APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

3.03.2011.

Gž 788/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 788/11
Dana 03.03.2011.godine
Beograd

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Smiljke Dingarac Nićiforović, predsednika veća, Ivana Negića i Aleksandre Đorđević, članova veća, u parnici tužioca AA, čiji je punomoćnik AB advokat, protiv tuženog "BB", čiji je punomoćnik advokatska kancelarija "BA", radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o žalbi tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu P-73/10 od 16.11.2010. godine, u sednici veća održanoj dana 03.03.2011. godine, doneo je sledeću

P R E S U D U

ODBIJA SE žalba tužioca i POTVRĐUJE presuda Višeg suda u Beogradu P-73/10 od 16.11.2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P-73/10 od 16.11.2010. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca AA, kojim je tražio da se tuženi "BB", obavežu da tužiocu AA isplate iznos od 300.000,00 dinara, na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede ugleda, časti, slobode i prava ličnosti. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac AA da tuženom Izdravačko preduzeće "BB" naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 55.350,00 dinara, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Protiv navedene presude, tužilac je blagovremeno izjavio žalbu, kojom pobija presudu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene materijalnog prava i odluke o troškovima parničnog postupka.

Tuženi je dao odgovor na žalbu tužioca.

Ispitujući pravilnost pobijane presude, u smislu odredbe čl. 372 ZPP, Apelacioni sud je našao da žalba nije osnovana.

U prvostepenom postupku, nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. 361 stav 2 tač. 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP-a, na koje, Apelacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Pobijana presuda nema nedostataka zbog kojih se ne može ispitati, a navedeni su jasni razlozi o bitnim činjenicama, te su u tom smislu neosnovani navodi žalbe tužioca kojima se ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. st. 2. tač. 12. ZPP-a.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u dnevnim novinama "BB" od 01.04.2010. godine, na strani 7, objavljen je tekst “Ubica Đinđića u Beogradu”, a u podnaslovu “Bagzi: oružje sam uzeo od Čumeta”, gde je objavljena i fotografija Ljubiše Buhe, ovde tužioca, pri čemu tekst članka prenosi iskaz svedoka saradnika sa suđenja za ubistvo premijera Zorana Đinđića, Dejana Milenkovića-Bagzija, u kome se govori o sudbini oružja koje je nestalo iz Policijske stanice u ul. Majke Jevrosime 06.10.2000. godine. Navedena fotografija tužioca, čiji je autor VV, nastala je kropovanjem – sečenjem fotografije na kojoj se nalazi tužilac u pratnji dvojice policajaca ispred Specijalnog suda dana 29.10.2007. godine, kada je fotoreporter dnevnih novina "BB", VV, fotografisao tužioca prilikom njegovog dolaska na suđenje za ubistvo premijera Zorana Đinđića.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da postavljeni tužbeni zahtev tužioca nije u skladu sa članom 46. Zakona o javnom informisanju, koji predviđa lica prema kojima tužba ima biti usmerena i načine odgovornosti za povredu prava na lični zapis, u ovom slučaju fotografiju, a da je tužilac pogrešno označio javno glasilo dnevne novine "BB", kao tuženog. Prvostepeni sud je takođe iz svih izvedenih dokaza, utvrdio da tužilac nije dokazao pretrpljenu štetu nastalu objavljivanjem predmetne fotografije. Primenom materijalno pravnih propisa, Zakona o javnom informisanju, prvostepeni sud je našao da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan.

Ovakva odluka prvostepenog suda je, po nalaženju Apelacionog suda, ispravna.

Prema odredbama čl. 43. stav 1. Zakona o javnom informisanju, lični pisani zapis kao što je fotografija ne može se objaviti bez pristanka lica čiji je lik na fotografiji, ako se pri objavljivanju može zaključiti koje je to lice. Prema stavu 4. ove zakonske odredbe pristanak dat za jedno objavljivanje, za određeni način objavljivanja, odnosno za objavljivanje u određenom cilju, ne smatra se pristankom za ponovljeno objavljivanje, za objavljivanje na drugi način, odnosno za objavljivanje za druge ciljeve. Izuzetno, prema odredbama čl. 45. Zakona, lični zapis može se objaviti bez pristanka lica na koji se odnosi ako je: ono zapis namenilo javnosti; ako se lični zapis odnosi na ličnost, pojavu ili događaj od interesa za javnost, naročito ako se odnosi na nosioca državne ili političke funkcije, a objavljivanje je važno s obzirom na činjenicu da lice koje obavlja tu funkciju; a koje lice je svojim ponašanjem dalo povoda za objavljivanje zapisa; ako je zapis sačinjen u javnoj skupštinskoj raspravi ili u javnoj raspravi u nekom skupštinskom telu; ako je objavljivanje u interesu pravosuđa, bezbednosti zemlje ili javne bezbednosti, ako se lice nije protivili pravljenju zapisa i ako je znalo da se to čini radi objavljivanja; ako je objavljivanje u interesu nauke ili obrazovanja; ako je potrebno radi upozorenja na opasnost (sprečavanje zarazne bolesti, pronalaženje nestalog lica, prevare i slično); ako se zapis odnosi na mnoštvo likova ili glasova (navijača, koncertne publike, demonstranata, uličnih prolaznika); ako se radi o zapisu sa javnog skupa i ako je lice prikazano kao deo pejzaža, prirode, panorame, naseljenog mesta, trga, ulice ili kao deo sličnog prizora. Shodno odredbi čl. 46. Zakona o javnom informisanju, predviđeno je da u slučaju povrede prava na privatni život, odnosno prava na lični zapis, lice čije je pravo povređeno može tužbom protiv odgovornog urednika javnog glasila zahtevati: propuštanje objavljivanja informacije, odnosno zapis; predaju zapisa, uklanjanje ili uništenje objavljenog zapisa (brisanje video zapisa, brisanje audio zapisa, uništenje negativa, odstranjenje iz publikacije i slično); naknadu materijalne i nematerijalne štete; i objavljivanje presude, da ako je objavljenom informacijom neovlašćeno upotrebljen lični zapis ili podatak iz privatnog života, povređeni može od osnivača javnog glasila tužbom zahtevati deo dobiti ostvarene objavljivanjem, srazmerno tome koliko je upotreba njegovog ličnog zapisa ili podataka iz privatnog života doprinelo ostvarenju dobiti.

Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava, propisano je da svako ima pravo na poštovanje svog privatnog, porodičnog života, doma i prepiske. Privatni život uključuje fizički i psihički integritet, a u određenim okolnostima svako ima pravo na legitimnu zaštitu i poštovanje svog privatnog života, što mora da bude u ravnoteži sa slobodom izražavanja, garantovano članom 10. navedene Konvencije, što se odnosi i na objavljivanje fotografija. Lični zapis se smatra delom prava na privatnost, koja je jedna od prava ličnosti.

U konkretnom slučaju, lični zapis tužioca je više puta objavljivan u sredstvima javnog informisanja u različitim kontekstima i poznat je široj javnosti. Međutim, ispravno prvostepeni sud zaključuje da, shodno citiranoj odredbi člana 46. Zakona o javnom informisanju, tužbeni zahtev tužioca nije bio usmeren na način kako to ova odredba Zakona i propisuje. S obzirom da je predmet ovog postupka objavljivanje fotografije tužioca, što bi predstavljalo povredu prava na lični zapis, tužbeni zahtev je morao biti usmeren prema odgovornom uredniku javnog glasila, a ne prema samom glasilu "BB".

Zbog navedenog proizlazi da je neosnovan navod žalbe tužioca u kojem se poziva na odredbu čl. 79 Zakona o javnom informisanju kojim je propisano da svako lice na koje se odnosi netačna, nepotpuna ili druga informacija čije je objavljivanje u skladu sa ovim zakonom zabranjeno ima pravo da traži od javnog glasila naknadu materijalne i nematerijalne štete u skladu sa opštim propisima i odredbama ovog zakona, ukoliko usled objavljivanja trpi štetu.

Apelacioni sud je razmatrao i druge navode žalbe tužioca, ali ih nije smatrao relevantnim za drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari.

Potvrđena je i odluka o troškovima postupka, jer je ista zasnovana na pravilnoj primeni članova 149 i 150 ZPP-a.

Sa svega navedenog, na osnovu člana 375 ZPP-a, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija
Smiljka Dingarac Nićiforović