APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

8.06.2011.

Gž 8286/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 8286/10
Dana 08.06.2011 godine
B E O G R A D

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Ivana Negića i Aleksandre Đorđević, članova veća, u parnici tužilje AA, čiji je punomoćnik AB advokat, protiv tužene Gradske opštine Rakovica iz Beograda, ulica Miška Kranjca broj 2, koju zastupa Opštinsko javno pravobranilaštvo, radi brisanja uknjižbe, odlučujući o žalbi tužene izjavljenoj protiv presude Drugog opštinskog suda u Beogradu P-3659/08 od 30.06.2009. godine, u sednici veća održanoj dana 08.06.2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

UKIDA SE presuda Drugog opštinskog suda u Beogradu P-3659/08 od 30.06.2009. godine i predmet USTUPA Prvom osnovnom sudu u Beogradu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu P-3659/08 od 30.06.2009. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje AA i utvrđeno da nije pravno valjana uknjižba prava korišćenja Gradske opštine Rakovica na 1/9 katastarske parcele aa, aa1 aa2 KO _ na teret sukorisničkog dela od 1/9 idealnih delova tužilje AA, izvršena rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu kao zemljišno knjižnog Dn-13996/80, i naloženo brisanje prava korišćenja Opštine Rakovica na 1/9 katastarskih parcela aa, aa1 aa2 KO _ i uspostavljanje ranijeg stanja prava korišćenja AA sa 1/9 idealnih delova na tim katastarskim parcelama u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 81.050,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Protiv navedene presude, tužena je blagovremeno izjavila žalbu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je dala odgovor na žalbu tužene.

Ispitujući pravilnost pobijane presude, u smislu člana 372 ZPP-a, drugostepeni sud je našao da je žalba osnovana.

Prema razlozima ožalbene presude, tužilja je u zemljišnim knjigama -zkul aa3 KO Kneževac bila upisana kao nosilac prava korišćenja sa 1/12 idealnih delova na zemljištu u društvenoj svojini-parcelama aa, aa4, aa5, aa1, aa2 i aa6 KO Kneževac. Kao korisnici navedenih parcela u zemljišne knjige bili su upisani još i: SS sa udelom od 1/12 idealnih delova, SS1 sa udelom od 1/12 idealnih delova, SS2 sa udelom od 1/12 idealnih delova, SS3 sa udelom od 2023/11466 idealnih delova, SS4 sa udelom od 1799/11466 idealnih delova i SS5 sa udelom od 1/3 idealna dela. Rešenjem SO Rakovica broj 463-128/76-II od 08.12.1977. godine izuzete su iz poseda korisnika SS3, SS4 i SS5 parcele aa, aa4, aa7, aa i aa2, sve upisane u zkul _ KO _ kao nacionalizovano neizgrađeno građevinsko zemljište. U izvornik ovog rešenja upisana je službena beleška po kojoj u dispozitivu, iza reči: “SS5”, treba dodati: “SS sa 1/12, SS1 sa 1/12, AA sa 1/12 i SS2 sa 1/12”. Službenu belešku potpisala je rukovodilac Odeljenja za imovinsko pravne poslove Opštine Rakovica. Navedeno rešenje oglašeno je pravnosnažnim sa 27.01.1978. godine. Rešenjem zemljišno-knjižnog odeljenja nadležnog suda Dn-13996/80 od 23.10.1980. godine, donetim na osnovu rešenja SO Rakovica broj 463-128/76-II od 08.12.1977. godine, otpisane su katastarske parcele aa, aa1 i aa2 iz zkula _ KO _ i pripisane u zkul _ iste katastarske opštine, u kojem je tužena upisana kao korisnik tih parcela-zemljišta u državnoj svojini, vlasništvo Republike Srbije.

