APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

8.06.2011.

Gž1 1499/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž1 1499/10
Dana 08.06.2011. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Borivoja Živkovića, predsednika veća, Vesne Martinović i Snežane Vitošević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA, čiji je punomoćnik AB, advokat, protiv tužene "BB", čiji je punomoćnik BA, advokat i umešača na strani tuženog VV, čiji je punomoćnik diplomirani pravnik gradskog odbora Sindikata obrazovanje Beograd VA, radi poništaja odluka, odlučujući o izjavljenim žalbama tuženog i umešača na strani tužene protiv presude Drugog opštinskog suda u Beogradu P1.br.311/04 od 06.11.2006.godine, ispravljene rešenjem tog suda P1.br.311/04 od 26.01.2009.godine, u sednici veća održanoj dana 08.06.2011.godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJAJU SE kao neosnovane žalbe tuženog i umešača na strani tužene i POTVRĐUJE presuda Drugog opštinskog suda u Beogradu P1.br.311/04 od 06.11.2006.godine, ispravljena rešenjem tog suda P1.br.311/04 od 26.01.2009.godine u stavu prvom, drugom, četvrtom i petom izreke.

UKIDA SE presuda presuda Drugog opštinskog suda u Beogradu P1.br.311/04 od 06.11.2006.godine, ispravljena rešenjem tog suda P1.br.311/04 od 26.01.2009.godine u stavu trećem izreke.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu P1.br.311/04 od 06.11.2006.godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i poništene odluke Stambene komisije tužene broj 187 od 25.03.2004.godine i odluka Školskog odbora broj 272/2 od 12.05.2004.godine, kao nezakonite. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da izvršio ponovnu raspodelu predmetnog stana solidarnosti, dok je stavom trećim odbijen kao neosnovan prigovor zastarelosti. Stavom četvrtim izreke obavezana je tužena da tužilji na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 67.800,00 dinara, dok je stavom petim izreke odbijen kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova postupka u iznosu od 37.100,00 dinara.

Protiv ove presude žalbe su blagovremeno izjavili tužena zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava kao i umešač na strani tužene iz svih zakonskih razloga.

Ispitujući pravilnost ožalbene presude u granicama ovlašćenja propisanih odredbom člana 372 ZPP Apelacioni sud u Beogradu je ocenio da su žalbe delimično osnovane.

U provedenom prvostepenom postupku, u odnosu na potvrđujući deo izreke, nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka propisane odredbom člana 361 stav 2 tačka 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP, na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni ona iz tačke 12, na koju se ukazuje navodima iz žalbe budući da ožalbena presuda sadrži dovoljne, jasne i neprotivrečne razloge o svim odlučnim činjenicama.

Iz činjeničnog utvrđenja u prvostepenom postupku sledi: da su tužilja i umešač na strani tužene bile učesnici konkursa za dodelu stana solidarnosti, da je na osnovu osporenih odluka umešaču na strani tužene VV dodeljen predmetni stan solidarnosti koji se nalazi na lokaciji aa, po strukturi dvosoban na drugom spratu projektovane površine 60,55m2, u skladu sa Pravilnikom o stambenim odnosima tužene, a po osnovu odluke Stambene komisije tužene broj 187 od 25.03.2004.godine. Tužilja je na navedenu odluku izjavila prigovor dana 08.04.2004.godine, koji je odlukom predsednika školskog odbora tužene broj 272/2 od 12.05.2004.godine odbijen. Nesporno je da je tužena primenila odredbe Pravilnika o stambenim odnosima tuženog broj 22 od 19.01.2004.godine koji je usvojen na sednici školskog odbora 14.01.2004.godine.

Imajući u vidu napred utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužilje osnovan, zbog čega je poništio kao nezakonite odluke tužene o dodeli stana, zaključujući da je tužena bila u obavezi da primeni Uredbu u rešavanju stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica, što nesporno nije učinila. Ceneći istaknuti prigovor blagovremenosti podnete tužbe prvostepeni sud je zaključio da je isti neosnovan obzirom da je tužilja tužbu podnela sudu preporučeno pošiljkom dana 08.05.2004.godine, a da je drugostepenu konačnu odluku primila dana 12.05.2004.godine, u skladu sa pravnom poukom u konačnoj odluci predsednika školskog odbora tužene.

Suprotno navodima žalbe prvostepeni sud je na putpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo.

Naime, suprotno navodima žalbe tužene i umešača na strani tužene pravilno je prvostepeni sud zaključio da su osporene odluke Stambene komisije broj 187 od 25.03.2004.godine i odluka školskog odbora broj 272/2 od 12.05.2004.godine nezakonite. Ovo iz razloga što je tužena bila u obavezi da primeni odredbe Uredbe o rešavanju stambenih potreba izabranih i zaposlenih lica koja se primenjuje kod korisnika sredstava u državnoj svojini, a što je u konkretnom slučaju škola. Na ovo upućuju i odredbe članova 61 i 62 prelaznih i završnih odredaba ove Uredbe. Tako odredba člana 61 Uredbe propisuje da se postupak za rešavanje stambene potrebe započet po opštem aktu nastaviće se po odredbama ove Uredbe ukoliko do dana stupanja na snagu ove Uredbe nije doneta prvostepena odluka, dok je odredbom člana 62 propisano da danom stupanja na snagu ove Uredbe prestaju da veže svi propisi i opšti akti po kojima su rešavane stambene potrebe kod korisnika sredstava u državnoj svojini. Dakle, u konkretnom slučaju tužena je bila u obavezi da primeni navedenu Uredbu, kako to pravilno zaključuje i prvostepeni sud, a što nesporno nije učinila, kako to proizlazi iz osporenih akata i nespornih navoda stranaka. Ovo zato što je Uredba stupila na snagu 2002.godine, a osporene odluke su donete 2004.godine. Pri navedenom tačno je da se u konkretnom slučaju radi o stanu solidarnosti, a na šta se ukazuje navodima žalbe tuženog i umešača na strani tužene, odnosno da je isti izgrađen sredstvima solidarnosti, a ne iz sredstava budžeta Republike Srbije. Međutim, žalbe zanemaruju odredbu člana 61 Uredbe koja decidno propisuje da će se na korisnike državnih sredstava primeniti navedena Uredba u postupku za rešavanje stambenih potreba u situaciji kada do dana stupanja na snagu ove Uredbe, što nesporno nije učinjeno, nije doneta prvostepena odluka. Zato su bez uticaja i navodi iz žalbe umešača na strani tužene da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo, odnosno Uredbu o rešavanju stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica a korisnika sredstava u državnoj svojini.

Takođe je pravilno prvostepeni sud zaključio da je tužba tužilje podneta u blagovremenom roku, imajući u vidu da je tužba podneta dana 08.05.2004.godine, da je odluka o dodeli stana solidarnosti stambene komisije broj 187 od 25.03.2004.godine objavljena dana 26.03.2004.godine, a tužilja je prigovor izjavila u roku od 15 dana od dana objavljivanja (prigovor je izjavljen 08.04.2004.godine. Isto tako tužbom od 08.05.2004.godine tužilja je tražila poništaj odluke stambene komisije broj 187 od 25.03.2004.godine. Za to je bez značaja što je tuženi odlučio o prigovoru dana 12.05.2005.godine, dakle nakon isteka roka, koja odluka je nesporno tužilji dostavljena dana 12.05.2005.godine, što je nesporno, a potom i u podnesku tužilje od 29.09.2006.godine u toku postupka.

U vreme podnošenja tužbe ista je bila neuredna jer tužbenim zahtevom nije bila obuhvaćena odluka broj 272/2 od 12.05.2004.godine. Ta odluka školskog odbora je obuhvaćena zahtevom na ročištu od 06.07.2004.godine. Međutim, u ovoj situaciji se rok tužbe računa od podnošenja sudu - od 08.05.2004.godine saglasno odredbi čl.103 st.3 ZPP – situacija kada podnesak bude dostavljen u roku za ispravljanje. Ovde taj nalog sud nije dao, ali je tužilja to sama učinila. Izloženo i zato što je reč o simbiotičkim aktima.

Navedenom odlukom predsednika Školskog odbora broj 272/2 od 12.05.2004.godine u pravnoj pouci je navedeno da se protiv odluke može tražiti zaštita pred nadležnim sudom u narednom roku od 15 dana po proteku 15 dana od dana podnošenja prigovora. To je pogrešna pravna pouka u drugostepenoj odluci tuženo. Kod izloženog tužba je podneta blagovremeno, budući da je zadnji dan roka bio 08.05.2004.godine, kada je i podneta tužba sudu. Osim toga, kako to pravilno zaključuje i prvostepeni sud pogrešna pravna pouka ne može da šteti tužiocu, jer kada zbog pogrešnog uputstva pravni lek nije izjavljen u zakonskom roku treba uzeti da je pravni lek blagovremeno izjavljen ukoliko je izjavljen u roku označenom u uputstvu o pravnom leku.

Međutim, u odnosu na odluku iz stava trećeg izreke ožalbena presuda je morala biti ukinuta budući da je prvostepeni sud u tom delu odbio prigovor zastarelosti kao neosnovan, iako je u pitanju istaknuti prigovor neblagovremenosti podnete tužbe. Pored toga sud izrekom ne odlučuje ni o prigovoru zastarelosti ni blagovremenosti podnete tužbe, već za slučaj neblagovremenosti tužbe istu odbacuje, a kada je potraživanje zastarelo izgubljeno je pravo na zahtev, pa je tada isti neosnovan.

Imajući u vidu napred navedeno Apelacioni sud je primenom odredbe člana 375 ZPP odlučio kao u izreci i potvrdio prvostepenu odluku, potvrđujući i odluku o troškovima parničnog postupka koja je doneta pravilnom primenom odredbi članova 149 i 150 ZPP.

Predsednik veća-sudija,
Borivoje Živković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić