u sali za merenje smatrajući da će se na istu brzo vratiti i ako postoji obaveza evidentiranja radnika prilikom svakog odlaska odnosno izlaska sa visoke peći i da je nakon što se vratio na platformu visoke peći i tamo nije zatekao kolege na odgovarajućem mestu odlučio da sam zameni zavrtanj zbog koga je i silazio iako je prilikom obavljanja poslova u gasnoopasnoj zoni obavezno obavljanje poslova u grupi od tri radnika kao i da prilikom obavljanja poslova na platformi visoke peći nije koristio obavezan izolacioni aparat. Prvostepeni sud je zaključio da ovakav način utvrđivanja povrede radne discipline se može podvesti pod opis povrede radne obaveze, ali ono što ostaje nedorečeno je kada i gde je to tačno uradio te da zato nedostaju precizni navodi u pogledu mesta i vremena gde i kada je radna obaveza povređena.

Ovakav zaključak ožalbene presude se ne može prihvatiti, jer je ista zasnovana na bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 12 ZPP na šta se osnovano ukazuje žalbom tuženog. Naime, prema sadržaju upozorenja broj 300 od 24.05.2005.godine sledi da je tužilac dana 14.05.2005.godine učinio povredu radne obaveze i discipline jer je povredio propise o zaštiti na radu i nije sarađivao sa ovlašćenim predstavnicima poslodavca prilikom sprovođenja istrage jer nije poštovao proceduru za rad u zoni 1 gasnoopasnog područja zbog čega je došlo do njegovog povređivanja na visokoj peći broj 2 na visini od 39 metara i zato što u toku istrage nije govorio istinu te ukazuje na sadržaj obaveštenja Gn održavanja VV od 17.05.2005.godine. Ovo upozorenje ne vrednuje ožalbena presuda, a isto je deo procedure otkaza i u njegovoj sadržaju je naznačeno i vreme i mesto izvršenja radnji koje obrazuju razlog za otkaz ugovora o radu (vreme 14.05.2005.godine mesto radnje zona 1 gasnoopasnog područja – područje visoke peći broj 2). Sve to se navodi i u sadržaju obaveštenja VV od 17.05.2005.godine iz koga sledi da je tužilac prekršio proceduru na dan 14.05.2005.godine (ne 31.05.2005.godine kako se zbog najverovatnije greške u pisanju navodi na str.5 pobijane presude) kada se povredio radeći na visokoj peći broj 2 i to četiri procedure za rad u zoni 1 gasnoopasnog područja a ovo obaveštenje se navodi i u sadržaju upozorenja kao dokaz ali i u rešenju 441 od 05.07.2005.godine. Radi toga ožalbena presuda se zasniva na bitnim povredama odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 12 ZPP a na šta osnovano ukazuje žalba tuženog tvrdnjom da su netačni navodi iz ožalbene presude koji se odnose na odsustvo mesta i vremena u obrazloženju rešenja i s tim u vezi ukazuje na sadržaj upozorenja broj 300 od 24.05.2005.godine, prijavu generalnog menadžera održavanja od 07.05.2005.godine koja je tužiocu dostavljena uz upozorenje i izveštaj o povredi zaposlenog AA od 14.05.2005.godine te izjavu tužioca od istog datuma kao i SS od 23.05.2005.godine te SS1 i SS2od 25.05.2005.godine. Isto tako u samom rešenju broj 441 od 15.07.2005.godine je navedeno kao utvrđeno činjenično stanje i propuštanje upisivanja i ispisivanja u mernoj sali visoke peći i koristi iskaz pri dolasku na VP2 što ukazuje na mesto izvršenja radnje a u utvrđenom činjeničnom stanju navodi i sam iskaz tužioca da kada je došao na platformu nije zatekao kolege, da je odlučio da sam zameni šraf i da je nakon zamene zavrtnja osetio vrtoglavicu, potrčao kao liftu, okliznuo se na paletu i pao. Sve ovo nedvosmisleno ukazuje da se i u sadržaju rešenja o otkazu ugovora o radu identifikuju i radnje i mesto izvršenja povrede radne obaveze a na posredan način se nesumnjivo može utvrditi i vreme izvršenja radnje s obzirom na sadržaj upozorenja a u odnosu na naznačeno rešenje i pozivom na izveštaj o povredi. Konačno tužilac je u proceduri otkaza pri davanju odbrane detaljno prema Zapisniku o utvrđivanju činjeničnog stanja i prikupljanju dokaza izjasnio o činjenicama koje predstavljaju razlog za otkaz ugovora o radu i sam identifikovao vreme radnje – 14.05.2005.godine i mesto izvršenja radnje. U tom značenju njegov iskaz u delu koji glasi: „Dana 14.05.2005.godine radio sam prekovremeno ... na poziciji zatezanja sajle montažne mačke 150 tona .... radeći na zameni sajle na bubnju .....“ i „ kad sam se vratio nisam zatekao dvojicu mojih kolega tamo gde smo se dogovorili (pored lifta)“ i „obzirom da sam video svoje kolege kako izvode radove iz druge grupe misleći da ću brzo i efikasno da zamenim zavrtanj na žabici krenuo sam da to uradim“. Ovo zato što u prisustvu prethodnih razloga razlozi o odlučnim činjenicama na kojima se zasniva ožalbena presuda protivreče sadržaju isprava u spisima ove parnične stvari – naznačenom rešenju o otkazu ugovora o radu i upozorenje.

Tačno je da prema odredbi člana 193 stav 1 Zakona o radu zaposlenom se u pisanom obliku dostavlja rešenje o ostvarivanju prava obaveza i odgovornosti i da to rešenje mora da sadrži obrazloženje. Kada se radi o rešenju o otkazu ugovora o radu nužno je da u njegovom sadržaju bilo dispozitivu ili obrazloženju bude dat i činjenični opis radnje iz koga se može identifikovati odgovor na pitanje da li postoji razlog za otkaz ugovora o radu ili ne. Osporeno rešenje u prisustvu prethodnih razlog sadrži sve bitne elemente jer se iz njegovog sadržaja mogu identifikovati radnje koje se tužiocu pripisuju kao izvršene mesto a na posredan način i vreme izvršenja radnji koje predstavljaju razlog za otkaz i to:
-da je tužilac bio upoznat sa procedurom za izvođenje poslova sa povećanim stepenom rizika jedan u gasnoopasnim zonama;
-da je bio u obavezi upisivanja i ispisivanja u mernoj sali i to pri svakom ulasku i silasku na VP2;
-da se „toga dana“ (sam tužilac identifikuje na poseban način vreme radnje) pri dolasku na VP2 (mesto radnje) upisao ali da se nije ispisao prilikom silaska ;
-da je tužilac odlučio da sam zameni šraf bez kolega iz grupe;
-da je mesto zamene platforma VP2.

Sve je to sadržano u obrazloženju osporenog rešenja broj 441 od 05.07.2005.godine kao i to da tužilac povremeno nije koristio aparat za kiseonik.

Radi toga ožalbena presuda je zahvaćena naznačenom bitnom povredom odredaba parničnog postupka zbog čega su izostali i razlozi koji se odnose na odgovor na pitanje da li je tužilac naznačenom prilikom povredio proceduru uz konstataciju da je i prvostepeni sud utvrdio da je tužilac poslove u gasnoopasnoj zoni gde je obavezno prisustvo tri radnika, obavljao na platformi visoke peći sam, da nije koristio obavezan izolacioni aparat i da se nije ispisao prilikom silaska u mernoj sali i upisao prilikom povratka.

Radi toga ovaj sud je kao drugostepeni održao raspravu ponovio dokaz saslušanjem tužioca i svedoka SS i SS2 kao i ostalih dokaza imenovanih po vrsti, broju i drugim oznakama na raspravi pred ovim kao drugostepenim sudom (zapisnik sa ročišta od 12.04.2011.godine) pa i njegovom ocenom utvrdio i ovo činjenično stanje:

Prethodno na osnovu saglasnih izjava tužioca, punomoćnika tužioca i punomoćnika tuženog utvrđeno je:

-da je tužilac sa tuženim poslodavcem zaključio ugovor o radu broj 5387 od 18.12.2003.godine i ugovor o radu o izmenjenim okolnostima broj 616 od 04.03.2004.godine;
-da je tužilac na dan 14.05.2005.godine bio raspoređen na poslove specijaliste prve grupe u pogonu centralno održavanje;
-da je tužilac primio upozorenje broj 300 od 24.05.2005.godine;
-da je tuženi doneo rešenje broj 441 od 05.07.2005.godine;
-da su to rešenje doneli generalni direktor i izvršni direktor zajedno;
-da je na dan 14.05.2005.godine tužilac dobio radni zadatak da zajedno sa SS i SS3 zameni čelično uže i pregleda koturače na montažnoj mački od 150 tona i ispita vitlo na grotu peći;
-da je tužilac povodom toga dobio i nalog broj 12/05 od 14.05.2005.godine;
-da je tužilac bio vođa ove grupe;
-da je ovaj radni zadatak trebao biti izvršen na platformi VP2 -visoke peći;
-da je platforma visoke peći do lifta gasnoopasna zona, s tim što je oko velike peći najveća koncentracija opasnih gasova;
-da je reč o gasnoopasnoj zoni 1;
-da je tužilac sa druga dva prethodno naznačena izvršioca pre penjanja na platformu visoke peći izvršio upis u mernoj sali u knjigu ulaska - upisao penjanje na platformu visoke peći;
-da je tužilac sa naznačena dva izvršioca došao na platformu visoke peći u vremenu između 7,30 ,7,35- 7,40;
-da je tužilac primetio da jedan zavrtanj proklizava i to zavrtanj koji se nalazi na bubnju koji drži sajlu koja pokreće montažnu mačku;
-da je tužilac u vremenu između 08,15 do 08,20 sišao radi uzimanja zavrtnja koji mu je trebao radi zamene a da je druga dva izvršioca ostavio na platformi;
-da tužilac prilikom silaska nije izvršio ispis u evidenciji koja se vodi u mernoj sali;
-da se tužilac nije upisao prilikom ponovnog penjanja na platformu VP2;
-da kada se tužilac vratio na platformi nisu bila dva izvršioca iz njegove grupe;
-da je dozvola za rad glasila na dve grupe od kojih je jedna grupa bila sačinjena od izvršilaca i to tužioca kao vođe grupe i SS i SS3 dok su drugu grupu činili SS4, SS5 i SS6;
-da je tužilac znao za pravilo od 03.02.2005.godine o obavezi izvršioca da je prilikom svakog odlaska na platformu gde se nalazi visoka peć i silaska sa platforme dužan da se upiše.

U odnosu na odgovor na pitanje da li je na platformi tužilac mogao obavljati sam radni zadatak ili ne ovaj sud je čitanjem dozvole za rad u gasnoopasnim zonama utvrdio da je u njenom sadržaju naznačen naziv posla L. Vitla na VP2, mesto grotlo peći, opis radova popravka elektrovitla i zamena sajle na pogonu kolica mačke 150 tona, a u poglavlju mere koje treba preuzeti pri obavljanju radova naznačeno pod tačkom 3: „Pored radnika koji obavlja radove obavezno prisustvo još dva radnika“.

Tužilac je i u tužbi naveo: da je nesporno da su zaposleni prilikom teoretske obuke za rad u gasnoopasnim zonama dobili instrukciju da rad u gasnoopasnim zonama obavljaju u takozvanim trojkama tj.da prilikom rada u gasnoopasnim zonama mora da bude prisutna grupa od tri lica. Iz sadržaja izjave tužioca date povodom povrede dana 14.05.2005.godine takođe je utvrđeno da on druga dva izvršioca iz grupe nije zatekao kada se vratio na platformu VP2 i da je izvršio naznačeni posao kao i da je tužilac u ovoj izjavi naveo da je odlučio da sam postavi ovaj zavrtanj i da je ovaj posao obavljao oko 15 minuta. Tužilac je i na ročištu pred ovim sudom naveo da je naznačenom prilikom zavrtanj probao da stegne do kraja i da je prethodno odlučio da postavi ovaj zavrtanj. Pri tome ovaj sud nalazi da je tužilac posao naznačenom prilikom završio kako je naveo u naznačenoj izjavi i ako i sama činjenica da je vršio radni zadatak – pokušao da zameni zavrtanj bez prisustva druga dva izvršioca iz grupe potvrđuje pravno važne činjenice za odluku. Ovo već i samo sa razloga što je tužilac naznačenu izjavu dao u vreme koje je bilo neposredno posle naznačenog događaja kada je tužiočevo sećanje bilo sveže. Pored toga tužilac je i prema sadržaju zapisnika o utvrđivanju činjeničnog stanja sačinjenog dana 31.05.2005.godine potvrdio da je krenuo da uradi naznačeni radni zadatak – zamene zavrtnja navodeći da je mislio da će brzo i efikasno da zameni zavrtanj na žabici u odnosu na vreme kada je tužilac se popeo na platformu ovaj sud zaključuje da se tužilac na platformu popeo oko 7,30, a da je sa grupom radove izvodio do oko 08,15. Ovo s obzirom i na sadržaj izjave od 14.05.2005.godine ali i na iskaz tužioca dat na raspravi pred ovim kao drugostepenim sudom. Pri tome navod tužioca da nije gledao na sat i da prihvata da je možda bilo minut tamo -ovamo ovaj sud prihvata kao dozvoljeno odstupanje.

Sud nije prihvatio navod tužioca na raspravi pred drugostepenim sudom da je po povratku na platformu naznačeni zadatak vršio jedan minut s obzirom da je u vreme kada je njegovo sećanje bilo sveže u izjavi od 14.05.2005.godine naveo da je taj radni zadatak obavljao 15 minuta. U tom značenju njegov navod u ovoj izjavi koji glasi: „Ovaj posao sam obavljao oko 15 minuta“.

U odnosu na okolnost da li je tužilac sve vreme koristio dreger ili ne ovaj sud je pošao od odlučne činjenice da je prema izveštaju broj 716 od 14.05.2005.godine datom od strane vatrogasne jedinice utvrđeno:
-da je tužilac izuzeo uz propisani i overen zahtev aparat broj 57 koji je izdat sa pritiskom boce od 190 bara i sa patronskim punjenjem HPI mase od 2790 a čiji je evidencioni broj 91 a fabrički broj 6592 i čije je patronsko punjenje izvršeno 13.05.2005.godine u noćnoj smeni u vremenu od 18,30 do 22,30;
-da je nakon povratka aparata posle povrede konstatovano da je pritisak u boci bio 150 bara a težina patronskog punjenja HPI mase 2830 g i da se može konstatovati da je povređeni radnik koristio preuzeti aparat u vremenskom intervalu od 40 do 50 minuta. Radi toga i kod činjenice da je tužilac bio na platformi prvi put od 7,35 do 08,15-8.20 (izjava tužioca od 14.05.2005.godine) vreme prvog boravka na platformi i da je tužilac drugi put bio na platformi 15 minuta sledi da je tužilac na platformi bio 55-60 minuta. To dalje znači da je bio na platformi bez uključenog aparata u vremenu između 5 i 10 minuta.

Pri tome navod tužioca na raspravi pred drugostepenim sudom da misli da je bilo 25 do 8 kada su se popeli na platformi i da je radove izvodio u trojci do 08,15 u saglasnosti je sa onim što je tužilac naveo u ovoj izjavi. Radi toga ovaj sud nije mogao da prihvati iskaz tužioca da mu je dreger bio sve vreme u upotrebi sa usnikom na ustima. To znači da prihvatajući iskaz tužioca u ovom delu tužilac je prvi put bio na platformi VP 2 najmanje 40 minuta, a drugi put najmanje 15 minuta takođe prema izjavi tužioca saglasan navod stranaka na ovu okolnost da je tužilac prvi put u grupi došao u 7,30, 735-7.40 je neodređen i zato prethodno utvrđeno vreme iz izjave samog tužioca ovaj sud prihvata kao najtačnije jer je najbliže vremenu kada je ostvaren događaj koji obrazuje činjenični osnov za otkaz ugovora o radu.

Cenjen je iskaz svedoka SS2 u delu kada je naveo da je tužiočev dreger bio zatvoren i da je on to primetio kada je sišao liftom na nulu ali po shvatanju ovoga suda s obzirom na naznačenu uporednu analizu vremena korišćenja dregera i vremena boravka tužioca na platformi ostaje pravno i činjenično bez značaja kao i to da je iz iskaza ovog svedoka utvrđeno da je dreger aparat skinut sa tužioca pre unošenja u lift pošto je na tom delu bilo bezbedno.

Iz iskaza svedoka SS je utvrđeno da je tužilac bio vođa grupe, da je grupa radila u sastavu tužilac, svedok i SS3, da oni nisu bili prisutni kada se tužilac ponovo vratio na platformu i da je tužilac sa sobom imao identifikator gas.

S obzirom na utvrđeno iz sadržaja naznačene izjave i iskaza tužioca na okolnost vremena kada je napustio platformu prvi put ovaj sud nije prihvatio kao tačan iskaz svedoka SS da je to bilo između 08,10 i 08,15. i ako bi i tada ali kraće vreme tužilac bio na VP2 bez aktiviranog dregera

S obzirom na obaveštenje od 03.02.2005.godine koje glasi da obrazac popunjava svaki pojedinac prilikom svakog odlaska na visoku peć odnosno unosi vreme pri izlasku i da ukoliko radnik više puta u toku rada dolazi na visoku peć i odlazi svaki put mora popunjavati tražene podatke, sud nije prihvatio kao od uticaja činjenicu koja se utvrđuje iz iskaza svedoka SS da nisu bili u obavezi da se upisuju svaki put po nalogu SS4. Ovo i sa razloga što je tužilac učinio nespornim na raspravi pred drugostepenim sudom da mu je bilo poznato pravilo od 03.02.2005.godine i da je znao o naznačenoj obavezi izvršioca koja je sadržana u ovom pravilu. U tom pravilu je izričito navedeno ovo:“Obrazac popunjava svaki pojedinac prilikom svakog odlaska na Visoku peć, odnosno unosi vreme pri izlasku ukoliko radnik više puta u toku dana dolazi na Visoku peć i odlazi svaki put mora popuniti tražene podatke“.

U odnosu na radnju koja se odnosi na davanje izjave od 14.05.2005.godine od strane tužioca punomoćnik tuženog je naveo da je tužilac dao izjavu licu koje je vršilo istragu o događajima i da se taj iskaz odnosi na iskaz kontrolor revizor inspektor naveden u dispozitivu osporenog rešenja.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja odlučeno je kao u izreci ove presude i pobijana presuda preinačena jer se ista zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Naime, prema odredbi člana 50 Zakona o zaštiti na radu („Službeni glasnik RS“ broj 42/91..., prestao da važi sa 101/05 -propis važeći u naznačenom periodu) radnik je dužan da radi sa punom pažnjom radi bezbednosti svog života i zdravlja kao i života i zdravlja drugih radnika na koje njegov rad može da ima štetno dejstvo, da se pridržava utvrđenih mera zaštite na radu, da pravilno rukuje oruđima za rad i postupa po uputstvima za bezbedan rad koje utvrdi preduzeće te da se stara o sprovođenju i unapređenju zaštite na radu.

Radnik ima obavezu da namenski koristi sredstva i opremu lične zaštite, da pažljivo rukuje njima i da ih održava u ispravnom stanju.

Poštujući ovu pravnu normu tuženi poslodavac je utvrdio mere zaštite na radu i s tim u vezi doneo proceduru za izvođenje poslova sa povećanim stepenom rizika i radova u gasnoopasnim zonama – QMS.PO.SB-640-03 gde je definisan pojam gasnoopasne zone kao radnog prostora u kome se može pojaviti nedozvoljena koncentracija otrovnih i zagušljivih gasova i para i s tim u vezi utvrdio u sadržaju zahteva za izdavanje dozvole za rad (6.3) odgovarajuća pravila i to:
-da se zahtev za izdavanje dozvole za rad podnosi od strane rukovodioca radova;
-izdavanje dozvole za rad (6.4) koju izdaje inspektor ZNR i koja se izdaje u odgovarajućem broju primeraka (6.4.3) dok je pod tačkom 6.5. odredio način izvođenja radova uz obavezu sprovođenja svih mera bezbednosti za ovakve poslove i propisan je odgovarajući obrazac dozvole za rad koji sadrži i dužnost zaposlenog da radove obavlja u prisustvu radnika imenovanih u toj dozvoli. U odnosu na izvršenje ovog radnog zadatka je izdata dozvola za rad u gasnoopasnim zonama broj 03 od 09.05.2005.godine i u njenom sadržaju izričito navedeno: „Pored radnika koji obavlja radove obavezno prisustvo još dva radnika“.

U datoj situaciji tužilac ovo bezbedonosno pravilno za konkretan slučaj nije poštovao. Postupio je suprotno njegovom sadržaju, jer je pristupio izvršenju zadatka postavljanja zavrtnja bez prisustva druga dva izvršioca koja činjenica nije sporna. Na taj način tužilac je postupio i suprotno dužnosti iz člana 50 stav 1 Zakona o zaštiti na radu koje propisuje njegovu dužnost da se pridržava utvrđenih mera zaštite na radu i da postupa po uputstvu za bezbedan rad koje utvrdi preduzeće. Na taj način tužilac je ostvario povredu radne discipline iz člana 9 alineja 39 Ugovora o radu povreda propisa o zaštiti na radu. Tačno je da u sadržaju rešenja o otkazu broj 444 od 05.07.2005.godine nije navedena odredba člana 50 Zakona o zaštiti na radu. Međutim, to je pitanje pravne kvalifikacije a ne činjeničnog osnova za razlog za otkaz ugovora o radu. Pošto su imenovana pravila procedure bezbednog postupanja - procedure za izvođenje poslova sa povećanim stepenom rizika i radova u gasnoopasnim zonama tužilac je ostvario naznačenu povredu discipline jer je kod izloženog postupao protivno utvrđenoj proceduri obavljanja poslova u gasnoopasnoj zoni -suprotno uslovima pod kojima se taj rad obavlja imenovanim u dozvoli gde je izričito naznačeno da se rad može obavljati isključivo pod uslovima iz te dozvole za rad jer se radi o poslovima sa povećanim stepenom rizika.(propisana je trojka tri izvršioca u grupi a tužilac je radio sam na zameni zavrtnja na VP2

To je dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu. Međutim, tužilac je ostvario ovu povredu i zato što nije poštovao pravilo da se prilikom svakog silaska i odlaska na VP2 upiše u obrazac „vreme izlaska i vreme dolaska“. To tužilac nije učinio. Ovo pravilo je takođe deo procedure za rad u gasnoopasnim zonama i u funkciji je obezbeđenja bezbednosti zdravlja zaposlenih kada odlaze na platformu visoke peći.

Tužilac to ne može pravdati time što se kasnilo u aktivnostima što je činio u proceduri otkaza.. Cilj ove mere je praćenje rada zaposlenog odnosno njegovog prisustva u gasnoopasnim zonama ili drugim sredinama gde postoji povećani rizik od povređivanja. To se čini zbog bezbednosti zaposlenog i kontrole poštovanja mera zaštite na radu. Radi toga zaposleni je dužan da poštuje ovakvu tehnološku proceduru što tužilac u datoj situaciji nije učinio. To je takođe bezbedonosno pravilno u funkciji zaštite zdravlja i bezbednosti zaposlenog pa kada kao u konkretnom slučaju tužilac postupi na suprotan način tada on postupa suprotno citiranoj normi Zakona o zaštiti na radu, jer se ne pridržava propisanih mera zaštite na radu i uputstava.

Tužilac je postupio suprotno naznačenoj dozvoli za rad sa čijim je sadržajem bio upoznat i zato što nije celo vreme koristio naznačeni aparat čije mu je korišćenje bilo naloženo kao obavezno u gasnoopasnoj zoni. Pri tome ovde se ne radi o potpunom nekorišćenju naznačenog dreger aparata već o njegovom delimičnom nekorišćenju za vreme boravka na platformi visoke peći. To je u činjeničnom smislu pokazala uporedna analiza vremena u kome je korišćen aparat i vremena koje je tužilac proveo u gasnoopasnoj zoni. Na taj način tužilac je takođe postupio suprotno citiranim normama što takođe stvara samostalno činjenični i pravni osnov za otkaz ugovora o radu primenom pravila iz odredbe člana 179 stav 1 tačka 3 Zakona o radu. Pored izloženog i zato što je tužiočevo ponašanje takvo da ne može ostati na radu .Ovo s obzirom na svaku od prethodnih radnji koje su same po sebi dovoljne da budu razlog za otkaz ugovora o radu na inicijativu poslodavca. Ovo i sa razloga što je tužilac iako vođa grupe i upoznat sa naznačenim pravilima i obučen za njihovu primenu u pogledu bezbednosti i zdravlja na radu svesno postupio suprotno tim pravilima i tako doveo u opasnost svoje zdravlje (tužilac je na platformi prilikom izvršenja radnog zadatka dobio vrtoglavicu, spotakao se, udario u sajlu i povredio se). Da je bio u grupi sigurno bi drugi izvršioci sprečili njegov pad i nastanak povrede. Radi toga i sa stanovišta subjektivnog odnosa tužioca prema pripisanim mu radnjama ovaj sud zaključuje da je tužilac u datoj situaciji postupao svesno sa stanovišta ponašanja protivno naznačenim dužnostima što posebno kvalifikuje njegovu radnopravnu odgovornost. Svaka od ovih radnji je sama po sebi dovoljna da obrazuje otkazni razlog a u konkretnom slučaju se radi o ponavljanju više radnji koje obrazuju jedno produženo delo razloga za otkaz u datoj situaciji.

I po shvatanju ovoga suda radnja odsustva potrebne saradnje sa svim inspekcijama zaštite na radu kontrolorima i revizorima ne predstavlja povredu radne discipline, jer lice koje uzima izjavu od strane punomoćnika tuženog na raspravi pred drugostepenim sudom nije identifikovano u naznačenom svojstvu. Međutim i u odsustvu ove radne povrede radne discipline u prisustvu ostalih razloga činjenično pravne prirode stvoren je osnov za otkaz ugovora o radu tužiocu pa je osporeno rešenje pravilno i na zakonu zasnovano.

Navod tužioca da kada se je vratio na platformu da su bila prisutna još tri radnika činjenično nije tačno. Kada to tužilac tvrdi onda ne pravi razliku između rada u svojoj grupi i rada druge grupe koja je bila na određenom rastojanju od tužioca i vršila drugi radni zadatak. Pored toga tužilac zanemaruje i sadržaj dozvole za rad i naloga za izdavanje izolacionog aparata gde su imenovana lica koja sačinjavaju dve posebne grupe zanemaruje i nespornu činjenicu identifikovanih lica koja su bila u tužiočevoj grupi i čiji je tužilac bio vođa i koja lica nisu bila prisutna pri izvršenju naznačenog zadatka-tužilac je sam postavio ili po njegovom navodu na raspravi pokušao da postavi zavrtanj bez prisustva druga dva radnika iz grupe.

Tužilac se je u toku postupka pozivao i na odredbu člana 23 stav 2 Pravilnika o posebnim merama zaštite na radu u crnoj metalurgiji („Službeni glasnik RS“ broj 25/87) navodeći da je u njegovom sadržaju utvrđeno da na poslovima i radnim zadacima na kojima radnici povremeno se zadržavaju a postoji mogućnost pojave otrovnih zagušljivih gasova obavezno je prisustvo najmanje dva radnika ali nalazi da je to bez značaja. Ovo pored izloženog i sa razloga što prema odredbi člana 23 naznačenog Pravilnika na poslovima i radnim zadacima na kojima radnici provode puno radno vreme i gde postoji mogućnost pojave otrovnih i zagušljivih gasova mora se obezbediti stalna kontrola i signalizacija povećanih koncentracija gasova.

Na poslovima i radnim zadacima na kojima se radnici povremeno zadržavaju a postoji mogućnost pojave otrovnih i zagušljivih gasova obavezno je prisustvo najmanje dva radnika obezbeđenih izolacionim aparatima i indikatorima.

Naznačena norma kaže najmanje dva radnika a ovde je dozvolom radi veće bezbednosti bila predviđeno tri izvršioca (tužilac i još dva izvršioca – tzv.trojka). Zato su ovi navodi bez značaja a nema činjenično pokriće navod žalbe da je tužilac obavio posao u prisustvu još tri radnika koji su bili obezbeđeni izolacionim aparatima i indikatorima. Iz činjeničnog utvrđenja sledi da je tužilac sam obavljao naznačeni posao, a da ti radnici o kojima govori tužilac su bili na drugom radnom zadatku i da su radnici ispred lifta primetili pad tužioca na platformi i to prethodno tako što nisu mogli da ga identifikuju – prepoznaju da se radi o AA (svedok SS1). To primećuje i žalba kada citira iskaz svedoka SS1 u delu kada navodi: „U međuvremenu dok smo čekali lift čuo sam udarac izolacionog aparata i Blaža je rekao da je čovek pao. Prišli smo mu, rekli smo mu da izvadi usnik iz usta njega podigli i odveli do lifta. Tu smo mu skinuli aparat“.

Pri tome insistiranje tužioca u toku postupka da mu je aparat skinut po izlasku iz lifta pravno je bez značaja sa prethodno naznačenih činjenično pravnih razloga koji ukazuju na uporednu analizu vremena. Pored toga i sama žalba citira izveštaj komandira PVJ 716 od 14.05.2005.godine da je aparat korišćen 40 – 50 minuta ali redukuje vreme – prilagođava ga i to vreme boravka na platformi.

Kod izloženog nema činjenično pokriće navod punomoćnika tužioca da je tužilac celo vreme koristio dreger. Međutim i da je tako a nije (dreger je korišćen do 50 minuta a tužilac je sigurno bio duže vreme na VP2 i tada bi bio isti zaključak s obzirom na ostale dve neosporno izvršene radnje(sam je menjao zavrtanj na VP 2 i nije se upisao u mernoj pri silasku i povratku na VP2.

Pored toga tužilac je kao vođa grupe znao odnosno morao znati da SS4 nema ovlašćenje da nalaže postupanje suprotno bezbedonosnim pravilima-pravilu od 03.02.2005.godine. Zato su i ovi navodi punomoćnika tužioca neosnovani posebno u situaciji kada nema dokaza da je ovo pravilo stavljeno van snage. Kada bi se prihvatilo suprotno shvatanje to bi dovelo do narušavanja tehnološke discipline i bezbedne procedure rada što je po shvatanju ovoga suda neprihvatljivo.

Kod izloženog sledi i da je osporeno rešenje pravilno i na zakonu zasnovano.

Kod izloženog neosnovan je zahtev tužioca za restituciju.

Sa izloženog a na osnovu odredbe člana 380 stav 1 tačka 1 ZPP odlučeno je kao u izreci ove presude.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Borivoje Živković

D.P.