Polazeći od izloženog prvostepeni sud je primenom pravnih pravila sadržanih u paragrafima 68, 69, 70 i 71 bivšeg Zakona o zemljišnim knjigama, usvojio tužbeni zahtev. Po nalaženju tog suda tužilja je aktivno legitimisana u ovom sporu jer je, pre donošenja pravnosnažnog rešenja o izuzimanju iz poseda spornih parcela, bila upisana kao njihov zemljišno-knjižni korisnik, a tužena je pasivno legitimisana zato što je upisana kao korisnik tih parcela-zemljišta u državnoj svojini. Tužba kojom se traži brisanje uknjižbe prava korišćenja tužene podneta je blagovremeno-u roku od 3 godine koji se, po shvatanju prvostepenog suda, u ovom slučaju ima računati od 06.09.2005. godine kada je tužilja podnela zahtev za izdavanje izvoda iz zemljišnih knjiga i tako saznala da je tužena uknjižena kao korisnik na predmetnim parcelama, i to po rešenju SO Rakovica od 08.12.1977. godine koje ne može biti osnov za uknjiženje prava korišćenja tužene na sukorisničkom udelu tužilje od 1/12 idealnih delova, zato što se to rešenje ne odnosi na tužilju, niti se dispozitiv istog mogao izmeniti službenom beleškom.

Ovakva odluka se, po nalaženju drugostepenog suda, za sada ne može prihvatiti kao pravilna. Osnovano se izjavljenom žalbom ukazuje na postojanje nedostataka zbog kojih se pravilnost prvostepene presude ne može ispitati, a na taj način i na učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 12 ZPP-a.

Podnetom tužbom tužilja zahteva brisanje uknjižbe prava korišćenja tužene na spornim katastarskim parcelama aa, aa1 i aa2 sve u KO _ u delu od 1/9 idealnih delova, i uspostavu pređašnjeg zemljišno-knjižnog stanja. Tužba za brisanje uknjižbe vezana je za rokove koji su prekluzivnog karaktera i na koje sud pazi po službenoj dužnosti. Pri tom se pravi razlika da li se tom tužbom osporava uknjižba lica koja su istom prava stekla neposredno od tužioca ili se osporava valjanost uknjižbe trećih lica koja su docnijim uknjižbama stekla knjižna prava. U prvom slučaju, shodno pravnom pravilu iz paragrafa 69 bivšeg Zakona o zemljišnim knjigama, kad se tužba za brisanje podiže protiv onih osoba koje su stekle prava ili su bile oslobođene tereta neposredno usled uknjižbe čije se brisanje traži tužbom, ili kad se tužba zasniva na takvim odnosima koji postoje neposredno između tužioca i tuženog, onda se o trajanju tužbenog prava prosuđuje prema postojećim građanskopravnim pravilima o zastarelosti. U drugom slučaju, kada se tužba podnosi protiv trećih lica koja su docnijim uknjižbama stekla knjižna prava, pravi se razlika da li je tužilac o dozvoli te uknjižbe bio propisno obavešten ili nije. Ako je tužilac o toj uknjižbi bio propisno obavešten onda je, u smislu pravnog pravila iz paragrafa 70 bivšeg Zakona o zemljišnim knjigama, dužan da u roku određenom za žalbu – rekurs (paragraf 137 Zakona o zemljišnim knjigama), zatraži upis zabeležbe, a u roku od daljih 60 dana od proteka roka za rekurs preda tužbu za brisanje protiv svih lica koja su osporavanom uknjižbom stekla koje knjižno pravo ili na istom izdejstvovala dalje uknjižbe ili predbeležbe. Po proteku ovih rokova, može se protiv trećih lica koja su još pre zabeležbe spora na uknjiženom pravu stekla dalja knjižna prava doneti odluku da se osporena uknjižba briše ako su ona bila nesavesna samo u pogledu valjanosti uknjižbe. Ukoliko tužilac iz ma kog razloga nije bio obavešten o nevaljanoj uknjižbi koja se tužbom napada, rok za podizanje tužbe protiv trećih lica koja su bila savesna pri sticanju daljih knjižnih prava prestaje po proteku tri godine od dana kada je bilo zatraženo uknjiženje kod zemljišnoknjižnog suda (pravno pravilo iz paragrafa 71 bivšeg Zakona o zemljišnim knjigama).

