APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

29.08.2012.

Gž 5803/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 5803/11
29.08.2012. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Jovanke Kažić, predsednika veća, Olge Sokić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca pok. PP, čiji su naslednici AA i AA1, čiji je zajednički punomoćnik AB, advokat, protiv tuženog Narodne banke Srbije – Zavod za izradu novčanica i kovanog novca, iz Beograda, Pionirska br.2, Topčider, radi naknade materijalne štete, vrednost predmeta spora 10.459.957,00 dinara, odlučujući o žalbi tužioca izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Beogradu P br.21/08 od 07.05.2009. godine, u sednici održanoj dana 29.08.2012. godine, doneo je

D O P U N S K U P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba tužioca i POTVRĐUJE presuda Okružnog suda u Beogradu P br.21/08 od 07.05.2009. godine u stavu drugom izreke presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Okružnog suda u Beogradu P br.21/08 od 07.05.2009. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu isplati na ime naknade materijalne štete u vidu izgubljene dobiti, iznos od 3.486.652,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana podnošenja tužbe 17.11.2006. godine do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa od 3.486.652,00 dinara do traženog trostrukog iznosa od 10.459.957,00 dinara, kao i u delu koji se odnosi na zakonsku zateznu kamatu za traženi period od 02.08.1999. godine do dosuđenog perioda od 17.11.2006. godine kao neosnovan. Tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 265.000,00 dinara.

Protiv prvostepene presude obe stranke su blagovremeno izjavile žalbe.

Presudom ovog suda Gž. br.5803/11 od 13.02.2012. godine odlučeno je o žalbi tuženog tako što je stavom prvim izreke presude odbijena kao neosnovana žalba i potvrđena prvostepena presuda u stavu jedan izreke za iznos od 464.870,89 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od donošenja prvostepene presude 07.05.2009. godine do isplate. Stavom drugim presude preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke i odluka o troškovima postupka iz stava tri izreke i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev preko iznosa od 464.870,89 dinara do dosuđenog iznosa iz stava jedan prvostepene presude od 3.486.652,00 dinara, za iznos od 3.021.781,11 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos od podnošenja tužbe od 17.11.2006. godine do isplate i zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos od 464.870,89 dinara od 17.11.2006. godine do 06.05.2009. godine. Stavom tri izreke presude obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 47.400,00 dinara u roku od 15 dana od prijema otpravka presude.

Odlučujući o žalbi tuženog ovaj sud je propustio da odluči o blagovremeno izjavljenoj žalbi tužioca kojom se pobija prvostepena presuda u stavu dva izreke zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Ispitujući prvostepenu presudu u pobijanom delu na osnovu člana 372 ZPP (“Službeni glasnik RS” br.125/04), koji se primenjuje na osnovu člana 506 stav 1 Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS” br.72/11), Apelacioni sud u Beogradu je našao da je žalba tužioca neosnovana.

U postupku donošenja prvostepene presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačke 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. Žalbom se presuda ne pobija zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Neosnovan je razlog žalbe tužioca da je prvostepena presuda u stavu drugom izreke zasnovana na pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju.

Prvostepeni sud je ocenom izvedenih dokaza, na osnovu ovlašćenja iz odredbe člana 8 ZPP, utvrdio da je tužilac autor modela “Kutija za odlikovanja i medalje”, po prijavi modela br. M-16/99, podnetoj 21.07.1999. godine sa pravom prvenstva od 21.07.1999. godine. Model je upisan u registar modela i uzoraka 13.12.2001. godine i važi do 21.07.2014. godine. Tokom 1999. godine Samostalna umetnička radionica “AA”, čiji je vlasnik tužilac, u više navrata je izrađivala i isporučivala tuženoj Narodnoj banci Srbije – Zavodu za izradu novčanica i kovanog novca kutije i tubuse izrađene po modelu koji je tužilac zaštitio pred Saveznim zavodom za zaštitu intelektualne svojine. Izradu kutija i tubusa za odlikovanja i medalje po modelu, čiji je autor tužilac, odobrila je Komisija Savezne Vlade. Zavod za izradu novčanica i kovanog novca na osnovu ovlašćenja da odabere proizvođača prateće opreme za odlikovanja po modelu koji je odobrila komisija, čiji je autor tužilac, zaključila je ugovor sa Društvenim preduzećem za proizvodnju i promet kožne galanterije “SS”. Predmet ugovora je izrada i kupoprodaja kutija i tubusa za odlikovanja tačno određenog oblika i izgleda po zaštićenom modelu tužioca. Na osnovu ugovora zaključenog između tuženog i Društvenog preduzeća „SS“ u periodu od 1999. godine do 2002. godine Preduzeće “SS”, koje je u ovom postupku bilo tuženo do razdvajanja postupka u odnosu na ovog tuženog rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu P.4667/04 od 03.05.2005.godine, izrađivalo je kutije i tubuse po modelu koji je preduzeće “SS” dostavilo Zavodu za izradu novčanica i kovanog novca bez saglasnosti autora, tužioca. Tužilac je u više navrata pismenim putem upozoravao preduzeće “SS” da prekine proizvodnju kutija za odlikovanja i medalje po modelu tužioca.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je izveo pravilan zaključak da nema osnova da se tužiocu dosudi trostruki iznos naknade na osnovu odredbe člana 44 stav 1 Zakona o modelima i uzorcima (“Službeni list SRJ”, br.15/95 i 28/96). Na osnovu ove zakonske odredbe naknada štete do trostrukog iznosa može se zahtevati ako je šteta prouzrokovana namerno. Iz činjenice da je tuženi sa Društvenim preduzećem za proizvodnju i promet kožne galanterije “SS” zaključio ugovor za izradu i kupoprodaju kutija i tubusa za odlikovanja po zaštićenom modelu tužioca, i da je Društveno preduzeće “SS” dostavilo Zavodu za izradu novčanica i kovanog novca bez saglasnosti tužioca model po kome je vršena izrada i kupoprodaja kutija i tubusa za odlikovanje proizilazi pravilnost zaključka da radnjom tuženog tužiocu nije prouzrokovana šteta namerno. Okolnost da je ugovor između tuženog i Preduzeća “SS” o izradi i kupoprodaji kutija i tubusa za odlikovanja zaključen po modelu koje je preduzeće “SS” dostavilo Zavodu za izradu novčanica i kovanog novca, i da je tužilac u više navrata pismenim putem upozoravao ovo preduzeće da prekine proizvodnju, isključuju postojanje namere tuženog da tužiocu prouzrokuje štetu zaključenjem ugovora.

Iz izloženog neosnovan je razlog žalbe da je presuda u pobijanom delu zasnovana na pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju, a prvostepeni sud je na pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilnom primenom materijalnog prava odbio tužbeni zahtev i odlučio kao u stavu dva izreke presude.

Neosnovan je navod žalbe da iz izvedenih dokaza proizilazi da je tuženi namerno povredio prava tužioca.

Suprotno navodima žalbe iz dokaza izvedenih u postupku ne proizilazi da je tuženi prouzrokovao štetu namerno, kada bi tužilac na osnovu člana 44 stav 1 Zakona o modelima i uzrocima mogao zahtevati naknadu do trostrukog iznosa stvarne štete i izmakle koristi. Tužilac je u tužbi, koju je podneo u ovom postupku pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu dana 30.11.2004. godine protiv Društvenog preduzeća “SS” izložio da je na osnovu usmenog naloga datog krajem marta 1999. godine od strane Zavoda za izradu novčanica i kovanog novca izrađivao ambalažu za pakovanje odlikovanja i medalja po modelu čiji je autor tužilac. Imajući u vidu same navode tužbe i utvrđenu činjenicu da je tuženi sa Društvenim preduzećem “SS” zaključio ugovor za izradu kutija i tubusa po modelu koji je tuženom dostavilo Preduzeće “SS” i po oceni drugostepenog suda tuženi zaključenjem takvog ugovora nije tužiocu namerno prouzrokovao štetu. Nepostojanje namere tuženog da tužiocu prouzrokuje štetu ukazuju i okolnosti da se tužilac isključivo obraćao sa zahtevom Društvenom preduzeću “SS” da prestane sa proizvodnjom kutija i tubusa na osnovu ugovora zaključenog sa tuženim. Kako je rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu P br.4667/04 od 03.05.2005. godine razdvojen predmet u odnosu na tuženog Preduzeće “SS” sa kojim je tužilac prema navodima tužbe i dokazima koje je podneo bio u određenom poslovnom odnosu, tuženi Narodna banka Srbije nije u obavezi da tužiocu naknadi zahtevani trostruki iznos štete, jer radnjama tužene Narodne banke Srbije tužiocu šteta nije prouzrokovana namerno. Zbog neosnovanosti zahteva za naknadu trostrukog iznosa štete nije od uticaja činjenica da je tužilac tužbu protiv Narodne banke Srbije, Zavoda za izradu novčanica i kovanog novca iz Beograda podneo 22.04.2002. godine, a ne 17.11.2006. godine kako je to navedeno u prvostepenoj presudi. O neosnovanosti zahteva za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos naknade od podnošenja tužbe do donošenja prvostepene presude odlučeno je presudom ovog suda Gž. br.5803/11 od 13.08.2002. godine stavom drugim izreke iz razloga navedenih u obrazloženju presude. Istom presudom odlučeno je i o troškovima postupka, tako što je preinačena odluka prvostepenog suda o troškovima postupka iz stava tri izreke.

Na osnovu člana 375 ZPP, odbijena je žalba tužioca kao neosnovana i prvostepena presuda u pobijanom delu potvrđena.

Predsednik veća-sudija
Jovanka Kažić s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj sudske pisarnice
Svetlana Antić