APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

9.03.2011.

Gž 8176/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 8176/10
Dana, 09.03.2011. godine
B e o g r a d

U I M E N A R O D A

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Vesne Obradović, predsednika veća, Radmile Đurić i Vere Petrović, članova veća, u parnici tužilje AA, čiji je punomoćnik AB, advokat, protiv tuženih Grada Beograda, koga zastupa Gradski javni pravobranilac iz Beograda, ulica Tiršova broj 1, JKP „Beograd put“, Beograd, ulica Nušićeva broj 21 i JKP „Parking servis“, Beograd, ulica Starine Novaka broj 12, radi naknade štete, odlučujući o žalbama tuženih Grada Beograda i JKP „Beograd puta“, izjavljenim protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 3650/09 od 20.05.2009. godine, u sednici veća održanoj dana 09.03.2011. godine, doneo je

P R E S U D U

POTVRĐUJE SE presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 3650/09 od 20.05.2009. godine u stavu prvom i trećem izreke, a žalbe tuženih Grada Beograda i JKP „Beograd puta“ ODBIJAJU kao neosnovane.

PREINAČUJE SE rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu četvrtom izreke presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 3650/09 od 20.05.2009. godine, pa se obavezuju tuženi Grad Beograd i JKP „Beograd put“ da tužilji AA na ime troškova parničnog postupka solidarno isplate iznos od 155.550,00 dinara, u roku od 15 dana.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 3650/09 od 20.05.2009. godine u stavu prvom izreke usvojen je tužbeni zahtev pa su obavezani tuženi Grad Beograd i JKP „Beograd put“ da solidarno tužilji na ime naknade nematerijalne štete isplate i to na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 250.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha iznos od 280.000,00 dinara, na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog naruženosti iznos od 190.000,00 dinara i na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja opšte životne aktivnosti iznos od 420.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 20.05.2009. godine do isplate, u roku od 15 dana.

Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obavežu tuženi Grad Beograd i JKP „Beograd put“ da joj preko dosuđenih a do traženih iznosa isplate još 200.000,00 dinara na ime pretrpljenih fizičkih bolova, iznos od još 120.000,00 dinara na ime pretrpljenog straha, iznos od još 230.000,00 dinara na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja opšte životne aktivnosti, i iznos od još 160.000,00 dinara na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog naruženosti, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 20.05.2009. godine do isplate.

Stavom trećim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje u odnosu na tuženog JKP „Parking servis“.

Stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi Grad Beograd da tužilji nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 155.550,00 dinara, u roku od 15 dana.

Protiv navedene presude blagovremeno su izjavili žalbu tuženi Grad Beograd, a iz navoda žalbe proizilazi da je izjavljena protiv odluke sadržane u stavovima prvom, trećem i četvrtom izreke, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava i tuženi JKP „Beograd put“ protiv odluke iz stava prvog izreke, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je dala odgovore na žalbe tuženih.

Ispitujući pravilnost pobijane presude primenom člana 372 ZPP, Apelacioni sud je našao da je žalba tuženog Grada Beograda delimično osnovana i to u pogledu odluke o troškovima postupka, a da je žalba tuženog JKP „Beograd puta“ neosnovana.

U sprovedenom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP-a, na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti, niti se u žalbama stranaka ukazuje na postojanje takvih bitnih povreda postupka zbog kojih bi se pobijana presuda morala ukinuti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je povređena dana 03.02.2005. godine u Beogradu u ulici Knez Danilovoj tako što se kao pešak kretala utabanom stazom na kolovozu, jer je trotoarom zauzetim nepropisno parkiranim automobilima kretanje pešaka bilo onemogućeno, te je zbog neočišćenog snega na kolovozu pala i tom prilikom zadobila tešku telesnu povredu u vidu preloma sva tri gležnja desnog skočnog zgloba sa iščašenjem. Trpela je fizičke bolove i strah bliže opisane u nalazima veštaka ortopeda - traumatolova i neuropsihijatra, došlo je do umanjenja opšte životne aktivnosti od 30% ukupno prema konzilijarnom nalazu oba veštaka i naruženja srednjeg stepena. Prema izveštaju RHMZ-a o količini snežnih padavina u periodu od 31.01. do 03.02.2005. godine kritičnog dana nije bilo padavina, ali je sneg padao prethodnih dana i njegova visina je iznosila 25 cm. Takođe je utvrđeno da na strani tužilje nije bilo doprinosa nastanku nezgode, odnosno štete.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, a naročito od činjenice da je prema Zakonu o putevima u nadležnosti tuženog Grada Beograda obezbeđivanje obavljanja poslova održavanja ulica i lokalnih puteva, a da su ovi poslovi u zimskom periodu, u koje pored ostalih spadaju čišćenje i uklanjanje snega i leda sa kolovoza i posipanje otopljivača snega i leda, povereni tuženom JKP „Beograd putu“ ugovorom zaključenim na osnovu Odluke o ulicama, lokalnim i nekategorisanim putevima i Operativnog plana održavanja ulica i lokalnih puteva u zimskom periodu, te da praćenje i nadzor nad njihovim izvršavanjem organizuje tuženi Grad Beograd „preko Instituta za puteve“, prvostepeni sud je našao da su tuženi Grad Beograd i JKP „Beograd put“ odgovorni za nastalu štetu i da pri tom nema doprinosa nastanku štete na strani tužilje, pa ih je obavezao da tužilji solidarno nadoknade štetu u iznosima bliže označenim u stavu prvom izreke, dok je u preostalom delu odbio tužbeni zahtev, primenom odredaba čl. 184 i 200 Zakona o obligacionim odnosima, pa je odlučio kao u stavu prvom i drugom izreke pobijane presude.

Polazeći od činjenice da je u skladu sa operativnim planom JKP „Parking servis“ nadležan da čisti sneg i led sa javnih parkirališta i prilaza i trotoara oko garaža i parkirališta, prvostepeni sud je zaključio da nema osnova za obavezivanje tuženog na naknadu štete u konkretnom slučaju, pa je odbio tužbeni zahtev tužilje u odnosu na tuženog JKP „Parking servis“ i odlučio kao u stavu trećem izreke.

Kod ovako pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je našao da su tuženi Grad Beograd i JKP „Beograd put“ pasivno legitimisani da u ovoj parnici tužilji nadoknade nematerijalnu štetu, jer se odgovornost tuženih zasniva na odredbama čl. 184 i čl. 200 Zakona o obligacionim odnosima.

Prvostepeni sud je pravilno primenio odredbu člana 200 ZOO u skladu sa odredbom čl. 224 ZPP-a, kada je tužilji na ime naknade nematerijalne štete na ime pretrljenih fizičkih bolova dosudio 250.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha 280.000,00 dinara, na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog naruženosti srednjeg stepena 190.000,00 dinara i umanjenja opšte životne aktivnosti od 30% 420.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate shodno članu 277 ZOO.

Na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo, kada je odlučio kao u izreci, dajući za svoju odluku jasne i dovoljne razloge koje prihvata i ovaj sud.

Neosnovani su žalbeni navodi tuženog Grada Beograda da nije pasivno legitimisan, jer nije pravno lice koje obavlja komunalnu delatnost da bi na osnovu odredbe čl. 184 ZOO bilo odgovorno za nastalu štetu, već je jedinica lokalne samouprave. Naime, odgovornost Grada Beograda proizilazi iz odredaba čl. 4 stav 2 Zakona o putevima („Sl. Glasnik RS“ br. 46/91) i čl. 11 stav 4 Statuta grada Beograda („Sl. List grada Beograda broj 3/10) kojima je propisano da grad obavlja poslove održavanja, zaštite, razvoja i upravljanja ulicama u naselju, odnosno uređuje i obezbeđuje razvoj i obavljanje komunalnih delatnosti, te vrši nadzor nad njihovim obavljanjem, a prema odredbi čl. 14 Odluke o ulicama, lokalnim i nekategorisanim putevima radovi na održavanju ulica pored ostalih su i čišćenje snega i leda sa kolovoza. S obzirom na navedene propise, činjenica da je tuženi Grad Beograd poverio vršenje radova na održavanju ulica komunalnom preduzeću ne oslobađa ga odgovornosti, tim pre što ima obavezu da vrši nadzor nad vršenjem poverenih radova.

Takođe su neosnovani žalbeni navodi tuženog JKP „Beograd puta“ da nije pasivno legitimisan, jer je operativnim planom predviđeno da se ulice drugog prioriteta u koju spada Knez Danilova ulica, čiste u roku od 48 sati od prestanka padavina a da je sneg prestao da pada dan ranije od nesrećnog slučaja. Ovo stoga što je saglasno članu 2 Ugovora kojim su mu povereni radovi na održavanju ulica na teritoriji Grada Beograda, obaveza tuženog komunalnog preduzeća pored čišćenja i uklanjanja snega i leda sa kolovoza i posipanje otopljivača snega i leda, a tuženo preduzeće tokom postupka nije pružilo dokaze da je postupilo u skladu sa svojom obavezom, kao ni dokaze da je započelo sa čišćenjem snega kako bi obaveza bila izvršena najkasnije u roku od 48 sati po prestanku padavina, imajući u vidu da je operativnim planom predviđeno da se sporedne ulice mogu očistiti u roku od 48 sati po prestanku padavina.

Sud je cenio navode u žalbi tuženog Grada Beograda koji se odnose na date nalaze i mišljenja sudskih veštaka, pa je našao da su isti neosnovani, obzirom da su primedbe kojima se osporavaju nalazi veštaka razjašnjene iskazima saslušanih veštaka, a koje je prvostepeni sud imao u vidu i pravilno ocenio prilikom utvrđivanja nastale štete i donošenja odluke. Ovo tim pre što tuženi, ukoliko je smatrao da nalazi nisu dati u skladu sa pravilima struke ili nisu objektivni, odnosno ukoliko je bio nezadovoljan mogao je da predloži novo veštačenje na okolnost nastale povrede kod tužilje i pretrpljene štete, što do okončanja prvostepenog postupka nije učinio.

Najzad, sud je cenio i navode u žalbi tuženog JKP „Beograd puta“ da je visina naknade nematerijalnte štete previsoko odmerena, pa je našao da su isti neosnovani. Imajući u vidu intenzitet i dužinu trajanja pretrpljenih fizičkih bolova i straha, utvrđeni procenat umanjenja opšte životne aktivnosti od 30%, kao i zaostale posledice, te da je kod tužilje došlo do naruženja srednjeg stepena koje se ogleda u hramljanju i deformaciji desnog skočnog zgloba, pravilno je prvostepeni sud odmerio visinu naknade štete za tražene vidove štete.

Ostalim žalbenim navodima ne dovodi se u sumnju pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i donete odluke, pa ti žalbeni navodi nisu posebno obrazlagani.

Na osnovu napred izloženog, primenom odredbe čl. 375 ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Što se tiče odluke o troškovima parničnog postupka sadržane u stavu četvrtom izreke pobijane presude pravilno je prvostepeni sud primenom odredbe čl. 149 i 150 ZPP-a obavezao tuženog Grad Beograd da tužilji nadoknadi troškove parničnog postupka, imajući u vidu ishod spora. Međutim, prilikom donošenja rešenja o troškovima parničnog postupka, prvostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo, imajući u vidu da su tuženi Grad Beograd i JKP „Beograd put“ obavezani da tužilji solidarno isplate naknadu štete, pa su samim tim u obavezi da solidarno naknade i troškove postupka, to je rešenje o troškovima postupka preinačeno na osnovu odredbe člana 387 tačka 3 ZPP-a.

Pobijana presuda u stavu drugom izreke ostaje neizmenjena jer u tom delu žalbom nije pobijana.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA,
Vesna Obradović, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić