Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
28.05.2012.

Gž 636/11

 
REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 636/11
19.10.2011. godine
B E O G R A D

 


APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Tamare Uzelac Đurović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Sanje Lekić, članova veća, u parnici tužioca AA, vlasnika Samostalno zanatsko – trgovačke radnje "AA", čiji je punomoćnik AB, advokat, protiv tuženog BB, čiji je punomoćnik BA, advokat, radi priznanja prava na žig, vrednost spora 50.000,00 dinara, odlučujući o žalbi tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu P4 br.335/10 od 21.12.2010. godine, u sednici veća održanoj 19.10.2011. godine, doneo je


R E Š E Nj E

UKIDA SE presuda Višeg suda u Beogradu P4 br.335/10 od 21.12.2010. godine i predmet VRAĆA istom sudu na ponovno suđenje.


O b r a z l o ž e nj e

Prvostepenom presudom usvojen je tužbeni zahtev i tužilac je oglašen za podnosioca prijave za priznanje žiga BB pod brojem Ž-2005-0521 od 04.05.2005. godine, odnosno nosioca prava na žigu “"BB"” (stav I). Obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 111.550,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude (stav II izreke).

Protiv navedene presude tuženi je blagovremeno izjavio žalbu pobijajući je zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost prvostepene presude u smislu člana 372. ZPP, Apelacioni sud je našao da je žalba osnovana.

Prema razlozima prvostepene presude tužilac je rešenjem SO Bojnik, Odeljenja za privredu i finansije br.313-39/03 od 05.06.2003. godine upisan u registar samostalnih radnji opštine Bojnik. Radnja je počela sa radom 15.06.2003. godine, a delatnost radnje je, između ostalog, pakovanje čaja, uključujući i pakovanje u kesice. Tužilac, kao proizvođač, je sa Preduzećem za trgovinu i usluge "BB1" doo, kao prodavcem, čiji je zakonski zastupnik ovde tuženi, zaključio ugovor o poslovno tehničkoj saradnji u pogledu plasmana čaja protiv dijabetesa. Ugovorom je konstatovano da preduzeće "BB1" doo ima isključivo pravo i obaveze u pogledu plasmana proizvoda, da će se plasman proizvoda vršiti u formi televizijske prodaje, a obaveza tužioca je da obezbedi proizvod prema prethodno dogovorenom kvalitetu i količini. Tuženi je 04.05.2005. godine podneo zahtev za priznanje žiga – znak “BB” sa klasom robe 3,5 i 30. Broj prijave je 521/05. Dana 19.05.2005. godine tužilac je podneo zahtev za priznanje žiga – znak “"BB-1"” sa klasom robe 3,5 i 30. Tužiočeva prijava žiga zavedena je pod br.605/05. Tužilac je proizvođač čaja protiv dijabetesa.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da su se ispunili uslovi iz člana 80. i 81. Zakona o žigovima (“Službeni glasnik RS” br.104/2009), zbog čega je usvojio zahtev tužioca i tužioca oglasio za podnosioca prijave za priznanje žiga pod brojem Ž-2005-0521 od 04.05.2005. godine, odnosno oglasio za nosioca prava na žigu “BB”.

Ovakav zaključak prvostepenog suda se za sada ne može prihvatiti kao pravilan, jer je prvostepeni sud počinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP, a na šta se osnovano žalbom tuženog ukazuje, jer prvostepena presuda ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati, obzirom da u njoj nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama.

Naime, prema odredbi člana 81. Zakona o žigovima fizičko ili pravno lice koje u prometu koristi znak za obeležavanje robe a za koji je drugo lice podnelo prijavu ili ga registrovalo na svoje ime za obeležavanje iste ili slične robe može tužbom tražiti da ga sud oglasi za podnosioca prijave, odnosno nosioca žiga ako dokaže da je taj znak opštepoznat u smislu člana 6. BIS Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine, za obeležavanje njegove robe pre nego što je tuženi podneo prijavu ili registrovao žig. Da bi tužilac uspeo sa svojim zahtevom u smislu citirane odredbe potrebno je da dokaže da je njegov znak istovetan ili bitno sličan znaku, odnosno žigu tuženog, da znak označava robu koja je istovetna ili bitno slična, kao i da je sličnost takva da može da stvori zabunu kod prosečnog potrošača u prometu u pogledu proizvođača tih proizvoda (standard koji Zakon propisuje je “pažnja prosečnog potrošača”). Takođe, tužilac treba da dokaže da je svoj znak koristio pre nego što je tuženi podneo prijavu za priznanje žiga, kao i da je reč o znaku koji služi za obeležavanje one vrste robe za koju je prijavljen žig tuženog, odnosno da je znak tužioca opštepoznat. Zakon o žigovima u članu 80. postavlja i prethodni uslov za podizanje ovakve tužbe koji se odnosi na ponašanje tuženog prilikom prijave žiga – da je prijava podneta protivno načelu savesnosti i poštenja.

Imajući u vidu navedeno, preuranjen je zaključak prvostepenog suda da su se ispunili uslovi iz člana 81. Zakona o žigovima obzirom da prvostepeni sud nije dao jasne i konkretne razloge na koji način znak tuženog dovodi ili može dovesti do zabune prosečnog potrošača predmetne robe. U konkretnom slučaju znaci “BB” i “BB-1” odnose se na označavanje iste vrste proizvoda – čaj protiv šećerne bolesti, pa je za zaključivanje o postojanju istovetnosti, odnosno bitne sličnosti, bilo potrebno razmotriti sve elemente oba znaka, vodeći računa i o stilizaciji i kombinacija boja i slova, te boji ambalaže robe, ali na taj način da analiza tih elemenata mora obuhvatiti kakav ukupan utisak ostavlja upotrebljeni znak u odnosu na pažnju prosečnog potrošača, odnosno može li znak izazvati zabunu u prometu, pri čemu se pod “pažnjom prosečnog potrošača” podrazumeva ono što se uoči “na prvi pogled”.

Stoga, kako se pravilnost prvostepene presude zbog navedene bitne povrede odredaba parničnog postupka ne može ispitati, to je Apelacioni sud shodno ovlašćenju iz člana 376. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci ove drugostepene odluke; a ukinuta je i odluka o troškovima postupka jer ista zavisi od odluke o glavnoj stvari.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će otkloniti napred navedenu bitnu povredu odredba parničnog postupka, pa će ponovnom ocenom svih do sada izvedenih dokaza i dokaza koje stranke imaju pravo i dužnost da predlože do zaključenja glavne rasprave u smislu čl. 7, 220. i 300. ZPP, ceniti sve važne činjenice na koje mu je ukazano ovim rešenjem, a koje su pretpostavka za pravilnu primenu materijalnog prava i za svoju odluku dati jasne i dovoljne razloge; pri čemu će prevashodno imati u vidu pravila koja važe za utvrđivanje sličnosti znakova u njihovoj ukupnosti (stilizacija i kombinacija boja i slova znaka, kao i boja pozadine robe – ambalaže čaja), te da li korišćenje takvog znaka kod prosečnog potrošača te vrste robe (čaja protiv šećerne bolesti) može dovesti istog u zabludu, bez obzira da li je zabluda i stvarno nastala, jer u konkretnom slučaju zapravo stilizacija slova predstavlja element žiga čije se priznanje traži. Takođe, prvostepeni sud će u ponovnom postupku razjasniti da li je tužilac postao nosilac prava na žigu “BB”, ili se postupak priznanja žiga nalazi u fazi prijave za priznanje žiga, a sve kod činjenice da fizičko lice postaje nosilac prava na žigu tek u situaciji kada mu se izda isprava o žigu i kada tako priznato pravo bude upisano u Registar žigova (član 30. Zakona o žigovima), tj. kada se žig registruje.

Pošto saglasno članu 384. stav 2. ZPP postupi po primedbama iz ovog rešenja, prvostepeni sud će, ceneći i ostale žalbene navode, ponovo odlučiti o tužbenom zahtevu i na osnovu rezultata celokupnog postupka doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

PREDSEDNIK VEĆA – SUDIJA
Tamara Uzelac Đurović, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Si id non apparet, non ius deficit sed probatio (Paulus) – Ako se nešto ne dokaže, ne pravo, nego dokaz nedostaje