APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

23.07.2010.

Gž 667/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 667/10
Dana 23.07.2010. godine
B E O G R A D

U I M E N A R O D A

Apelacioni sud u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Spomenke Zarić, predsednika veća, Melanije Santovac i Milice Aksentijević, članova veća, u parnici tužioca AA, čiji je punomoćnik AB, advokat, protiv tužene BB, čiji je punomoćnik BA, advokat, radi iseljenja, odlučujući o žalbi tužioca izjavljenoj protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P.9496/06 od 20.04.2007. godine, u sednici održanoj 23.07.2010. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba tužioca i POTVRĐUJE presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P.9496/06 od 20.04.2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Prvi opštinski sud u Beogradu je presudom P.9496/06 od 20.04.2007. godine u stavu prvom izreke odbio tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da se iseli iz dela stana vv i da ovaj deo stana ispražnjen od lica i stvari preda u posed tužiocu u roku od 15 dana, kao i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka, kao neosnovan. U stavu drugom izreke obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 68.400,00 dinara u roku od 15 dana.

Tužilac je protiv navedene prvostepene presude izjavio žalbu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je u odgovoru na žalbu predložila da se žalba kao neosnovana odbije.

Apelacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama ovlašćenja iz člana 372. Zakona o parničnom postupku i zaključio da žalba nije osnovana.

U provedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 1, 2, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koje odredbe drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti, a na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka u žalbi se ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kao poklonodavac, ugovorom o poklonu overenim pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu 21.06.1996. godine Ov.5663/96 poklonio svom sinu SS kao poklonoprimcu, stan vv, u kojem je u vreme zaključenja ugovora stanovao poklonoprimac. Članom 5. navedenog ugovora je predviđeno da tužilac kao poklonodavac uživa pravo korišćenja predmetne nepokretnosti do kraja života. Tužilac je vlasnik kuće u vv1, gde živi od 19__. godine, a samo povremeno dolazi u Beograd na dan - dva, kada prespava kod ćerke, odnosno tužilac ne koristi predmetni stan (nije ga koristio ni u vreme zaključenja ugovora o poklonu, niti kasnije). Sin tužioca SS, kao vlasnik stana, je 19__. godine u poklonjenom stanu napravio poseban ulaz za deo stana vv i taj deo stana izdavao podstanarima, što je tužilac znao i nije se protivio. Tužena, kao kupac i SS, kao prodavac su __.19__. godine zaključili ugovor o kupoprodaji dela stana vv. Tužena se, nakon isplate kupoprodajne cene od 150.000,00 dinara, uselila u navedeni deo stana. Rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu O.221/03 od 12.02.2003. godine zaostavštinu pok.SS, preminulog 26.01.2002. godine sačinjava pravo vlasništva na vv stanu, a za naslednika pok.SS oglašen je mal.SS1, sin ostavioca. Deo predmetnog stana koji je tužena kupila od sada pok. sina tužioca ima poseban ulaz i čini odvojenu celinu u odnosu na ostatak predmetnog stana, koji takođe ima poseban ulaz. Tužilac je znao da je njegov sada pok. sin prodao deo predmetnog stana.

Prvostepeni sud je na osnovu pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno zaključio da tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da se iseli iz dela stana vv i da ovaj deo stana ispražnjen od lica i stvari preda u posed tužiocu nije osnovan.

Pravo službenosti je pravo jednog lica da u određenom obimu i na određeni način koristi stvar na kojoj postoji pravo svojine drugog lica, odnosno pravo službenosti predstavlja pravo koje ograničava pravo svojine vlasnika stvari. Kod lične službenosti navedeno pravo se ostvaruje bez obzira ko je vlasnik stvari. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je nosilac prava lične službenosti na stanu u Beogradu, koje je ustanovljeno ugovorom o poklonu zaključenim između tužioca i njegovog sada pok. sina, kojim je tužilac sinu preneo pravo svojine na stanu i kojim je ustanovljena lična službenost u korist tužioca, koja se sastoji od uživanja prava korišćenja stana do kraja tužiočevog života. Navedeno pravo tužioca je šire od prava stanovanja, odnosno ne obuhvata samo pravo stanovanja, već i pravo korišćenja stana za potrebe tužioca na drugi način, bez promene njegove suštine, bez obzira ko je vlasnik stana. U konkretnom slučaju, tužilac ne koristi ovo svoje pravo lične službenosti dugi niz godina, jer prema utvrđenom činjeničnom stanju, on od 198__.godine živi u vv1 i samo povremeno dolazi u Beograd na dan - dva, kada prespava kod kćerke, iz čega proizilazi da stan ne koristi za svoje stanovanje, niti iskazuje volju da stan koristi na drugi način.

Pravo lične službenosti nije detaljno regulisano pozitivnopravnim propisima, već je samo u članu 60. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa („Službeni list SFRJ“, br.6/80, 36/90, „Službeni list SRJ“, br.29/96 i „Službeni glasnik RS, br.115/05) navedeno da se pravo plodouživanja, pravo upotrebe, pravo stanovanja, kao i pravo stvarnog tereta uređuje zakonom. Pravo lične službenosti predstavlja ograničenje prava svojine, kao najvažnijeg i najšireg svojinskopravnog odnosa (vlasnik stvari ima pravo da stvar drži, da je koristi i njome raspolaže). S obzirom da se ovo pravo konstituiše u korist nekog lica, ako to lice duže vreme ne vrši svoje pravo službenosti, proizilazi da mu ovo pravo nije potrebno, odnosno da su prestali razlozi zbog kojih je lična službenost ustanovljena. Stoga, nevršenjem prava službenosti u određenom vremenskom periodu, ovo pravo prestaje. I prema pravnim pravilima – paragrafu 938. Građanskog zakonika, vlasnik stvari na kojima je konstituisana lična službenost može tražiti prestanak službenosti ako titular ne vrši službenost tri godine.

Imajući u vidu da prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac ni na koji način nije vršio svoje pravo službenosti ustanovljeno ugovorom o poklonu, isto je prestalo da postoji, pa je neosnovan tužbeni zahtev tužioca, kao titulara lične službenosti, kojim je tražio da se obaveže tužena da se iseli iz dela stana i taj deo stana ispražnjen od lica i stvari preda u posed tužiocu.

Iz navedenih razloga, neosnovano se u žalbi osporava primenjeno materijalno pravo.

Takođe, imajući u vidu da se pravo lične službenosti ostvaruje bez obzira ko je vlasnik stvari, kao i da je to pravo u konkretnom slučaju prestalo usled njegovog nevršenja od strane tužioca, neosnovano se u žalbi osporava utvrđeno činjenično stanje koje se odnosi na prodaju dela stana tuženoj i momenat saznanja tužioca o navedenoj činjenici.

Iz navedenih razloga, Apelacioni sud je žalbu tužioca je odbio, kao neosnovanu i prvostepenu presudu potvrdio primenom odredbi člana 375. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija
Spomenka Zarić,sr.

MŠ
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić