APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

12.05.2011.

Gž 6060/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 6060/10
Dana 12.5.2011. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Olge Sokić, predsednika veća, Dragane Mirosavljević i Vere Petrović, članova veća, u parnici tužilaca AA i AA1, čiji je zajednički punomoćnik AB, advokat, protiv tužene BB, radi iseljenja, odlučujući o žalbi tužene izjavljenoj protiv presude Drugog opštinskog suda u Beogradu P.br.2052/2008 od 18.12.2008.godine, u sednici veća održanoj dana 12.5.2011. godine, doneo je sledeću

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba tužene i POTVRĐUJE presuda Drugog opštinskog suda u Beogradu P.br.2052/2008 od 18.12.2008.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu P.br.2052/2008 od 18.12.2008.godine, u stavu prvom izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilaca i naloženo tuženoj BB da se iseli sa svim licima i stvarima iz stana aa i da isti stan preda u posed tužiocima, u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka ove odluke. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da nadoknadi tužiocima troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 37.500,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka ove odluke.

Protiv navedene presude tužena je blagovremeno izjavila žalbu pobijajući istu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 372 ZPP Apelacioni sud je našao:

-žalba nije osnovana.

U provedenom postupku nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačke 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP-a na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti, a materijalno pravo je pravilno primenjeno. Doneta odluka je jasna i razumljiva, sadrži razloge o bitnim činjenicama koji su u skladu sa dokazima izvedenim u postupku pa se neosnovano sadržinom žalbe tužene ukazuje na povredu iz člana 361 stav 2 tačka 12 ZPP.

Po provedenom postupku je utvrđeno da su tužioci roditelji tužene i vlasnici dvosobnog stana pov.48,87m2, iz koga traže iseljenje tužene, na osnovu ugovora o kupoprodaji od 15.12.1967.godine. Isti stan, pored tužilaca i tužene, koristi i starija ćerka tužilaca. Između parničnih stranaka je dolazilo do verbalnog sukoba, a između tužene i njene majke, ovde tužilje, AA1 i do fizičkog sukoba. Zbog svega, međusobni odnosi parničnih stranaka su već više godina poremećeni, tužioci sada sa tuženom gotovo da ne razgovaraju, pa je zbog međusobne netrpeljivosti došlo do nemogućnosti zajednice života u istom stanu.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je postupio prvostepeni sud kada je usvojio tužbeni zahtev.

Tužioci su kao vlasnici stana aa, iz koga traže iseljenje tužene, na osnovu čl.3 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa aktivno legitimisani po zahtevu za iseljenje iz stana pa je kod činjenice da su odnosi vlasnika stana i tužene, koja koristi stan, poremećeni i međusobna netrpeljivost izražena u toj meri da onemogućava spokojnu zajednicu života, osnovan zahtev za iseljenje.

Ocenjujući žalbene navode tužene, Apelacioni sud nalazi da se istima ne dovodi u pitanje pravilnost prvostepene odluke. Neosnovano je ukazivanje tužene da je činjenicom useljenja u stan pre 29.7.1973.godine stekla položaj trajnog zakupca na stanu u privatnom vlasništvu. Tužena ne ispunjava uslove iz čl.2 u vezi čl.9 Zakona o stambenim odnosima (Sl.glasnik SRS br.29/73 i 30/80), s obzirom da ne predstavlja lice koje se uselilo u stan u svojini građana na osnovu ugovora o zakupu (čl.2 st.2), niti predstavlja člana porodičnog domaćinstva korisnika stana (čl.9). U konkretnom slučaju, tužioci su kupovinom stana 1967.godine stekli pravo svojine i na međusobne odnose tužene i njenih roditelja, vlasnika stana, u pogledu prava na stan imaju se primeniti odredbe Zakona o osnovama svojinskopravnim odnosima, koje regulišu svojinskopravna ovlašćenja.

Neosnovano se žalbenim navodima ukazuje i da je prvostepeni sud načinio bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl.361 st.1 u vezi čl.341 st.3; čl.361 st.1 u vezi čl.342 st.2, a sve u vezi sa čl.34 st.3; čl.361 st.1 u vezi čl.287 i čl.262; iz čl.361 st.1 u vezi čl.262 i čl.244 st.2 i st.3 ZPP-a, s obzirom da prema nalaženju Apelacionog suda u Beogradu nijedna od navedenih povreda nije bila od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke.

Grešku u dostavljanju prvostepene presude, koja je tuženoj dostavljena u neoverenom prepisu, a što tužena ukazuje u žalbi, prvostepeni sud je otklonio dostavljanjem overenog prepisa presude tuženoj. Činjenica da uvod prvostepene presude ne sadrži vrednost predmeta spora, po nalaženju ovog suda, bez uticaja je na zakonitost i pravilnost prvostepene presude, s obzirom da je vrednost spora označena na početku postupka, u tužbi. Žalbeni navodi da je prvostepeni sud nezakazivanjem pripremnog ročišta sprečio tuženu da raspravlja pred sudom i predloži izvođenje svih dokaza, čime je počinio apsolutno bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl.361 st.2 tač.7 ZPP-a, prema nalaženju Apelacionog suda, nema karakter bitne povrede odredaba parničnog postupka. Ovo stoga što svaka stranka ima pravo da u toku celog postupka navodi činjenice i predlaže dokaze u smislu čl.300 ZPP-a, pa tužena nije bila prekludirana u svom pravu da iznosi procesnu građu tokom celog parničnog postupka.

Ukazivanje tužene da je prvostepeni sud promenio redosled saslušanja tužilaca, da nije odredio saslušanje tužene iako je tuženoj slao pozive za saslušanje, da tužioce pre davanja iskaza nije upozorio na posledice davanja lažnog iskaza, da je tužilja AA1 dala kontradiktorne izjave, da je reč o šikanoznoj tužbi te da je prvostepeni sud bio u obavezi da tužiocima uskrati raspolaganje zahtevom, koji je u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala, po nalaženju drugostepenog suda, bez uticaja su na pravilnost i zakonitost prvostepene odluke. Ovo stoga što tužena, iako uredno pozivana, nije pristupila na tri uzastopna ročišta, nakon čega je prvostepeni sud otklonio izvođenje dokaza saslušanjem tužene, pa se tužena ne može pozivati na povredu prava na raspravljanje pred sudom. Takođe, bez značaja je redosled kojim je sud saslušao parnične stranke nakon donošenja rešenja o saslušanju. Činjenica da parnične stranke nisu upozorene na posledice davanja lažnog iskaza ne predstavlja bitnu povredu odredaba parničnog postupka, koja je od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke, s obzirom na opšte načelo da nepoznavanje prava škodi, činjenicu da su stranke, umešači i njihovi zastupnici dužni da pred sudom govore istinu (čl.9 st.2 ZPP-a), kao i da se na navedeni propust ne pozivaju tužioci, koji nisu upozoreni na dužnost kazivanja istine, već tužena. U konkretnom slučaju, s obzirom na utvrđeno činjenično stanje u prvostepenom postupku, tužba za iseljenje po nalaženju ovog suda ne predstavlja šikanoznu tužbu, a tužbeni zahtev se ne može podvesti pod čl.3 st.3 ZPP-a, kako to navodi tužena.

Dalje osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja, verodostojnosti iskaza saslušanih tužilaca i svedoka, kao i ukazivanje na činjenicu da neki od predloženih svedoka nisu pred prvostepenom sudom saslušani, nisu od uticaja na pravilnost i zakonitost zaključka prvostepenog suda o osnovanosti zahteva za iseljenje. Iskazi tužilaca i svedoka bili su predmet pravilne ocene prvostepenog suda u smislu čl.8 ZPP-a. Sud je na osnovu čl.301 ZPP-a ovlašćen da odredi odnosno odbije predložene dokaze, koje ne smatra važnim za odluku, što je prvostepeni sud i objasnio u prvostepenoj presudi navodeći da predloženi svedok, advokat SS, sa kojim tužena radi u istoj kancelariji, ne može imati bliža saznanja o sadržini i poremećaju odnosa parničnih stranaka, s obzirom na specifičnost porodičnih odnosa i činjenicu da se netrpeljivost ne pokazuje u društvu drugih.

Kako se ni ostalim žalbenim navodima tužene pravilnost donete prvostepene odluke ne dovodi u pitanje a imajući u vidu da je pravilna i odluka o troškovima s obzirom da je ista doneta u skladu sa odredbama člana 149 i 150 ZPP to je žalba odbijena kao neosnovana te je shodno članu 375 ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.

PREDSEDNIK VEĆA – SUDIJA
Olga Sokić s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj sudske pisarnice
Svetlana Antić