APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

22.09.2010.

Gž 7892/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 7892/10
22.09.2010.godine
B E O G R A D

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Zorice Jašarević, predsednika veća, Smiljke Dingarac Nićiforović i Vesne Matković, članova veća, u parničnom postupku tužioca AA, čiji je punomoćnik advokat AB, protiv tuženog BB, čiji je punomoćnik advokat BA, radi naknade štete, odlučujući o žalbama tužioca i tuženog, izjavljenim protiv presude Opštinskog suda u Požarevcu P.br.1554/06-30 od 19.05.2009.godine, u sednici veća održanoj dana 22.09.2010.godine, doneo je

R E Š E Nj E

UKIDA SE presuda Opštinskog suda u Požarevcu P.br.1554/06-30 od 19.05.2009.godine i predmet vraća Osnovnom sudu u Požarevcu, radi ponovnog suđenja.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Opštinskog suda u Požarevcu P.br.1554/06-30 od 19.05.2009.godine, u stavu prvim izreke, obavezuje se tuženi BB, da tužiocu AA, na ime naknade nematerijalne štete isplati i to na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 200.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha iznos od 120.000,00 dinara, za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti iznos od 240.000,00 dinara i iznos od 400.000,00 dinara, na ime naknade nematerijalne štete zbog umanjenja opšte životne aktivnosti, sve sa zakonskom zateznom kamatom, počev od dana donošenja presude 19.05.2009.godine, do konačne isplate, u roku od 15 dana po prijemu presude, pod pretnjom izvršenja. U stavu drugom izreke, tužbeni zahtev tužioca za veće traženje od iznosa dosuđenih u stavu prvom izreke ove presude i to još za iznos od 200.000,00 dinara na ime pretrpljenih bolova, za iznos još od 80.000,00 dinara na ime pretrpljenog straha, za iznos još od 160.000,00 dinara na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog naruženosti, kao i još iznos od 800.000,00 dinara, na ime umanjenja opšte životne aktivnosti, odbija se kao neosnovan. U stavu trećem izreke, obavezuje se tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka, isplati ukupan iznos od 173.750,00 dinara, u roku do 15 dana po prijemu presude, pod pretnjom izvršenja.

Protiv navedene presude, žalbe su blagovremeno izjavili tužilac i tuženi, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava. Tužilac je žalbu izjavio protiv odluke iz stava drugog izreke, a tuženi protiv odluke iz stava prvog i stava trećeg izreke.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu odredbi člana 372 ZPP, Apelacioni sud u Beogradu nalazi da su žalbe tužioca i tuženog osnovane.

Prema razlozima pobijane presude u prvostepenom postupku je utvrđeno da je tužilac povređen 06.06.2002.godine. Tuženi je tužioca povezao svojim traktorom na njivu, kojom prilikom je tužilac svoj bicikl i torbu stavio u prikolicu traktora, a seo pored tuženog. Kad su stigli do dela gde se nalazi tužiočeva njiva, tuženi je zaustavio traktor, tužilac je pokušao da skine bicikl sa traktora i svoju torbu, pri čemu mu je pomogao i tuženi, uzeo torbu, stao iza traktora i u jednom trenutku traktor je krenuo unazad. Tuženi je pravnosnažnom presudom toga suda K.br.146/05-50 od 16.02.2006.godine, oglašen krivim što je 06.06.2002.godine, u prepodnevnim časovima, na zemljanom putu u blizini Lučice, na mestu zvanom „Utrina selište“, kao vozač traktora sa prikolicom marke IMT 5, registarska oznaka SO _, ugrozio javni saobraćaj i doveo u opasnost telo ljudi, na taj način što je suprotno članu 11 stav 1 tačka 1 ZOBS, nakon zaustavljanja ovog vozila na blagoj uzbrdici, nije preduzeo sve potrebne mere radi sprečavanja da traktor sa prikolicom ne krene sa mesta, nije stavio ručicu menjača u odgovarajući stepen prenosa, pa je usled navedenog propusta, u trenutku kada se oštećeni AA nalazio iza prikolice, vozilo krenulo unazad i oborilo oštećenog, te zadnji desni točak traktorske prikolice pregazio noge oštećenog, pri čemu je isti zadobio telesne povrede u vidu nagnječenja mekog tkiva u predelu gornjih okrajaka obeju butina i uganuće desnog skočnog zgloba, koje su povrede prouzrokovale gangrenozne promene i amputaciju dela desne noge i to desne potkolenice, skočnog zgloba i donjeg okrajka desne butine, što predstavlja tešku telesnu povredu, i ako je bio svestan da može da ugrozi javni saobraćaj i dovede u opasnost telo ljudi, ali je olako držao da do toga kao i do nastupanja teže posledice neće doći, čime je izvršio krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaj, zbog čega je novčano kažnjen. Iz nalaza i mišljenja sudskih veštaka dr VV i dr VV1 utvrđeno je koje su posledice po zdravlje nastale kod tužioca zbog ovog povređivanja. Ovoj nezgodi doprineo je i tužilac koji je stao iza traktora a ne pored traktora.

Iz utvrđenih činjenica, prvostepeni sud je primenom odredbi člana 192 u vezi sa članom 200 ZOO, zaključio da je tužbeni zahtev delimično osnovan, te je odlučio kao u izreci pobijane presude.

Osnovani su navodi žalbe tuženog da je odluka u prvom stavu izreke pobijane presude, u suprotnosti sa izvedenim dokazima i stanju u spisima o postojanju uzročno posledične veze između uzroka štete i nastale štete, kao i da činjenično stanje nije potpuno i pravilno utvrđeno, zbog čega se dovodi u pitanje pravilnost primene materijalnog prava.

Naime, iz stanja u spisima proizilazi, da je tužilac kritičnom prilikom zadobio nagnječenje obe butine i uganuće desnog skočnog zgloba. Tužilac od 1982.godine, boluje od dijabeta, a od 2002.godine kod tužioca je zamenjena terapija, uvođenjem insulinskih injekcija. Kod tužioca je variranje šećera u krvi (loša glikoregulacija), izražena komplikacijom na krvnim sudovima nogu, nervima i očima, što je konstatovano oscilometrijom donjih ekstremiteta i pregledom oftamologa iz 1997.godine i neurologa iz 1999.godine, pri čemu je kod tužioca dijagnostikovan i povišen krvni pritisak i gojaznost koji su dodatno izazvali komplikacije na krvnim sudovima. U vreme povređivanje tužilac je bolovao desetak godina od dijabeta (ovo je konstatovano nalazom dr Nikole Sretenovića, a po uvidu u zdravstveni karton tužioca).

Odredbama člana 154 tačka 1 ZOO, predviđeno je da ko drugom prouzrokuje štetu, dužan je da je naknadi, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice, a članom 158 ZOO je predviđeno da krivica postoji kad je štetik prouzrokovao štetu namerno ili nepažnjom.

Imajući u vidu stanje u spisima i citirane odredbe Zakona o obligacionim odnosima, nesumnjivo proizilazi odgovornost tuženog da tužiocu naknadi štetu. Međutim, nisu dati jasni razlozi o postojanju uzročno posledične veze između uzroka štete i nastale štete. Prvostepeni sud je propustio da utvrdi koji je to obim štete koji je tužilac pretrpeo, a koji je adekvatan krivici tuženog za nastanak štete. U krivicu tuženog za nastanak štete, ne može da se uključi zdravstveno stanje tuženog koje je, imajući u vidu stanje u spisima, očigledno doprinelo, u sklopu zadobijanja povrede i amputaciji desne noge. Prvostepeni sud nije imao u vidu teoriju adekvatnog uzroka, koja je opšte prihvaćena teorija u našem pravu, prilikom utvrđivanja uzročne veze između štetne radnje i nastale posledice, te obaveze naknade štete. Shodno ovoj teoriji od svih postojećih uzroka nastanku štete, pravno relevantan je samo onaj uzrok koji je adekvatan nastaloj šteti, koji je tipičan, očekivan, a da se od takvog uzroka nastala štetna posledica i očekivala. Atipični uzroci ne mogu se tretirati kao pravno relevantni uzroci nastale štete, jer se po redovnom toku stvari nisu očekivali. Štetnik odgovara isključivo samo za faktičko adekvatno uzrokovanu štetu, dok za sve eventualne druge posledice i štete uzrokovane izvan toga ne odgovara.

U konkretnom slučaju, specifično zdravstveno stanje tužioca, ne može da utiče na obim odgovornosti tuženog, koji odgovara samo za one štetne posledice koje je uzrokovao svojim postupanjem, a to su posledice koje su po redovnom toku stvari mogle da se očekuju kod oštećenog, od zadobijanja nagnječenja obe butine i uganuća desnog skočnog zgloba.

Kako ove relevantne okolnosti, prvostepeni sud nije imao u vidu i kako postoji protivrečnost između stanja u spisima i odluke prvostepenog suda, pobijana presuda u stavu prvom izreke morala je biti ukinuta. Ovo imajući u vidu član 361 stav 2 tačka 12 ZPP u vezi sa članom 154 i 158 ZOO.

Takođe nisu jasni razlozi prvostepenog suda u čemu se sastoji doprinos tužioca nastaloj šteti, što osnovano tužilac u žalbi ukazuje, jer iz spisa ne proizilazi da su kočnice na traktoru, vlasništvo tuženog, bile neispravne i da je to tužilac znao (kako je to prvostepeni sud našao i da je zbog toga doprinos tužioca nastanku štete, što je stao iza traktora, a znao je za neispravne kočnice 20 %). Pri tom iz spisa proizilazi da je tuženi kriv za nastanak štetnog događaja, jer ručicu menjača nije stavio u odgovarajući stepen prenosa (presuda tog suda K.146/05-50 od 16.02.1006.godine, koja je u spisima).

Sa ovih razloga, morala je biti ukinuta i odluka iz stava drugog izreke pobijane presude.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će otkloniti nedostatke na koje mu je ukazano ovom odlukom. Utvrdiće koje su štetne posledice nastupile po zdravlje tužioca zbog štetne radnje tuženog, a koje su se po redovnom toku stvari mogle očekivati, jer samo, a shodno teoriji adekvatne uzročnosti, za takve štetne posledice postoji odgovornost tuženog, te, da li je tužilac znao da su na traktoru tuženog bile neispravne kočnice (ukoliko su bile neispravne), odnosno da li u njegovom postupanju ima doprinosa i u čemu se sastoji, te ocenom svih relevantnih okolnosti doneti novu na zakonu zasnovani odluku.

Presuda je ukinuta i u delu koji sadrži odluku o troškovima parničnog postupka, jer odluka o troškovima parničnog postupka zavisi od odluke o glavnoj stvari.

Iz napred iznetih razloga, odlučeno je kao u izreci odluke, na osnovu odredbe člana 376 i 377 Zakona o parničnom postupku.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Zorica Jašarević s.r.

Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Svetlana Antić