APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

6.03.2013.

Gž1 1340/13

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž1 1340/13
Dana 06.03.2013. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Borivoja Živkovića, predsednika veća, Vesne Martinović i Snežane Vitošević članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA koju zastupa advokat AB protiv tuženog a.d. "BB" koga zastupaju advokat BA, radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o izjavljenoj žalbi tužilje protiv delimične presude Prvog osnovnog suda u Beogradu 16P1.br.5626/10 od 12.07.2012. godine doneo je u sednici veća održanoj dana 06.03.2013. godine

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba tužilje i POTVRĐUJE delimična presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 16P1.br.5626/10 od 12.07.2012. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Delimičnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu 16P1.br.5626/10 od 12.07.2012. godine u stavu jedan izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje AA kojim je zahtevala da se poništi rešenje tuženog o otkazu Ugovora o radu broj U-17841 od 08.05.2007. godine kao nezakonito i da se obaveže tuženi da tužilju vrati na rad na poslove koje je obavljala pre dobijanja otkaza Ugovora o radu, kao neosnovan, dok je stavom dva izreke obavezana tužena da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 188.500,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Protiv ove presude tužilja je blagovremeno izjavila žalbu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešnu primenu materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na žalbu.

Ispitujući pravilnost i zakonitost pobijane presude u granicama ovlašćenja iz odredbe člana 372 ZPP („Službeni glasnik RS“ br.125/04 i 111/09) u vezi odredbe člana 506 stav 1 novog ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011) Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni sud je našao:

 žalba je neosnovana.

U postupku donošenja ožalbene presude nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP niti drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje bi bile od uticaja na njenu pravilnost i zakonitost.

