APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

24.02.2010.

Gž 840/10

REPUBLIKA SRBIJA APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 840/10
Dana 24.02.2010. godine
BEOGRAD

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Ivana Negića i Aleksandre Đorđević, članova veća, u parnici tužioca AA, čiji je punomoćnik AB advokat, protiv tužene REPUBLIKE SRBIJE koju zastupa Republičko javno pravobranilaštvo iz Beograda, ulica Nemanjina br. 26, radi naknade štete, odlučujući o žalbi tužioca izjavljenoj protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P- 8151/05 od 14.04.2006. godine, u sednici veća održanoj dana 24.02.2010. godine, doneo je

REŠENjE

UKIDA SE presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P- 8151/05 od 14.04.2006. godine i predmet vraća Prvom osnovnom sudu u Beogradu na ponovno suđenje.

Obrazloženje

Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P- 8151/05 od 14.04.2006. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca AA kojim je tražio da se tužena Republika Srbija obaveže da mu isplati iznos od 4.140 DEM izražen u Eurima u dinarskoj protivvrednosti po kursu Narodne banke Srbije na dan isplate sa domicilnom kamatom na iznos od 4.140,30 DEM počev od 04.06.1990. godine do 31.12.2001. godine u dinarskoj protivvrednosti po kursu Narodne banke Srbije na dan isplate i sa kamatom na iznos od 4.140 DEM izražen u valuti Euro počev od 01.01.2002. godine pa do konačne isplate, obračunatoj po stopi Evropske centralne banke na depozite po viđenju, kao i iznos od 1.416,85 ŠFRS u dinarskoj protivvrednosti prema kursu Narodne banke Srbije na dan isplate sa domicilnom kamatom od 04.06.1990. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv navedene presude, tužilac je blagovremeno izjavio žalbu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude, u smislu člana 372 ZPP-a, Apelacioni sud je našao da je žalba osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiocu su 14.09.1983. godine oduzeta devizna novčana sredstva u iznosu od 11.540 DEM i 3.720 ŠFRS. Oduzimanje deviza izvršio je GSUP Beograd. Tužiocu je istoga dana izdata potvrda o privremenom oduzimanju predmeta. Protiv tužioca je pokrenut i vođen krivični postupak za krivično delo trgovine zlatnim novcem, stranom valutom i devizama iz člana 167 stav 1 tada važećeg KZ SFRJ. Pravosnažnim rešenjem Okružnog suda u Beogradu K-341/87 od 25.07.1988. godine ovaj krivični postupak je obustavljen jer je javni tužilac, zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja za krivično delo koje je podignutom optužnicom tužiocu bilo stavljeno na teret, odustao od daljeg krivičnog gonjenja. Tužilac je 18.09.1989. godine uputio pismeni zahtev GSUP-u Beograd radi provere da li su i na koji način oduzeta devizna sredstva predata Okružnom sudu u Beogradu, ili njihovo vraćanje ako se ista nalaze u depozitu G SUP-a Beograd. Dopisima od 30.09.1989. godine i 05.11.1989. godine tužilac se obraćao tadašnjem Saveznom deviznom inspektoratu radi vraćanja oduzetog novca. Tužilac je 08.01.1990. godine i od Okružnog suda u Beogradu tražio obaveštenje da li su oduzeta devizna sredstva deponovana kod tog suda. Savezni devizni inspektorat je 08.05.1990. godine naložio Narodnoj banci Jugoslavije da tužiocu vrati 11.540 DEM i 3.720 ŠFRS. Ovi novčani iznosi vraćeni su tužiocu 21.05.1990. godine.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepenom presudom je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio naknadu štete u visini kamate na oduzeta devizna sredstva koju bi ostvario u periodu od 14.09.1983. godine do 21.05.1990. godine. Prema pravnom stanovištu prvostepenog suda ne postoji odgovornost tužene, u smislu člana 172 stav 1 Zakona o obligacionom odnosima, jer njeni organi nisu postupali nezakonito i nepravilno, već u skladu sa odredbama tada važećeg ZKP-a, a tužilac nije dokazao da je bilo nezakonitosti ili nepravilnosti u postupanju tih organa. Okolnost da je krivični postupak protiv tužioca obustavljen, po shvatanju nižestepenog suda, nema značaja za odgovornost tužene. Tužiocu je zbog toga oduzeti novac vraćen, a da nije došlo do zastarelosti krivičnog gonjenja i obustave krivičnog postupka, postojala je mogućnost da tužilac bude oglašen odgovornim za krivično delo koje mu je stavljeno na teret, pa u tom slučaju ne bi ni bilo osnova da mu se oduzeta sredstva vrate. Iz ovih razloga, prvostepeni sud je primenom odredbe člana 172 stav 1 Zakona o obligacionim odnosima odlučio kao u izreci pobijane presude.

Ovakva odluka se, po nalaženju Apelacionog suda, za sada ne može prihvatiti kao pravilna jer je, zbog pogrešne primene materijalnog prava, nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.

Predmet spora u ovoj pravnoj stvari predstavlja zahtev tužioca za naknadu materijalne štete-izgubljene dobiti u visini kamate koju bi ostvario na oduzeta devizna sredstva od dana njihovog oduzimanja do dana vraćanja istih (članovi 155 i 189 stav 3 Zakona o obligacionim odnosima) koji su prouzrokovali organi tužene u obavljanju svojih funkcija (član 172 stav 1 Zakona o obligacionim odnosima).

Odredbom člana 172 stav 1 Zakona o obligacionim odnosima propisano je da pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. Postupanje organa pravnog lica mora biti nezakonito i nepravilno. Nezakonit rad manifestuje se kao postupanje protivno zakonu, drugom propisu ili opštem aktu, ili propuštanjem da se zakon, drugi propis ili opšti akt primeni, ili pak kao radnja protivna običajima ili pravilima morala. Nepravilan rad postoji kada organ svoju delatnost nije obavio na način kako se to od istog, u datoj situaciji i datim okolnostima, očekivalo. Između nezakonitog i nepravilnog rada organa pravnog lica i nastale štete mora postojati uzročno posledična veza.

Radi pravilne primene navedene zakonske odredbe, po nalaženju ovoga suda, mora se ceniti da li je postupanje organa tužene sa novcem koji je privremeno oduzet od tužioca kao predmet izvršenja krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret bilo zakonito (članovi 211-215 ZKP-a važećeg u vreme oduzimanja deviza i vođenja krivičnog postupka u vezi sa članom 286 istog zakona) i pravilno sve vreme od kada su tužiocu privremeno oduzeta devizna sredstva pa do dana kada su mu ista vraćena. Pri tom se naročito mora ceniti postupanje organa tužene nakon pravosnažnosti rešenja o obustavi krivičnog postupka od 25.07.1988. godine, povodom više pismenih zahteva tužioca upućenih organu koji mu je izdao potvrdu o privremeno oduzetim predmetima i sudu pred kojim je vođen krivični postupak u cilju vraćanja novca, kao i činjenica da su mu oduzete devize vraćene tek 21.05.1990. godine. Bez ocene i ovih okolnosti za sada se ne može izvesti pravni zaključak da tužena Republika Srbija nije odgovorna za eventualno prouzrokovanu štetu koju tužilac traži postavljenim tužbenim zahtevom.

Iz navedenih razloga, pobijana presuda je morala biti ukinuta i predmet vraćen Prvom osnovnom sudu u Beogradu ( članovi 22 stav 2 i 98 Zakona o uređenju sudova i član 3 tačka 1 Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava) na ponovno suđenje.

U ponovljenom suđenju prvostepeni sud će, imajući u vidu relevantne odredbe ZKP-a važećeg u vreme privremenog oduzimanja deviza i vođenja krivičnog postupka protiv tužioca, oceniti zakonitost i pravilnost rada organa tužene prilikom privremenog oduzimanja novca i tokom krivičnog postupka, sve do pravosnažnosti rešenja o njegovoj obustavi, ali i zakonitost i pravilnost rada tih organa od momenta pravosnažnosti rešenja o obustavljanju krivičnog postupka, odnosno podnošenja prvog pismenog zahteva tužioca da mu se vrate privremeno oduzeta devizna sredstva do dana njihovog vraćanja. Prvostepeni sud će, u ponovnom suđenju saslušati i sudskog veštaka koji je izradio nalaz od 22.02.1993. godine i isti razjasniti u pogledu iznosa kamate na oduzeta devizna sredstva, posebno za svaki od sledećih perioda: od 14.09.1983. godine do 21.05.1990. godine; od 30.07.1988. godine do 21.05.1990. godine i od 18.08.1989. godine do 21.05.1990. godine.

Po postupljenom, vodeći računa i o svim ostalim žalbenim navodima, prvostepeni sud će nakon potpuno i pravilno utvrđenog činjeničnog stanja u ovoj pravnoj stvari doneti zakonitu odluku.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka jer ista zavisi od konačnog ishoda spora.

Sa svega navedenog, na osnovu člana 377 stav 2 ZPP-a, odlučeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA Branislav Bosiljković

sng