U konkretnom slučaju, podnetom tužbom traženo je brisanje uknjižbe prava korišćenja koje je tužena stekla neposredno u odnosu na tužilju-ranijeg zemljišno-knjižnog korisnika zemnjišta. Zbog toga nisu jasni razlozi prvostepenog suda da podnošenje ove tužbe veže za rok od 3 godine koji se, u smislu pravnog pravila iz paragrafa 71 bivšeg Zakona o zemljišnim knjigama, primenjuje protiv savesnih trećih lica koja su stekla dalja knjižna prava u slučaju kad tužilac o takvoj uknjižbi nije bio propisno obavešten, i da početak tog roka računa od dana saznanja tužilje, kada je navedenim pravnim pravilom određeno da se taj rok računa od dana kada je bila zatražena uknjižba kod zemljišnoknjižnog suda. Ocena da li je ispoštovan rok za podnošenje tužbe u ovoj pravnoj stvari morala je biti data po pravnom pravilu iz paragrafa 69 bivšeg Zakona o zemljišnim knjigama, koje upućuje na primenu građanskopravnih pravila o zastarelosti. Zato je u ovom sporu bilo nužno utvrditi kada je izvršena uknjižba prava korišćenja tužene na spornim parcelama, da li je to učinjeno rešenjem Dn-13996/80 od 23.10.1980. godine na koje se tužilja poziva (iz uverenja zemljišno-knjižnog odeljenja Drugog opštinskog suda u Beogradu Rz-660/09 od 17.02.2009. godine proizilazi da je tim rešenjem izvršen otpis parcela aa, aa1 i aa2 iz zkul _ KO _ i pripis istih u zkul _ KO _), koje nije priloženo spisima ili rešenjem Dn-7709/78 od 27.11.1978. godine na koje tuženi ukazuje u žalbi pozivajući se na isto uverenje, i u odnosu na taj momenat pravilnom primenom materijalnog prava oceniti da li je tužba za brisanje uknjižbe podneta u roku.

Osim toga, ako je utvrđeno da je tužilja pre donošenja rešenja o izuzimanju zemljišta bila upisana u zemljišnim knjigama kao nosilac prava korišćenja sa udelom od 1/12 idealnih delova na spornim parcelama, onda nije jasna ni odluka prvostepenog suda da usvoji tužbeni zahtev – naloži brisanje uknjižbe prava korišćenja tužene na 1/9 delova spornih katastarskih parcela i uspostavu ranijeg stanja prava korišćenja tužilje sa 1/9 idealnih delova na tim parcelama, odnosno sa većim udelom od onog sa kojim je tužilja bila upisana u zemljišne knjige pre osporene uknjižbe.

Iz svih ovih razloga, pobijana presuda je morala biti ukinuta i predmet ustupljen Prvom osnovnom sudu u Beogradu koji je, na osnovu člana 22 stav 2 Zakona o uređenju sudova i članu 3 tačka 1 Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, nadležan za ponovno suđenje.

U ponovljenom suđenju prvostepeni sud će otkloniti ove nedostatke i utvrditi kada je tužena uknjižena kao korisnik spornih parcela i na osnovu koje je isprave ta uknjižba izvršena, tako što će izvršiti uvid u zemljišne knjige i zbirku isprava, a zatim oceniti da li je tužilja tom uknjižbom povređena u svom zemljišno-knjižnom pravu i da li je tužbu za brisanje te uknjižbe podnela u propisanom, prekluzivnom roku. U vezi sa službenom beleškom upisanom u izvornik rešenja SO Rakovica od 08.12.1977. godine, prvostepeni sud će ponovnim uvidom u spis broj 463-128/76 utvrditi da li je povodom toga izdat i poseban zaključak o ispravci rešenja i isti dostavljen strankama, a sve imajući u vidu član 219 tada važećeg Zakona o opštem upravnom postupku. Po postupljenom, vodeći računa i o svim ostalim navodima žalbe, prvostepeni sud će u ovoj pravnoj stvari doneti zakonitu odluku.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka, jer zavisi od konačnog ishoda spora.

Sa svega navedenog, na osnovu člana 376 stav 1 ZPP-a, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija
Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić