APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

3.03.2011.

Gž 958/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 958/11
03.03.2011. godine
B E O G R A D

U I M E N A R O D A

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić-Momirović, predsednika veća, Marine Jakić i Nevenke Romčević, članova veća, u parnici tužioca AA, koga zastupaju AB i AB1, advokati, protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, VP 9845 Valjevo, koju zastupa Direkcija za imovinskopravne poslove Beograd, Odeljenje u Beogradu, ul. S. Markovića br. 21, radi naknade štete, odlučujući o žalbi tužene izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u Valjevu P.1414/08 od 06.02.2009. godine, u sednici veća održanoj 03.03.2011. godine, doneo je

P R E S U D U

Odbija se kao neosnovana žalba tužene i potvrđuje presuda Opštinskog suda u Valjevu P.1414/08 od 06.02.2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Opštinskog suda u Valjevu P.1414/08 od 06.02.2009. godine usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati iznos od 200.000,00 dinara za pretrpljene fizičke bolove, iznos od 50.000,00 dinara za pretrpljeni strah i iznos od 400.000,00 dinara za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 06.02.2009. godine do isplate kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 136.500,00 dinara.

Protiv navedene presude žalbu je blagovremeno izjavila tužena zbog svih razloga predviđenih članom 360 ZPP.

Apelacioni sud je ispitao pobijanu odluku u smislu člana 372 ZPP i nalazi da žalba nije osnovana.

U sprovedenom postupku nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 1,2,5,7, i 9 ZPP na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. O bitnim činjenicama od uticaja na osnov ogovornosti i visinu štete su navedeni razlozi, između obrazloženja presude i sadržine spisa nema protivrečnosti niti postoje nedostaci koji bi onemogućavali ispitivanje presude, pa žalba neosnovano ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 12 ZPP.

Pravilnom ocenom izvedenih dokaza prvostepeni sud je utvrdio da je 22.05.2004. godine tužilac, kao vodnik prve klase na službi u Vojsci Jugoslavije, u vršenju vojne službe na sportskom takmičenju u višeboju, prilikom savlađivanja pešadijaskih prepreka u usponu, zadobio tešku telesnu povredu u vidu iščašenja levog ramena. Tužiocu je na licu mesta ukazana lekarska pomoć. Odabir takmičara prema fizičkoj spremnosti je izvršio referent za fizičku kulturu. Teren na kom se odvijalo takmičenje je bio travnat i vlažan jer je prethodnog dana padala kiša. Iz iskaza tužioca proizlazi da su takmičari koji su nastupali pre njega takođe padali kao i da su učesnici starešini skrenuli pažnju na mogućnost povređivanja.

Prema stanovištu ovog suda, učešće na sportskom vojnom takmičenju za koje je odabir vojnika vršen prema fizičkoj spremnosti, savlađivanjem prepreka u usponu na travnatom vlažnom terenu, predstavlja aktivnost sa povećanim rizikom nastanka štete. Stoga je tužena za štetu koju je tužilac pretrpeo odgovorna po principu objektivne odgovornosti u smislu čl. 173 i 174 ZOO. Svojstva terena za tuženu nisu predstavljala nepredvidivu okolnost jer iz iskaza saslušanih svedoka proizlazi da je kiša pala prethodnog dana. Takođe, ne radi se o slobodnoj aktivnosti prema izboru tužioca, već vežbi za koju je izbor učesnika izvršila tužena. Zbog toga nema uslova za oslobođenje tužene od odgovornosti u smislu čl. 177 ZOO. Tužena je izbor učesnika vršila prema fizičkim sposobnostima i odgovorna je za propuste u selekciji pa za predmetnu štetu odgovara i po osnovu krivice u smislu čl. 154 i 158 ZOO, kako je pravilno našao prvostepeni sud. Stoga su navodi žalbe kojima se spori osnov odgovornosti tužene neosnovani.

Prema iskazu veštaka dr VV, tužilac je pretrpeo tešku telesnu povredu u vidu iščašenja levog ramena, trpeo je bolove jakog intenziteta u trajanju od 10 dana, bolove srednjeg intenziteta u trajanju od 15 dana i bolove lakog intenziteta u trajanju od mesec dana, a nakon ovog vremena trpeće povremeno bolove lakog intenziteta pri promenama vremena i većim naporima. Kod tužioca je zaostao ožiljak promera 2,5x1 cm kao posledica operacije. Postoji i ograničenje pokreta u levom ramenu u srednjem stepenu, lako smanjenje mišićne mase levog ramena pa će tužilac biti ometen u aktivnostima za koje je potrebno angažovanje obe ruke a posebno leve ruke kao i za obavljanje sportskih aktivnosti za koje ima afinitet. Prema iskazu veštaka dr VV1, tužilac je trpeo strah jakon intenziteta neposredno posle povređivanja do ukazivanja lekarske pomoći, a potom strah srednjeg intenziteta do hirurškog zbrinjavanja 17.03.2005. godine odnosno do završetka fizikalnog tretmana. Do momenta hirurškog zbrinjavanja tužilac je imao ponovna iščašenja ramena. Tokom života tužilac će trpeti duševne patnje zbog stalno prisutnog straha pri izvođenju aktivnosti zbog oštećenja pomenutog zgloba, u vidu depresivnosti i nelagodnosti i saznanja da je kao mlad čovek izgubio izvestan stepen spretnosti, usled čega kod tužioca po postoji umanjenje životne aktivnosti od 10%. Lečenje tužioca je završeno 19.06.2005. godine. Prema usaglašenom mišljenju veštaka neuropsihijatra i ortopeda, kod tužioca postoji trajno umanjenje životne aktivnosti od 20%. Tužilac je rođen 04.08.1978. godine.

Imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja, godine života tužioca u vreme povređivanja, stepen i posledice umanjenja životne aktivnosti, jačinu i trajanje pretrpljenih fizičkih bolova i straha, pravilno je prvostepeni sud primenio član 200 ZOO dosuđivanjem tužiocu na ime pravične naknade iznosa od 400.000,00 dinara za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti, iznosa od 200.000,00 dinara za pretrpljene fizičke bolove i iznosa od 50.000,00 dinara za pretrpljeni strah. Naknada je primerena značaju povređenih dobara i cilju naknade i ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom, pa su neosnovani navodi žalbe kojima se visina naknade osporava kao previsoko dosuđena.

Odluka o troškovima postupka je doneta primenom čl. 149 i 150 ZPP.

Sa iznetih razloga, primenom čl. 375 ZPP, odlučeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Slađana Nakić-Momirović s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić s.r.