APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

6.04.2011.

Gž1 1473/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž1.br.1473/10
Dana: 06.04.2011. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Borivoja Živkovića, predsednika veća, Vesne Martinović i Snežane Vitošević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA, protiv tuženog "BB", čiji je punomoćnik BA advokat, radi poništaja odluke reintegracije, odlučujući o izjavljenoj žalbi tuženog protiv presude Drugog opštinskog suda u Beogradu P1.broj 368/06 od 26.05.2009. godine, u sednici veća održanoj dana 06.04.2011. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba tuženog i POTVRĐUJE presuda Drugog opštinskog suda u Beogradu P1.broj 368/06 od 26.05.2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu P1.broj 368/06 od 26.05.2009. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i poništeno rešenje tuženog i to rešenje disciplinske komisije broj 03-8107 i rešenje direktora broj 03-8109 oba od 26.09.2006. godine i rešenje direktora tuženog kojim je odlučeno po prigovoru tužioca broj 03-8333 od 16.10.2006. godine. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad i rasporedi na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, radnoj sposobnosti i iskustvu. Stavom trećim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 56.500,00 dinara.

Protiv ove presude žalbu je blagovremeno izjavio tuženi zbog bitnih
povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je odgovorio na žalbu tuženog.

Ispitujući pravilnost ožalbene presude u granicama ovlašćenja propisanih odredbom člana 372 ZPP, Apelacioni sud u Beogradu je ocenio da je žalba tuženog neosnovana.

U provedenom prvostepenom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka propisane odredbom člana 361 stav 2 tačka 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP, na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni ona iz tačke 12 na koju se ukazuje navodima iz žalbe, jer ožalbena presuda sadrži dovoljne, jasne i neprotivrečne razloge o svim odlučnim činjenicama.

Iz činjeničnog utvrđenja u prvostepenom postupku sledi: da je tužiocu, raspoređenom na radno mesto pomoćnika direktora u "BB" rešenjem disciplinske komisije tuženog broj 03-8107 od 26.09.2006. godine izrečena mera prestanka radnog odnosa, jer je učinio povredu radne dužnosti iz člana 59 stav 1 tačka 4-odbijen je davanje podatka ili davanje netačnih podataka državnim organima i drugim organizacijama i zajednicama građana. Rešenjem direktora tuženog broj 03-8109 od 26.09.2006. godine tužiocu je prestao radni odnos a na osnovu navedenog rešenja disciplinske komisije. Na oba rešenja tužilac je izjavi prigovor, koji je odbijen kao neosnovan u odnosu na rešenje direktora tuženog broj 03-8109 od 26.09.2006. godine, dok po prigovoru tužioca na prvostepeno rešenje disciplinske komisije tuženog broj 03-8107 od 26.09.2006. godine nije odlučivano. Navedene činjenice su i nesporne među parničnim strankama. Disciplinski postupak prema tužiocu započet je podnošenjem zahteva za pokretanje disciplinskog postupka broj 03-5596 od 28.03.2006. godine. Disciplinski postupak je okončan donošenjem drugostepenog rešenja kojim je odlučeno po prigovoru tužioca i to rešenjem broj 03-8333 od 16.10.2006. godine.

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje i da je drugostepena osporena odluka doneta na dan 16.10.2006. godine, a da je disciplinski postupak protiv tužioca pokrenut zahtevom za pokretanje od 28.03.2006. godine prvostepeni sud je zaključio da je nastupila zastarelost vođenja disciplinskog postupka, jer je protekao zakonom propisan rok od šest meseci, u smislu odredbe člana 62v Zakona o radnim odnosima u državnim organima.

Odredbom člana 62v Zakona o radnim odnosima u državnim organima (Službeni glasnik RS broj 48/91, 66/91, 44/98, 49/99, 34/21, 39/2002) stavom prvim propisano je da pokretanje i vođenje disciplinskog postupka zastareva u roku od šest meseci od dana izvršene povrede.

Suprotno navodima žalbe prvostepeni sud je na potpuno u pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo.

Naime, prvostepeni sud je zaključio da je u konkretnom slučaju nastupila zastarelost vođenja disciplinskog postupka obzirom da je drugostepena osporena odluka doneta dana 16.10.2006. godine, a da je postupak protiv tužioca pokrenut zahtevom za pokretanje 28.03.2006. godine. Naime, pravilno prvostepeni sud citira odredbu Zakona o radnim odnosima u državnim organima i konstatuje da se ova odredba primenjuje jednako i na pokretanje i zastarelost za pokretanje i vođenje disciplinskog postupka. Međutim, početak toka zastarelosti vođenja disciplinskog postupka računa se od dana učinjene povrede radne obaveze, a u skladu sa odredbom člana 62v Zakona o radnim odnosima u državnim organima, odnosno šest meseci od dana izvršene povrede radne obaveze, a ocenjuje se prema vremenu donošenja drugostepene odluke, ako je podnet prigovor protiv prvostepene odluke. U konkretnom slučaju rešenjem direktora tuženog broj 03-8333 od 16.10.2006. godine odlučeno je o prigovoru tužioca izjavljenog na rešenje broj 03-8109 od 26.09.2006. godine, pa bi se u konkretnom slučaju rok cenio prema datumu donošenja ove drugostepene odluke. Donošenjem prvostepene odluke okončan je prvostepeni disciplinski postupak, ali je posle njenog dostavljanja, podnošenjem prigovora tužioca, otvoren drugostepeni postupak koji je okončan donošenjem odluke o prigovoru i to rešenjem direktora tužene. Dakle, u konkretnom slučaju rešenjem predsednika disciplinske komisije broj 03-8107 od 26.09.2006. godine utvrđeno je da je tužilac, raspoređen na radno mesto pomoćnika direktora u "BB" tužilac, oglašen odgovornim za povredu radne dužnosti iz člana 59 stav 1 tačka 4 Zakona, dok je rešenjem direktora 03-8109 od 26.09.2006. godine utvrđeno i da tužiocu prestaje radni odnos na osnovu navedenog rešenja disciplinske komisije. Ovde je prvostepeni sud pravilno cenio zastarelost vođenja disciplinskog postupka prema vremenu donošenja drugostepene odluke, ali se početak toka zastarelosti ceni od učinjene povrede, a ne od podnošenja zahteva. Tačno je da prvostepeni sud pogrešno utvrđuje početak toka zastarelosti, a što čini i žalba (od podnošenja zahteva do donošenja rešenja o disciplinskoj meri 26.09.2006.godine), ali to nije od uticaja jer je od učinjene poslednje povrede radne obaveze (period januar, februar i mart 2006.godine) pa do datuma donošenja drugostepene odluke (16.10.2006.godine) protekao zakonom propisan rok od šest meseci. Dakle, nesporno je da je u konkretnom slučaju nastupila zastarelost vođenja disciplinskog postupka, kako to pravilno zaključuje i prvostepeni sud, ali u odnosu na datum učinjene povrede radne obaveze.

Zato su neosnovani navodi žalbe da zastarelost vođenja disciplinskog postupka nije nastupila i da se početak toka zastarelosti utvrđuje podnošenjem zahteva za pokretanje postupka i ceni u odnosu na datum donošenja rešenja o disciplinskoj meri. Sve ovo tim pre što je tuženi odlučio o podnetom prigovoru.

Iz navedenih razloga bez uticaja su i navodi iz žalbe koji ukazuju na neblagovremenost podnete tužbe, jer tuženi o tome nije priložio dokaze u toku prvostepenog postupka. Zato prilaganje istog uz žalbu predstavlja novi dokaz pri čemu tuženi nije učinio verovatnim da ga bez svoje krivice nije mogao izneti u prvostepenom postupku.

Kako je ožalbena presuda potvrđena u delu za poništaj to je ista potvrđena i za reintegraciju, kao posledicu poništaja osporenih rešenja.

Imajući u vidu napred navedeno, Apelacioni sud u Beogradu je primenom odredbe člana 375 ZPP odbio žalbu tuženog kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu, potvrđujući i odluku o troškovima parničnog postupka, sadržanu u stavu trećem izreke ožalbene presude, koja je doneta primenom odredbi člana 149 i 150 ZPP.

Predsednik veća-sudija
Borivoje Živković