Prema činjeničnom utvrđenju u postupku donošenja ožalbene presude sledi: da je tužilja bila u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog, da je na osnovu Aneksa ugovora o radu broj 16068 od 12.12.2005. godine tužilja premeštena sa poslova rukovodioca pravne službe u pravnoj službi, pravni kadrovski i opšti poslovi na poslove stručnog saradnika u istoj službi počev od 01.12.2005. godine, da su pravni, opšti i kadrovski poslovi, opšti poslovi svrstani u okviru Organizacione jedinice korporativni poslovi, da je u parnici po predmetu Trgovinskog suda u Kragujevcu P.br.1386/06 ovde tuženi podneo tužbu, da na ročištu u tom predmetu dana 23.03.2007. godine, iako je uredno pozvan ovde tuženi tamo tužilac nije pristupio što je imalo za posledicu donošenje rešenja da se tužba smatra povučenom, da tužilja nije odredila pravnika koji će prisustvovati na ročištu po tom predmetu određenom za dan 23.03.2007. godine u Kragujevcu kao punomoćnik tamo tužioca, da je tužilji dostavljeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu u 14121 od 23.04.2007. godine kojim je tužilja upozorena na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu iz člana 179 stav 1 tačka 2 Zakona o radu sa razloga što pred Trgovinskim sudom u Kragujevcu je vođen spor po tužbi a.d. "BB" protiv Privrednog društva "VV" radi zaštite prava intelektualne svojine i naknade štete zbog povrede prava intelektualne svojine čija je vrednost predmeta spora bila 13.000.000,00 dinara, da je a.d. "BB" platio taksu na tužbu po tom predmetu u iznosu od 265.520,00 dinara i troškove veštačenja u iznosu od 60.000,00 dinara, da je rukovodilac sektora SS2 bila privremeno sprečena za rad zbog bolesti do 05.04.2007. godine i da je izvršni direktor SS3 neposredno u prisustvu zaposlenih naložio tužilji da zamenjuje rukovodioca pravnog sektora SS2 i skrenuo joj pažnju na činjenicu da Trgovinski sud u Kragujevcu ima i odeljenje u Jagodini da je administrativni referent SS blagovremeno dana 16.03.2007. godine na posebnom listu papira upisala i ročište za ovaj predmet kao zakazano za petak 23.03.2007. godine i da je taj list postavila na vidno mesto na zid administrativne kancelarije pravnog sektora, da je administrativni referent SS na zahtev tužilje iznela predmet 16.03.2007. godine a da je tužilja propustila da odredi ko će od pravnika (pravnica) otići na ročište pred Trgovinskim sudom u Kragujevcu po naznačenom predmetu koje je zakazano za dan 23.03.2007. godine što je imalo za posledicu da u tom predmetu na tom ročištu nije pristupila tamo tužilačka strana ovde tužene i donošenje rešenja o povlačenju tužbu, da je povodom ovoga upozorenja tužilja dostavila odgovor, u vidu izjašnjenja na upozorenje o postojanju razloga za otkaz Ugovora o radu U-15959 od 26.04.2007. godine, da je rešenjem o otkazu Ugovora o radu generalnog direktora tuženog U-17841 od 08.05.2007. godine tužilji na poslovima stručnih saradnika u pravnom sektoru, komparativni poslovi otkazan Ugovor o radu broj 50 od 15.10.2012. godine noveliran aneksima i utvrđeno da joj prestaje radni odnos zato što je neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršavala radne dužnosti u toku obavljanja radnog zadatka privremenog zamenjivanja rukovodioca pravnog sektora propustivši da odredi ko od pravnika (pravnica) će otići na ročište zakazano za 23.03.2007. godine u privrednom sporu vrednosti 30.000.000,00 dinara radi zaštite intelektualne svojine koji se vodi u predmetu P.br.1386/06 pred Trgovinskim sudom u Kragujevcu i naloži pristupanje na tom ročištu nekom od zaposlenih pravnika odnosno propustivši da neposredno lično pristupi na ročište, što je imalo za posledicu da u konkretnom privrednom sporu niko od tamo tužilačke strane (a.d. "BB") nije pristupio na ročište koje propuštanje je imalo za posledicu da se smatra da tužba povučena pa je Trgovinski sud u Kragujevcu dana 23.03.2007. godine doneo rešenje kojim konstatuje povlačenje tužbe od strane a.d. "BB" i utvrđeno da je tužilja svojom krivicom učinila povredu radne obaveze i discipline iz člana 10 stav 1 tačka 1 Ugovora o radu – neblagovremeno nesavesno i nemarno izvršavanje radnih dužnosti i obaveza i utvrđeno da je radni odnos prestaje danom dostavljanja rešenja. Takođe je utvrđeno da je tužilja na poslovima rukovodioca pravne službe radila od 1993. godine do decembra 2005. godine kada je zbog ukidanja pravne službe raspoređena na druge poslove, da je tužilja u naznačenom periodu radila na poslovima stručnog saradnika, da su pravnicima predmete u rad dodeljivali SS" i SS3, da je dana 09.03.2007. godine izvršni direktor SS3 naredio zaposlenima u sektoru pravnih poslova da ostanu posle radnog vremena i na tom sastanku ih obavestio da je SS2 rukovodilac pravnog sektora na bolovanju, da oni obavljaju savesno svoje poslove, da je na tom sastanku SS3 tražio da ne kontaktiraju telefonom SS2, da je na tom sastanku određena tužilja da u vreme odsustva menja SS2 i dao joj uputstva s tim u vezi i da je posebno skrenuo pažnju tužilji na naznačeni predmet Trgovinskog suda u Kragujevcu i s tim u vezi da taj sud ima odeljenje u Jagodini da nikada nije sigurno na kom mestu će se održati suđenje, da je naznačeni predmet bio iznet tužilji nedelju dana pre održavanja naznačenog ročišta od 23.03.2007. godine, da je na zidu kancelarije gde su sedeli pravnici bio okačen spisak ročišta za „sledeću nedelju“ i da je među njima bilo naznačeno i ročište po spornom predmetu Trgovinskog suda u Kragujevcu, da se u pravnoj službi svakog petka pravi plan za sledeću nedelju o tome kada su suđenja u vezi sa kojim predmetom i u koje vreme, da se u taj plan stavljaju predmeti koji su u evidenciji za sledeću nedelju, da se predmeti za sledeću nedelju iznose do 12.00 sati u petak za narednu nedelju, da je za pravnika u predmetu "VV" bila određena SS2, da je tužilja trebala da odredi pravnika koji će menjati SS2 na naznačenom ročištu, da je tužilju SS obavestila da je ročište zakazano po naznačenom predmetu za dan 23.03.2007. godine odloženo, da je SS predmet P1.br.1386/06 lično iznela tužilji i rekla da je ročište zakazano za naznačeni dan, da su postojala dva predmeta protiv istog tuženog "VV", da je SS naznačeni predmet iznela u petak 16.03.2007. godine i stavila ga tužilji na sto i na posebnom papiru napisala datum ročišta i da je termine ročišta za celu narednu nedelju napisala na posebnom papiru i okačila na zid administrativne kancelarije pravnog sektora, da je dana 20.03.2007. godine stigao faks Trgovinskog suda u Kragujevcu kojim je odloženo ročište u predmetu koji se tiče povrede žiga, da je o tome SS1 obavestila tužilju, da je princip rada tuženog da se jedan pravnik ne zadužuje konkretnim predmetom već jedan pravnik može pristupiti na jedno ročište a drugi na drugo ročište (pravnik ne prati predmet od početka do kraja), da prema Pravilniku o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji od 31.08.2005. godine koji je zaveden kod tuženog pod poslovnim brojem I-7295 i koji je u primeni od 01.09.2005. godine u njegovoj odredbi člana 1 je određeno da tuženom rukovodi Izvršni odbor koji sačinjavaju generalni direktor i izvršni direktori, da su na čelu organizacionih jedinica izvršni direktori i da u okviru organizacionih jedinica postoje sektori kojim rukovode rukovodioci sektora, da je rešenjem Trgovinskog suda u Kragujevcu P1.br.1386/06 od 23.03.2007. godine u parnici po predmetu tužioca a.d. "BB" ovde tuženog protiv tamo tuženog DP Fabrika konditorskih proizvoda "VV" radi novčanog potraživanja utvrđeno da se tužba smatra povučenom jer na ročište za glavnu raspravu zakazanu za dan 23.03.2007. godine su neopravdano izostali tužilac i tuženi.

Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo dajući za svoju odluku razloge koje u bitnom prihvata i ovaj sud kao drugostepeni u postupku njene žalbene kontrole.

Naime, prema odredbi člana 179 stav 1 tačka 2 Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05.....) poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na njegovo ponašanje i u slučaju ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđenje Opštim aktom i Ugovorom o radu.

Dalje je odredbom člana 10 stav 1 tačka 1 Ugovora o radu broj 50 od 15.10.2002. godine koji je zaključen između tužilje i tuženog kao poslodavca propisano da poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršava svoje radne obaveze (ovaj Ugovor o radu je izmenjen Aneksom 16068 od 12.12.2005. godine samo u pogledu radnog mesta na koje se tužilja premešta – stručni saradnik pravna služba, pravni kadrovski i opšti poslovi počev od 01.12.2005. godine i zarade u vrednosti od 2.835 bodova sa utvrđenom vrednošću boda). Ova povreda radne obaveze je propisana i odredbom člana 55 stav 1 alineja 2 Kolektivnog ugovora kod poslodavca.

Radnja ove povrede ima tri vida ali je svaki od njih dovoljan za otkaz ugovora o radu na inicijativu poslodavca. Značenje neblagovremenog izvršenja radnih obaveza podrazumeva neizvršenje radne obaveze u roku. Nesavesno izvršavanje radnih obaveza je pravni standard čija se sadržina određuje od slučaja do slučaja ali uvek u okvirima stupanja od redovnog usklađenog ili uobičajenog postupanja dobrog privrednika ili dobrog domaćina. Nemarno izvršavanje radnih obaveza je takođe pravni standard ali se njegova sadržina određuje u okvirima odstupanja od normalne i uobičajene pažnje potrebne za redovno odvijanje procesa rada.

Tužilja je u naznačenom periodu bila određena da zamenjuje rukovodioca pravnog sektora SS2 što je podrazumevalo njenu obavezu da postupa sa pažnjom „lege artis“ što znači i da vodi računa o rasporedu predmeta i određivanju pravnika koji će zastupati tuženog po određenom predmetu. Ovo u odnosu na predmet Trgovinskog suda u Kragujevcu P1.br.1386/06 i sa razloga što je prethodno po tom predmetu radila SS2 na zastupanju a ona je bila u to vreme privremeno sprečena za rad zbog bolesti. Propuštajući da odredi pravnika za zastupanje po ovom predmetu Trgovinskog suda u Kragujevcu tužilja je postupila kako ne bi postupio iole pažljiv čovek a bila je s obzirom na dato zaduženje dužna da organizuje proces rada u pravnom sektoru što je podrazumevalo i da odredi pravnika koji će raditi zastupanje po ovom predmetu za naznačeno ročište. Ovo i zato što je tužilji bilo poznato da SS2 neće ići na zastupanje po tom predmetu s obzirom da je privremeno sprečena za rad zbog bolesti.

Radi toga sa stanovišta subjektivnog odnosa tužilja je bila svesna s obzirom da je diplomirani pravnik te dakle stručno lice, pravnih posledica koje mogu nastati za slučaj da po tom predmetu ne bude obezbeđeno zastupanje, ali je i pored toga propustila da odredi diplomiranog pravnika koji će ići na zastupanje po ovom predmetu u ime tužioca a ovde tuženog. Radi toga ispunjen je bio razlog za otkaz ugovora o radu tužilji kako to pravilno zaključuje i prvostepeni sud u ožalbenoj presudi.

Radi toga pobijano rešenje je pravilno a zahtev tužilje da je tuženi vrati na rad i na poslove neosnovano.

Suprotno navodima žalbe pobijana presuda je jasna, razumljiva njeni razlozi neprotivrečni a takođe i nisu u suprotnosti sa rezultatima izvedenih dokaza pa joj se ne može staviti prigovor kao što se to neosnovano čini od strane tužilje da je ista zahvaćena bitnim povredama odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 12 ZPP. Pravilno prvostepeni sud zaključuje da propust tužilje koji se sastoji u neodređivanju pravnika koji će pristupiti u ime tuženog na ročište od 23.03.2007. godine usled koga je doneto rešenje o povlačenju tužbe jeste opravdan razlog za otkaz ugovora o radu u smislu člana 10 stav 1 tačka 1 Ugovora o radu i člana 55 važećeg Kolektivnog ugovora tuženog (strana 148/56 obrazloženja pobijane presude).

Navod žalbe da je prvostepeni sud pogrešno odlučio o tužbenom zahtevu delimičnom presudom umesto međupresudom i da je tako učinjena povreda iz člana 335 ZPP takođe je neprihvatljiv sa stanovišta primene prava. Ovo sa razloga što je u ovoj situaciji reč o više zahteva od kojih je po oceni prvostepenog suda sazreo za odluku zahtev koja se odnosi na poništaj rešenja tuženog o otkazu Ugovora o radu U-17841 od 08.05.2007. godine kao i za restituciju u vidu vraćanja na rad i na poslove. Odluka po ovim zahtevima predstavlja rešenje prethodnog pitanja po zahtevu za naknadu štete ali oni mogu samostalno da egzistiraju pa se ovde ne radi o situaciji kada je stvar sazrela samo u pogledu osnova za odluku i kada se donosi međupresuda. Suprotno ovde se radi o situaciji kada ima više zahteva od kojih su samo neki sazreli za odlučivanje pa je bilo osnova da se donese delimična presuda u smislu odredbe člana 334 stav 1 ZPP a ne međupresuda primenom pravila iz člana 335 ovog Zakona.

Navod žalbe da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo jer je sproveo dokazni postupak i utvrdio činjenično stanje tako što je samo prepisao ponešto iz izjava datih u prethodnom postupku je pravno pogrešno. Suprotno ovim navodima pobijana presuda se zasniva na pravilnoj primeni člana 8 ZPP sa stanovišta ocene dokaza.

Navod tužilje da sud u obrazloženju presude nije prihvatio njen iskaz da je SS3 saopštio na sastanku da za vreme odsutnosti SS2 ona samo pregleda poštu u njegovom odsustvu što je tužilja i radila a što se može videti iz pisanih dnevnih izveštaja dostavljenih od strane tužilje nema svoje činjenično pokriće. Nema, jer je iz rezultata izvedenih dokaza nesumnjivo utvrđeno da je na naznačenom sastanku od 09.03.2007. godine tužilji SS3 kao izvršni direktor i kao rukovodilac odeljenja u kome se nalazi ova služba saopštio tužilji da će menjati SS2 i posebno joj ukazao na naznačeni predmet.

To potvrđuje i činjenica da je tužilja obavljala naznačene poslove defakto i s tim u vezi iskaz i :

 iskaz svedoka SS3 u delu koji glasi: on je smatrao da je sve u redu dobijao izveštaj o tome šta se dešava a posebno je skrenuo pažnju tužilji na ovo suđenje između "BB" i "VV" iz Ćuprije.....“ te da je u slučajnim susretima upitao tužilju šta je bilo na tom suđenju i ko je išao i dobio je odgovor od tužilje da je ročište odloženo (ovaj odgovor nije bio činjenično tačan jer je odloženo ročište po drugom predmetu gde je tužena "VV" a koje se odnosi na žig);
 iskaz svedoka SS administrativnog referenta u delu koji glasi da je u to vreme AA menjala SS2 koja je obavljala poslove rukovodioca pravne službe i da je na sastanku SS3 rekao da AA menja SS2 i da je ona radne naloge u martu 2007. godine dobijala od AA;
 iskaz svedoka SS1 na poslovima pravnog zastupanja da je početkom marta 2007. godine na jednom od sastanaka pravne službe izvršni direktor SS3 rekao da će SS2 dok ona bude odsutna za to vreme menjati AA i da je stigao faks Trgovinskog suda u Kragujevcu da se odlaže ročište u postupku radi utvrđenja žiga i da je ona lično videla taj faks te da ju je pozvala tužilja AA pošto je ona menjala SS2 prethodna dva ročišta po predmetu radi utvrđenja povrede žiga i znala je da je ona upoznata sa tim predmetom pa je zamolila da proveri da li je tačan taj faks.

Sve to ukazuje da se tužilja u datoj situaciji stvarno ponašala kao zaposlena koja zamenjuje SS2 na poslovima rukovodioca pravne službe i da se na taj način saglasila sa nalogom izvršnog direktora SS3.

Istina ovaj sud primećuje da je taj nalog bio u usmenoj formi a ne u pisanom obliku ceneći posebno i to da se izmena ugovorenih uslova rada po slovu zakona vrši aneksom. Međutim nalazi da je to pravno bez značaja. Ovo sa razloga što u pravnoj situaciji kada zaposleni prihvati usmeni nalog neposrednog rukovodioca da menja drugog odsutnog zaposlenog zbog bolesti i izvršava te poslove kao da je ostvarena izmena ugovorenih uslova rada u pisanom obliku tada se on za slučaj povrede radnih obaveza u izvršavanju tih poslova ne može uspešno pozivati na okolnost da njegovo privremeno premeštanje na druge poslove nije ostvareno u slovom zakona određenoj formi. Ne može, jer se on sam saglasio sa izvršavanjem tih poslova i na taj način prihvatio nalog za njihovo obavljanje. Ovo u datoj situaciji posebno i sa razloga što je tužilja ranije do premeštaja radila slične poslove bila je rukovodilac pravnog sektora, to znači da je imala znanje i iskustvo i radne sposobnosti potrebne za izvršavanje poslova na kojima je zamenjivala SS2 a sa izvršavanjem tih poslova po nalogu izvršenog direktora SS3 se saglasila sa tim nalogom i prihvatila njegovo izvršenje.

Kod izloženog ostaje bez značaja i dalji navod žalbe da nisu primenjene odredbe člana 15, 16 tačka 4 člana 17 Zakona o radu. Suprotno odredba člana 15 propisuje da je obaveza zaposlenog da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi i da poštuje organizaciju rada što ovde tužilja nije učinila.

Tačno je da je odredbom člana 16 stav 1 tačka 4 Zakona o radu propisana obaveza poslodavca da zaposlenom omogući obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu ali s obzirom na prethodne razloge tužilja se saglasila da postupi po naznačenom usmenom nalogu izvršnog direktora SS3 što je činjenično potvrđeno rezultatima izvedenih dokaza pa se zato ne može uspešno pozivati da su naznačeni poslovi izvan sadržaja ugovorenog.

Druga bi bila stvar da je tužilja odbila izvršavanje tih poslova i obavestila o tome SS3 kao izvršnog direktora zahtevajući izmenu ugovorenih uslova rada u pisanom obliku. Kada bi se prihvatilo suprotno shvatanje tada bi tužilja iako je usmeno prihvatila naznačeni nalog koji je dat u usmenom obliku i obavljala poslove u skladu sa tim nalogom koristila nedostatak forme predviđene za premeštanje na odgovarajuće poslove da bi opravdala svoje propuste u radu na naznačenim poslovima koji su joj povereni i za koje je bila stručno i radno osposobljena.

Pored toga prvostepeni sud je utvrdio i da je takva praksa bila kod tuženog da se za slučaj kraćih odsustava zaposlenog njegova zamena ostvaruje usmenim nalogom što je tužilji takođe bilo poznato pa i to da menja rukovodioca pravnog sektora što je ona i prihvatila i tako se ponašala. Konačno da tako nije ne bi tužilja meilom obavestila rukovodioca SS3 da se oseća odgovornom za naznačeni propust.

Razlozi koje je naveo prvostepeni sud u obrazloženju pobijane presude zbog čega ne prihvata navod tužilje u iskazu u pogledu onoga što je stvarno bilo njeno zaduženje u ovom periodu prihvata i ovaj sud kao jasne potpune i razumljive.

Ne može se prihvatiti ni navod žalbe da je sud pogrešno primenio materijalno pravo a pitanje da li je neko lice moglo doći na ročište bez pisanog punomoćja potpisanog od strane ovlašćenog lica takođe je činjenično raspravljeno u postupku donošenja pobijane presude. Na to ukazuje iskaz svedoka SS3 da svi pravnici kod tuženog imaju generalno punomoćje koje je potpisao generalni direktor i koje koriste na taj način što bi neko od pravnika kad bi išao na suđenje u unutrašnjost uzeo punomoćje koje se nalazi kod sekretarice i odlazio na suđenje.

Kod izloženog sud prihvata i razlog iz ožalbene presude imajući u vidu da se očekivalo kraće odsustvo SS2 te da je praksa tuženog bila u takvim situacijama da se usmeno odredi lice koje će privremeno odsutnog zaposlenog da menja dok se ne vrati, da je reč o prozivanju poslova zbog iznenadnog odsustva što je još jedan razlog koji eliminiše dejstvo značaja odsustva pisanog oblika premeštanja.

Radi toga ostaju bez značaja i navodi žalbe koji nisu činjenično utemeljeni da je SS3 na sastanku za vreme odsutnosti SS2 rekao tužilji samo da pregleda poštu u njegovom odsustvu. Da je to tako tužilja ne bi obavljala i druge prethodno naznačene poslove s tim u vezi i sadržajem mejla preuzela odgovornost za naznačeni propust. U tom značenju i ovaj iskaz iz njegovog sadržaja:“Osećam se odgovornom za učinjeni propust, jer ste mi ukazali poverenje da obavljam poslove šefa službe zbog odsustva SS2 i moja je dužnost bila da se svima dogovorim ko će preuzimati predmete“.

Dalji navod žalbe koji se odnosi na premeštanje zaposlenog i s tim u vezi tvrdnja da zaposleni obavlja istovremeno i svoje ugovorene poslove bez pisanog aneksa kod prethodno iznetih razloga ostaje bez značaja.

Navod žalbe da je sud poverovao i u potpunosti prihvatio iskaze svedoka SS3, SS, SS4 i SS1 i na osnovu toga doneo presudu a da tužiljinu izjavu je prihvatio samo delimično tiče se ocene dokaza koja je u ovoj parničnoj stvari pravilna i zasnovana na pravilnoj primeni člana 8 ZPP.

Navod žalbe da je sud pogrešno utvrdio činjenično stanje u pogledu navoda jer zbog odsutnosti SS2 nije bala vanredna i izvanredna situacija i da je propustio da utvrdi bitnu činjenicu da je SS2 za vreme odsutnosti sa rada sve vreme pratila rad pravne službe, primala izveštaje o radu svih izvršilaca, izdavala naloge SS, SS4 i samoj sebi nema činjeničnog osnova. Ovo sa razloga što SS2 jeste za vreme privremene sprečenosti obavljala određene poslove i s tim u vezi su joj i kući nošeni predmeti ali ne i poslove organizacije rada službe. Pored toga tužilja je s obzirom na sadržaj tih poslova bila dužna da odredi izvršioca i tako spreči da na naznačeno ročište ne dođe zastupnik tuženog i tako doprinese nastanku pravne posledice fikcije povlačenja tužbe.

Navod žalbe da je u zapisniku od 27.06.2008. godine na strani trećoj svedok SS izjavila da je predmete iznosila rukovodiocu ovde ostaje bez značaja sa celine prethodno iznetih razloga.

To isto važi i za dalji navod žalbe da je svedok SS1 izjavila na zapisniku od 27.06.2008. godine da je tužilja pozvala i zamolila da proveri faks pošto je ona lično menjala SS2 u predmetu "VV" što se može zaključiti da je bilo zaduženja predmetima. Ovaj iskaz tužilji ne koristi iz dva razloga što je prethodno utvrđeno da su punomoćnici određivani za određenu priliku i što ovde jeste SS2 bila punomoćnik u prethodnom ročištu po predmetu "VV" ali je tužilji bilo poznato da je ona privremeno odsutna. Radi toga i da se radilo o situaciji da određeno lice kao punomoćnik prati predmet ovde je bilo nužno da se odredi drugo lice kao punomoćnik.

Sa izloženog a na osnovu odredbe člana 375 ZPP u vezi odredbe člana 506 stav 1 novog ZPP odlučio je kao u izreci ove presude.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Borivoje Živković s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić