APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

20.01.2011.

Gž 5818/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž br. 5818/10
20.01.2011. godine
B E O G R A D

U I M E N A R O D A

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Tamare Uzelac Đurović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Sanje Lekić, članova veća, u parnici tužilaca AA i AA1, oboje iz _, ul. _, čiji je zajednički punomoćnik AB, advokat iz _, ul. _, protiv tužene BB, iz _, ul. _, čiji je punomoćnik BA, advokat iz _, ul. _, radi utvrđenja, vrednost predmeta spora 501.000,00 dinara, odlučujući o žalbi tužilaca izjavljenoj protiv presude Drugog opštinskog suda u Beogradu P br.2820/00 od 02.06.2009. godine, u sednici veća održanoj 20.01.2011. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Drugog opštinskog suda u Beogradu P br.2820/00 od 02.06.2009. godine tako što se:

UTVRĐUJE da su tužioci AA i AA1 vanknjižni suvlasnici sa po ½ idealnog dela kuće aa starog premera kojoj odgovara kat.parcela aa1 novog premera, upisana u ZKUL br.aa2 KO aa3, odnosno građevinskoj parceli br.aa4 formiranoj od kat.parcele br.aa starog odnosno br.aa1 novog premera, a što je tužena BB dužna priznati i trepeti i dozvoliti da ovo svoje pravo upišu u zemljišne knjige kada se za to budu stekli svi potrebni zakonski uslovi.

OBAVEZUJE tužena BB da tužiocima AA i AA1 naknadi troškove postupka u iznosu od 346.885,00 dinara, u roku od 15 dana.

O b r a z l o ž e nj e

Prvostepenom presudom odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da se utvrdi da su vanknjižni suvlasnici sa po ½ idealnog dela kuće aa starog premera kojoj odgovara kat.parcela br.aa1 novog premera, upisana u ZKUL br.aa2 KO aa3, odnosno građevinskoj parceli br.aa4 formiranoj od kat.parcele br aa starog odnosno br.aa1 novog premera, a što je tužena dužna priznati i trepeti i dozvoliti da tužioci ovo svoje pravo upišu u zemljišne knjige kada se za to budu stekli svi potrebni zakonski uslovi (stav prvi izreke). Odbijen je kao neosnovan zahtev tužilaca za naknadu troškova postupka (stav drugi izreke). Obavezani su tužioci da tuženoj naknade troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 67.000,00 dinara (stav treći izreke).

Protiv navedene presude tužioci su blagovremeno izjavili žalbu pobijajući je zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost prvostepene presude u smislu člana 372. ZPP, Apelacioni sud je našao da je žalba osnovana.

Prema razlozima prvostepene presude pravni prethodnik parničnih stranaka, sada pok. PP je bio korisnik ½ idealna dela kat.parcele br.aa5 na kojoj se nalazila kuća kućni br._. Ostavinskim rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu O br.188/62 od 01.06.1992. godine raspravljena je zaostavština sada pok. PP koju, između ostalog, predstavlja ½ idealna dela kat.parcele br. aa5 tako što su za naslednike oglašeni VV, pravni prethodnik tužilaca, GG, pravni prethodnik tužene i DD, svaki sa po 1/3, dok je pravni prethodnik tužene oglašen i za naslednika kuće kućni br._ koja se nalazi na toj kat.parceli. Nakon sprovedenog ostavinskog postupka iza smrti sada pok. PP njegovi zakonski naslednici su izvršili deobu tada jedinstvene kat.parcele br.aa5. Pravnosnažnom presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu P br.1437/88 od 20.07.1988. godine utvrđeno je da je sada pok. PP isključivi korisnik kat.parcele br.aa5 m2 i kuće kućni br.aa/4 upisana je u ZKUL br.aa2 KO aa3 kao zk telo I, dvorište u površini od 9 ara i 94 m2 kao svojina Republike Srbije, dok je u isti ZKUL kao zk telo II upisana kuća kućni br.10 u Kosmajskoj koja se nalazi u vlasništvu ovde tužene sa pravom korišćenja zemljišta koje služi za redovnu upotrebu kuće. Kuću je tužena stekla na osnovu ugovora o poklonu zaključenog sa sada pok. GG. Uknjižena kuća br.10 kao zk telo II u ZKUL br.aa2 KO aa3 ne postoji više jer je srušena, a na tom mestu je izgrađena nova kuća. Kat.parcela br.aa/4 odgovara kat.parceli br.aa novog premera, koja je 29.11.2003. godine deljena na kat.parcele br.aa/1 i aa/2 tako što novoformirana kat.parcela br.aa/1 predstavlja kat.parcelu br.aa5/4 starog premera, a kat.parcela br.aa1 kat.parcelu br.aa5/9 starog premera, ali promena nije sprovedena u zemljišnim knjigama. Pravni prethodnik tužilaca, sada pok. VV, a sada i tužioci su u posedu novoformirane kat.parcele br.aa, na kojoj je pok. PP 1960. godine izgradio kuću aa.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je, obzirom da je pravni prethodnik tužilaca, sada pok. PP, znao da gradi kuću na tuđoj parceli – parceli koja je na korišćenje pripala pravnom prethodniku tužene, sada pok. GG, zaključio da nisu ispunjeni uslovi iz Zakona o osnovama svojinsko – pravnih odnosa za sticanje svojine na kući aa starog premera kojoj odgovara kat.parcela aa1 novog premera upisana u ZKUL br._ KO aa5, odnosno građevinskoj parceli br.__ formiranoj od kat.parcele br _ starog odnosno br.aa1 novog premera, pa je zahtev tužioca da se utvrdi da su vanknjižni suvlasnici sa po ½ idealna dela na predmetnoj kući odbio kao neosnovan.

Međutim, ovakav zaključak prvostepenog suda ne može se prihvatiti jer po nalaženju Apelacionog suda osnovano se žalbom tužilaca ukazuje da je prvostepeni sud na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo u pogledu utvrđivanja vanknjižnog prava susvojine tužilaca na predmetnoj kući.

Naime, u konkretnom slučaju radi se o građevinskom objektu (kući) podignutom bez odobrenja za građenje na zemljištu koje je upisano kao vlasništvo Republike Srbije, a na kome tužena ima pravo korišćenja. Građevinski objekat podignut bez odobrenja za gradnju (bespravno podignut objekat) ima svoju upotrebnu vrednost, pa stoga može biti predmet prava svojine i može mu se priznati sudska zaštita koja pripada vlasniku građevinskog objekta do legalizacije ili rušenja istog na osnovu odluke nadležnog organa. U suprotnom, kada se takav objekat ne bi tretirao kao predmet vlasništva, graditelj bi bio lišen građansko – pravne zaštite. Ovo stoga što se odlukom suda kojom se utvrđuje pravo svojine na takvom objektu uređuje međusobni odnos parničnih stranaka, pri čemu takva odluka ne utiče na status bespravno izgrađenog objekta, a ukoliko odlukom nadležnog organa bude legalizovan predstavlja ispravu podobnu za upis – uknjižbu prava svojine u javne knjige. Sudbina bespravno izgrađenog objekta ceni se sa stanovišta propisa o građenju – Zakona o planiranju i izgradnji. Naime, odluka nadležnog organa o legalizaciji bespravno podignutog objekta podrazumeva naknadno izdavanje građevinske i upotrebne dozvole, pa tek donošenjem takve odluke smatra se da su se ispunili uslovi za upis tog objekta u javne knjige. Pri ovome, na osnovu odluke suda kojom se tužiocima utvrđuje pravo susvojine na građevinskom objektu podignutom bez dozvole – kuće aa, ne utvrđuje se i pravo korišćenja na zemljištu na kome je kuća izgrađena.

Stoga, kako se vlasniku bespravno izgrađenog građevinskog objekta do legalizacije ili rušenja istog na osnovu odluke nadležnog organa, može pružiti sudska zaštita uz ograničenje da je sudska odluka podobna za upis prava svojine u javne knjige ukoliko odlukom nadležnog organa bude legalizovan, to je Apelacioni sud shodno ovlašćenju iz člana 380. stav 1. tačka 4. ZPP preinačio prvostepenu presudu tako što je utvrdio da su tužioci vanknjižni suvlasnici sa po ½ idealnog dela na spornoj kući, sa kojih razloga je odlučio kao u izreci ove drugostepene odluke, prethodno našavši da u sprovedenom postupku nisu počinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 1. tačka 2. ZPP.

Imajući u vidu ishod ovog postupka, tj. da su tužioci uspeli sa svojim zahtevom, tužiocima na osnovu čl.149, 150 i 159 ZPP pripadaju nužni i opravdani troškovi u ukupnom iznosu od 346.885,00 dinara i to na ime sastava tužbe i sedam obrazloženih podnesaka od strane punomoćnika – advokata u iznosu 90.000,00 dinara, na ime zastupanja tužilaca od strane advokata na petnaest održanih ročišta u iznosu od 176.625,00 dinara i na ime pristupa na sedam neodržanih ročišta u iznosu od 40.950,00 dinara, na ime troškova veštačenja u iznosu od 5.000,00 dinara, te na ime sudske takse na odluku u iznosu od 34.310,00 dinara. Troškovi advokata su odmereni prema važećoj Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata u vreme donošenja prvostepene odluke, pri čemu su isti uvećani za 50% na osnovu Tarifnog broja 11 Tarife. Iz ovih razloga je preinačena odluka o troškovima parničnog postupka i primenom čl.387 tač.3 ZPP je odlučeno kao u izreci ove drugo presude.

PREDSEDNIK VEĆA - SUDIJA
Tamara Uzelac Đurović, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić