APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

14.07.2010.

Gž 9/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRAD
Gž 9/2010
Dana 14.07.2010.g.
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Gordane Todorović, predsednika veća, Zorice Nikolić i Milanke Vukčević, članova veća, u parnici tužilje AA, čiji je punomoćnik AB, advokat, protiv tuženih BB, BB1, BB2 i BB3, koje zastupa adv.BA, radi izmene prava službenosti, odlučujući o žalbi tuženih izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u Loznici P.br.713/06 od 25.01.2007.g., u sednici veća održanoj dana 14.07.2010.g., doneo je:

P R E S U D U

PREINAČAVA SE presuda Opštinskog suda u Loznici P.br.713/06 od 25.12.2007.g. u stavu I izreke tako što se tužbeni zahtev tužilje AA kojim je tražila da se izmeni putni pravac stvarne službenosti preko kat.parcele vv KO __ vlasništvo tuženih BB, BB1, BB2 i BB3, kojim je tužilja dolazila u svoju kat.parcelu br.vv1 KO __ utoliko što se utvrđuje da tužilja ima pravo stalne službenosti prelaska pešice, kolima, zapregom i drugim prevoznim sredstvima preko parcele tuženih k.p.br.vv KO __ i to: počev od kat.parcele br.vv2 pok.PP u dužini od 25m polujužno, a zatim 60m jugoistočno do ulaska u svoju kat.parcelu vv1, a sve u širi od 3m, što su tuženi dužni priznati i trpeti da tužilja koristi, ODBIJA, kao neosnovan.

Svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Opštinskog suda u Loznici P.br.713/06 od 25.12.2007.g. stavom I izreke izmenjen je putni pravac stalne službenosti preko kat.parcele vv KO __ vlasništvo tuženih, kojim je tužilja dolazila u svoju kat.parcelu br.vv1 KO __ utoliko što se utvrđuje da tužilja ima pravo stalne službenosti prelaska pešice, kolima, zapregom i drugim prevoznim sredstvima preko parcele tuženih k.p.br.vv KO __ i to: počev od kat.parcele br.vv2 pok.PP u dužini od 25m polujužno, a zatim 60m jugoistočno do ulaska u svoju kat.parcelu vv1, a sve u širi od 3m, što su tuženi dužni priznati i trpeti da tužilja koristi. Stavom II izreke određeno je da privremena mera usvojena rešenjem istog suda P.br.vv od 02.04.2002.g. ostaje na snazi do pravosnžanog okončanja postupka. Stavom III izreke odlučeno je da se o troškovima odluči naknadno.

Protiv navedene presude tuženi su blagovremeno izjavili žalbu iz svih zakonskih razloga.

Ispitujući pravilnost pobijane presude, u smislu čl.372. ZPP-a, Apelacioni sud u Beogradu je našao:

 žalba je osnovana.

Izvedenim dokazima u toku prvostepenog postupka je utvrđeno da tužilja ima pravo službenosti prolaza pešice, kolima i drugim prevoznim sredstvima preko kp.br.vv KO __, koje pravo je, kako iz stanja u spisima predmeta proizilazi stekla putem održaja, ali je u vršenju tog prava na razne načine ometana od strane tuženih, odnosno njihovog pravnog prethodnika, u vezi čega je vođeno više parnica, zbog čega tužilja podnela tužbu radi izmeštanja službenosti na način opisan u izreci ožalbene presude.

Na napred navedeno činjenično stanje, prvostepeni sud nije pravilno primenio materijalno pravo kada je doneo odluku sadržine bliže navedene u izreci ožalbene presude.

Odredbom čl.50 st.1 Zakona o osnovana svojinskopravnih odnosa propisano je da se stvarna službenost vrši na način kojim se najmanje opterećuje poslužno dobro.

U citiranoj odredbi izraženo je načelo restrikcije kao jedno od osnovnih karakteristika i jedno od osnovnih načela prava službenosti uopšte, pa i prava stvarne služebnosti.

U skladu sa navedenim načelom restrikcije službenosti, kada se službenost vrši na jednom delu poslužnog dobra, samo vlasnik poslužnog dobra koji za to ima interes, može, uz naknadu troškova koji se time prouzrokuju, i protiv volje titulara službenosti-vlasnika povlasnog dobra, zahtevati premeštanje službenosti, odnosno mesta njegovog vršenja na drugo mesto istog dobra, gde njeno vršenje neće biti otežano, koje pravo ne pripada vlasniku povlasnog dobra, jer bi to bilo protivno navedenom načelu restrikcije službenosti.

Kako u ovoj parnici tužilja kao titular prava službenosti-vlasnik povlasnog dobra, traži izmenu mesta vršenja stvarne službenosti preko parcele tuženih, kao poslužnog dobra, za šta prema citiranoj odredbi Zakona o osnovana svojinskopravnih odnosa nije aktivno legitimisana, to je ožalbena presuda sadržana u stavu I izreke preinačena, tako što je tužbeni zahtev tužilje odbijen kao neosnovan.

Kako u postupku donošenja prvostepene presude u ožalbenom delu nije bilo bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz čl.361 st.2 tač.1,2,5,7 i 9 ZPP-a, na koje povrede drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti, niti se navodima u žalbi ukazuje na neku drugu povredu ove vrste koja bi mogla uticati na njenu pravilnost, to je shodno ovlašćenju iz čl.380 tač.4 ZPP-a odlučeno kao u izreci ove presude.

Odluku o troškovima parničnog postupka, drugostepeni sud je doneo primenom odredbi čl.149, 150 i 161 st.2 ZPP-a., s obzirom da je tužilja ovu parnicu izgubila, zbog čega joj pravo na naknadu troškova prema čl.149 ZPP-a ne pripada, dok tuženi kojima bi pripadalo pravo na naknadu troškova parničnog postupka, do zaključenja glavne rasprave u ovoj parnici u zahtevu za naknadu troškova parničnog postupka nisu opredeljeno naveli troškove za koje traže naknadu, što je prema odredbi čl.159 st.1,2 i 3 ZPP-a uslov da bi se o njihovom zahtevu za naknadu troškova moglo odlučivati.

Predsednik veća-sudija
Gordana Todorović s.r.

Tačnost otpravka overava:
Upravitelj sudskih pisarnica
Svetlana Antić