APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

1.06.2011.

Gž 6967/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 6967/10
Dana: 01.06. 2011. godine
B E O G R A D

U I M E N A R O D A

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Slavice Srećković, predsednika veća, Vladislave Milićević i Sanje Pejović, članova veća, u parnici tužioca AA, koga zastupa AB, advokat, protiv tužene Stambene zadruge "BB", radi raskida ugovora i naknade štete, odlučujući o žalbi tužioca izjavljenoj protiv presude Trećeg opštinskog suda u Beogradu P.br.1575/07 od 06.06.2008. godine, u sednici veća održanoj dana 01. juna 2011. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba tužioca i POTVRĐUJE presuda Trećeg opštinskog suda u Beogradu P.br.1575/07 od 06.06.2008. godine u stavu trećem i četvrtom izreke.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena žalba tužioca izjavljena protiv stava drugog izreke navedene presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg opštinskog suda u Beogradu P.br.1575/07 od 06.06.2008. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je raskinut ugovor o izgradnji stana broj 1 – 2662 od 04.05.1992. godine, zaključen između sada pokojne OO i Stambene zadruge "BB" i ugovor o izmeni i dopuni ugovora o izgradnji stana broj 1 – 4074 od 16.07.1992. godine, zaključen između sada pokojne OO i Stambene zadruge "BB". Stavom drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev za isplatu naknade štete pa je obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 11.875 evra sa kamatom po stopi koju ovlašćene banke plaćaju na devizne štedne uloge građana po viđenju počev od 06.06.2008. godine pa do isplate sve obračunato u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate, u roku od 15 dana od dana prijema presude. Stavom trećim izreke odbijen je kao neosnovan preostali deo tužbenog zahteva preko dosuđenog iznosa od 11.875 evra do traženog iznosa od 39.400 evra za iznos od 27.525 evra sa kamatom na navedeni iznos koji ovlašćene banke plaćaju na devizne štedne uloge građana po viđenju počev od 06.06.2008. godine pa do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate. Stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 149.950,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema presude.

Protiv navedene presude i to odluke sadržane u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke, tužilac je blagovremeno izjavio žalbu iz svih zakonskih razloga.

Ispitujući pravilnost prvostepene presude u smislu odredbe člana 372 ZPP-a, Apelacioni sud je našao da je žalba tužioca delimično neosnovana, a delimično nedozvoljena.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku, sada pokojna OO je sa tuženim zaključila ugovor o izgradnji stana broj 1 – 2662 dana 04.05.1992. godine i ugovor o izmeni i dopuni ugovora o izgradnji stana broj 1 – 4074 dana 16.07.1992. godine a za izgradnju jednosobnog stana u ličnoj svojini površine 25,84 odnosno 31,31m2 na lokaciji "VV" u objektu broj 216 označen kao stan broj 4 u potkrovlju, da su sredstva za izgradnju navedenog stana obezbeđena delom iz ličnih sredstava a delom od kredita i da je u tu svrhu sada pokojna OO zaključila ugovor o kreditu sa Beobankom broj 557730-714812 dana 21.05.1992. godine i da je na ime svoje ugovorne obaveze tuženom izvršila uplate dana 01.06.1991. godine iznosa od 120.000,00 tadašnjih dinara, 14.08.1991. godine iznos od 150.000,00 tadašnjih dinara, 21.05.1992. godine iznosa od 606.000,00 tadašnjih dinara, 22.05.1992. godine iznosa od 220.000,00 tadašnjih dinara, 25.05.1992. godine iznosa od 1.295.000,00 tadašnjih dinara. Tuženi je pao u docnju sa izvršenjem svoje ugovorne obaveze u oktobru 1992. godine kada je bio orjentacioni rok za završetak stana, pa pošto tuženi ni do dana podnošenja tužbe sudu nije izgradio predmetni stan, ugovor o izgradnji stana broj 1 – 2662 od 04.05.1992. godine i aneks tog ugovora 1 – 4074 od 16.07.1992. godine je raskinut zbog neispunjenja obaveze od strane tuženog.

Odlučujući o zahtevu tužioca za naknadu materijalne štete zbog neizvršenja ugovorne obaveze, a radi utvrđenja koliko je novca tužilac uplatio na ime predmetnog stana, a na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka VV od 16.09.2003. godine, dopune istog od 03.08.2004. godine i saslušanjem veštaka je utvrđeno da su plaćanja koja je sada pokojna OO izvršila na račun tuženog izvršena u uslovima visoke inflacije pa je izvršena revalorizacija mesečnom stopom rasta cena na malo prema podacima Saveznog zavoda za statistiku i utvrđeno da je isplaćena površina predmetnog stana od 18,26m2 i da je cena tržišne vrednosti m2 novoizgrađene stambene površine na lokaciji "VV" od 600-700 evra, te da najniža cena za 18,26m2 stambene površine iznosi 10.956 evra, to je prvostepeni sud imajući u vidu da je izvršenim uplatama 1991 i 1992. godine sada pokojna Živkica Stojković pokrila površinu od 18,26m2 i da tržišna vrednost m2 na predmetnoj lokaciji "VV" iznosi od 600-700 evra, našao da prosečna tržišna vrednost koštanja m2 stana iznosi 650 evra i na osnovu odredbi člana 124, 132, 190, 277 i 395 Zakona o obligacionim odnosima, obavezao tuženog da tužiocu naknadi pričinjenu materijalnu štetu zbog neizvršenja ugovorne obaveze zbog raskida ugovora o izgradnji stana u visini prosečne cene koštanja m2 stana na predmetnoj lokaciji, a srazmerno površini od 18,26m2 koje je sada pokojna OO isplatila u iznosu od 11.875 evra u dinarskoj protivvrednosti sa domicilnom kamatom u dinarskoj protivvrednosti počev od presuđenja 06.06.2008. godine pa do isplate, a preko dosuđenog iznosa, zahtev odbio, dajući za svoju odluku jasne, dovoljne i pravilne razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Žalbeni navodi tužioca nisu osnovani i ne utiču na pravilnost donete odluke.

Neosnovani su žalbeni navodi, da s obzirom da iz dopisa sudskog veštaka VV1 od 16.01.2008. godine proizilazi da je vrednost nekretnina na području VV2 uvećana, prvostepeni sud propustio da potpuno i pravilno utvrdi činjenično stanje. Ovo zbog toga što, pismena isprava u kojoj lice sa spiska sudskih veštaka, sačinjava obračun na zahtev jedne od parničnih stranaka (tužioca) i overava ga pečatom, ne predstavlja dokaz u smislu člana 249, 256 i 257 ZPP-a i ne može biti uzeta kao dokaz kojim se utvrđuje bitna činjenica koja je među strankama sporna, ukoliko ne postoji rešenje suda o određivanju veštačenja. Kako, prema stanju u spisima predmeta, a i iz zapisnika sa ročišta za glavnu raspravu na kome je doneta ožalbena presuda, tužilac nije predložio dopunsko veštačenje radi utvrđivanja nove tržišne vrednosti nepokretnosti, a što je tužilac, ukoliko tvrdi da je došlo do povećanja cene nekretnina, bio dužan da shodno odredbi člana 223 u vezi člana 250 ZPP-a, dokaže, pa kako prema stanju u spisima, ovakvu vrstu predloga tužilac u toku postupka nikada nije dao, niti u žalbi, ni u podnescima, niti usmeno na održanim raspravama, to se ne može sa uspehom pozivati da činjenično stanje nije potpuno i pravilno utvrđeno. Prvostepeni sud nije izveo dokaz veštačenjem, jer ovakvih predloga od strane tužioca nije ni bilo, a obračun izvršen od strane sudskog veštaka koji je angažovan od strane tužioca, ne može biti uzet kao dokaz kojim se utvrđuju bitne činjenice koje su među strankama sporne, ukoliko ne postoji rešenje suda o određivanju veštačenja.

Sud je cenio ostale žalbene navode, ali ih posebno ne obrazlaže, jer su irelevantni za drugačije rešenje ove parnice.

Iz navedenih razloga, a kako u postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl.361 stav 2 ZPP-a odlučeno je kao u stavu prvom izreke ove presude primenom člana 375 ZPP-a, s tim što je potvrđena i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbi člana 149 i 150 ZPP-a.

Kako je stavom drugim izreke ožalbene presude delimično usvojen zahtev tužioca za isplatu naknade štete u iznosu od 11.875 evra sa domicilnom kamatom počev od 06.06.2008. godine pa do isplate sve u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate, to proizilazi da tužilac nema pravni interes za podnošenje žalbe, jer je u tom delu uspeo u postupku, Apelacioni sud je žalbu tužioca u ovom delu odbacio, a na osnovu člana 365 stav 3 ZPP-a i odlučio kao u stavu drugom izreke ove presude.

PREDSEDNIK VEĆA – SUDIJA
Slavica Srećković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić