APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

9.03.2011.

Gž 614/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 614/11
09.03.2011.godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Zorice Jašarević, predsednika veća, Vesne Matković i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA, koga zastupaju AA1 i AA2, obe advokati, protiv tuženih "BB", čiji je zakonski zastupnik direktor VV, i glavnog i odgovornog urednika dnevnih novina "BB" GG, čiji je zajednički punomoćnik BB1, advokat, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o žalbi tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu P.3.br.112/2010 od 26.10.2010.godine, u sednici veća održanoj dana 09.marta 2011.godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba tužioca i POTVRĐUJE presuda Višeg suda u Beogradu P.3.br.112/2010 od 26.10.2010.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P.3.br.112/2010 od 26.10.2010.godine, stavom prvim izreke, odbija se tužbeni zahtev tužioca Ćosić Jugoslava iz Beograda kojim je tražio da se obavežu prvotuženi "BB" i drugotuženi GG glavni urednik dnevnih novina "BB", da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede ugleda i časti solidarno isplate iznos od 300.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do konačne isplate, u roku od 15 dana od dana prijema pisanog otpravka presude, pod pretnjom izvršenja. Stavom drugim izreke, odbija se tužbeni zahtev tužioca AA kojim je tražio da drugotuženi GG glavni urednik dnevnih novina "BB" presudu kojom je izrečena obaveza naknade štete objavi, vez ikakvog komentara i bez odlaganja, a najkasnije u drugom narednom broju dnevnih novina "BB" od dana pravnosnažnosti presude. Stavom trećim izreke, obavezuje se tužilac AA da prvotuženom "BB" i drugotuženom GG naknadi troškove postupka u ukupnom iznosu od 39.550,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana prijema pisanog otpravka presude, pod pretnjom izvršenja.

Protiv navedene presude tužilac je blagovremeno izjavio žalbu iz svih zakonskih razloga.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu odredbe člana 372 Zakona o parničnom postupku, Apelacioni sud u Beogradu je našao da je žalba tužioca neosnovana.

U sprovedenom postupku prvostepeni nije načinio nijednu od bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP, na koje Apelacioni sud, kao drugostepeni, pazi po službenoj dužnosti, ni onu iz tačke 12 istog stava na koju se žalbom neosnovano ukazuje, jer su u presudi navedeni jasni i neprotivurečni razlozi o svim bitnim činjenicama.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju dana 15.03.2010.godine na televiziji B 92 u emisiji tužioca koja je išla uživo u terminu od 21 čas bio je intervju sa OO, predsednikom crnogorske političke partije Pokret za promjene, da se u emisiju telefonskim putem uživo uključio OO1, da je gost OO pitan da li želi neposredno, telefonskim putem da komunicira sa OO1, našta je on pristao. Dnevni list "BB" od 20.03.2010.godine je na strani pet objavio tekst “Medijska sačekuša” autora GG, ovde drugotuženog i u istom je između ostalog objavljeno “Može on (AA) sad da se vadi koliko god hoće, može da raspreda svoje zvečeće prazne priče o istraživačkom novinarstvu, ništa mu to ne vredi, sasvim je ovde dovoljno dokaza da je AA ušao u “zločinačko udruženje” sa čovekom sa crvene poternice, a to više nije novinarstvo... kaže AA da je OO1 izjava sama po sebi novinarska senzacija i da je kao takvu nijedna ovdašnja televizija ne bi propustila, tačno, ali izjava u vestima ili zaseban intervju su jedno, a paramafijaška medijska sačekuša je nešto sasvim drugom, da je najpre potpuno jasno da je AA sa OO1 sve unapred pažljivo dogovorio i isplanirao, da je nacionalna televizijska frekvencija ustupljena čoveku sa poternice koga srpska ali i druge evropske policije sumnjiče za najstrašnije zločine. Kako se to onda zove, ljudi moji? Istraživačko novinarstvo? Ili odbrana mafije? Prvostepeni sud je zaključio da sporni tekst objavljen u dnevnim novinama "BB" od 20.03.2010.godine predstavlja kolumnu tuženog novinara GG i izražava određeno mišljenje drugotuženog o prethodno emitovanoj emisiji tužioca na televiziji B 92, da ista predstavlja tekst novinara koji sadrži izričito gledište ili mišljenje, pisan sa ironijom, a može imati i satirične karakteristike. Isti predstavlja jasno izražen lični stav i mišljenje novinara i u njemu prema shvatanju suda nije objavljen nijedna podatak koji bi se u smislu Zakona o javnom informisanju mogao smatrati informacijom, a navodi da je tužilac “član zločinačnog udruženja”, kao i upotrebljeni navodi “paramafijaška medijska sačekuša” se ne mogu smatrati objavljenom informacijom o tužiocu da je on član zločinačkog udruženja u krivičnopravnom smislu, već posmatrano kao deo celine predstavljaju jasno izraženo satirično mišljenje autora o ranije emitovanoj emisiji tužioca na televiziji B92 i čine izraženi stav autora kolumne o postupcima tužioca kao novinara. Kako u spornom tekstu nije ni objavljena informacija već izraženo mišljenje drugotuženog, ne može postojati odgovornost tuženih imajući u vidu odredbe člana 1 stav 2 i člana 79 Zakona o javnom informisanju, pa je tužbeni zahtev tužioca odbijen.

Apelacioni sud je u potpunosti prihvatio kao jasne i pravilne razloge koje je prvostepeni sud naveo kao svoje zaključke o istinitosti utvrđenih činjenica a koji navodima žalbe tužioca nisu dovedeni u sumnju. Po oceni Apelacionog suda prvostepeni sud je na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo kada je tužbeni zahtev odbio.

Sud je cenio navod žalbe da u izreci presude nije navedeno da se tužbeni zahtev odbija kao neosnovan, međutim ovakav navod tužioca je bez uticaja na pravilnost odluke. U izreci presude zaista nije navedeno da se tužbeni zahtev odbija kao neosnovan, već je samo navedeno odbija se, međutim odredbom člana 342 stav 3 Zakona o parničnom postupku određeno je, između ostalog, da izreka presude sadrži odluku suda o usvajanju ili odbijanju pojedinih zahteva koji se tiču glavne stvari i sporednih traženja, iz koje zakonske odredbe nesumnjivo proizilazi da nije neophodno da se u izreci presude navede da se recimo tužbeni zahtev usvaja kao osnovan, ili odbija kao neosnovan.

Nisu osnovani ni navodi žalbe tužioca da prvostepeni sud nije ocenio sve karakteristike spornog teksta, da isti tekst predstavlja kombinaciju činjeničnih i vrednosnih sudova, a kada je vrednosni sud obrazovan na neistinitoj činjenici odnosno činjeničnoj konstrukciji, da je jasno da nije upućen samo javnosti, već sa ciljem povrede i omalovažavanja ličnosti tužioca. Upravo je prvostepeni sud pravilno ocenio sve karakteristike spornog teksta. Prvostepeni sud je pravilno, imajući u vidu odredbe člana 1 stav 2 i člana 79 Zakona o javnom informisanju zaključio da nije u pitanju informacija, već jasno izražen lični stav i mišljenje drugotuženog kao novinara. Osim toga, odredbom člana 10 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (koja je sastavni deo domaćeg zakonodavstva) je, u relevantnom delu, određeno da svako ima pravo na slobodu izražavanja, da ovo pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja i pošto korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima ograničenja ili kaznama propisnim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu, radi zaštite ugleda ili prava drugih. Očigledno je da je tuženi GG izneo svoje mišljenje o emisiji tužioca, koja je išla uživo u terminu od 21 čas, u koju se uživo telefonom uključio OO1, a za koga se, što je opštepoznata činjenica u Republici Srbiji, smatra najblaže rečeno da je kontraverzna ličnost, koji se uključio u emisiju gde je gost bio OO, koji nije bio upoznat pre početke emisije da postoji mogućnost direktnog telefonskog uključenja OO1, to je tužilac kao novinar dužan da trpi granicu prihvatljive kritike koja je šira nego kod pojedinca, koji se ne bavi novinarstvom, pa zbog toga upotreba i oštrih reči, reči koje predstavljaju preterivanja, izgovorenih u javnosti koje bi mogle delovati uvredljivo predstavljaju slobodu izražavanja predviđenu članom 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima kao jedan od suštinskih osnova demokratskog društva, te novinarska sloboda u određenom stepenu pokriva i preterivanja i upotrebljene grube i neumesne reči. S obzirom na emisiju koju je tužilac vodio i uživo telefonsko uključenje, tužilac nije mogao opravdano očekivati samo pozitivni kritiku, odnosno mišljenje, jer nije logično da se iznose samo pozitivne i povoljne kritike i mišljenja. Tuženi GG nije ni izneo informaciju, već je dao svoje mišljenje – vrednosni sud, niti su navodi “član zločinačkog udruženja” i “paramafijaška medijska sačekuša” objavljena informacija, koja ukazuje na to da je tužilac član zločinačkog udruženja, već predstavlja deo celine, i negativnu kritiku tužioca imajući u vidu sadržaj emisije.

Stoga je pravilno prvostepeni sud postupio kada je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, a sama činjenica da objavljeni tekst ne predstavlja ni netačnu i nepotpunu, niti uopšte predstavlja informaciju, znači da tuženi "BB" nije dužan da objavi presudu shodno odredbi člana 90 Zakona o javnom informisanju.

Apelacioni sud je cenio i ostale žalbene navode, ali kod napred izloženog nalazi da su bez uticaja na presuđenje.

Odluka o troškovima parničnog postupka doneta je pravilnom primenom odredbe člana 149 i 150 ZPP, imajući u vidu broj i vrstu preduzetih parničnih radnji od strane punomoćnika-advokata, ishod spora, a sve odmereno primenom važeće AT i TT u vreme presuđenja.

Sa iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 375 ZPP, žalba tužioca je odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda potvrđena, kako je i odlučeno u izreci.

Predsednik veća-sudija,
Zorica Jašarević

MID