APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

1.02.2012.

Gž 5736/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 5736/11
01.02.2012. godine
B E O G R A D

Apelacioni sud u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija Jasminke Stanojević, predsednika veća, Dragane Marinković i Sanje Pejović članova veća, u parnici tužioca AA, čiji je punomoćnik advokat AB, protiv tužene Republika Srbija-Ministarstvo pravde, Beograd, koju zastupa Republički javni pravobranilac, Beograd, ulica Nemanjina br. 26, radi naknade štete, odlučujući o žalbi tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu P.br. 21184/10 od 25.05.2011. godine, u sednici održanoj 01.02.2012. godine, doneo je

R E Š E Nj E

UKIDA SE presuda Višeg suda u Beogradu P.br. 21184/10 od 25.05.2011. godine u stavu prvom i četvrtom izreke i predmet VRAĆA istom sudu na ponovno suđenje u ukinutom delu.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P.br. 21184/10 od 25.05.2011. godine, stavom prvim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev i tužena obavezana da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode isplati iznos od 2.700.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja 25.05.2011. godine pa do isplate, sve u roku od 15 dana. Drugim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu u kome je na dosuđeni iznos nematerijalne štete tražena zakonska zatezna kamata počev od 10.10.2008. godine pa do 25.05.2011. godine kao neosnovan. Trećim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca za isplatu nematerijalne štete preko dosuđenog iznosa za iznos od 12.800.000,00 dinara, a do traženog iznosa od 15.500.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10.10.2008. godine pa do isplate. Četvrtim stavom izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 255.425,00 dinara.

Protiv navedene presude u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev tužioca i odlučeno o troškovima postupka, tužena je blagovremeno izjavila žalbu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Apelacioni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 372. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 125/04, 111/09, ) koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11) i našao da je žalba osnovana.

U postupku pred prvostepenim sudom je utvrđeno da ja zahtevom za sprovođenje istrage Drugog OJT-a u Beogradu Kt.br. 799/01 od 18.06.21001.godine, zahtevom za proširenje istrage od 21.10.2002. godine, kao i zahtevom za sprovođenje istrage Prvog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu Kt.br. 823/02 od 29.10.2002. godine, ovde tužiocu, kao okrivljenom, stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela prevare iz člana iz člana 171. stav 2. uz vezi stava 1. KZ RS. Tužiocu je određen pritvor rešenjem istražnog sudije Drugog opštinskog suda u Beogradu Ki.br. 865/01 od 29.03.2002. godine, koji mu se računa od 01.03.2004. godine, kada je lišen slobode. Pritvor je produžen rešenjem krivičnog vanraspravnog veća Drugog opštinskog suda u Beogradu Kv.br. 423/04 od 04.04.2004. godine za još mesec dana. Tužilac je proveo u pritvoru počev od _. godine do _. godine, kada mu je rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu K.br.571/04 ukinut pritvor na osnovu člana 358. stav 1. ZKP-a. Rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu K.br. 1068/05 od 21.02.2006. godine, obustavljen je krivični postupak protiv ovde tužioca zbog krivičnog dela prevare iz člana 208. stav 1. KZ u produženom trajanju, a rešenjem istog suda K.br. 328/07 od 31.03.2008. godine, obustavljen je krivični postupak protiv tužioca zbog krivičnog dela posebni slučajevi falsifikovanje isprave iz člana 234. stav 1. tačka 2. KZ RS u vezi člana 233. stav 1. KZ RS. Tužilac je proveo u pritvoru ukupno sedam meseci i jedanaest dana. Obraćao se Ministarstvu pravde RS sa zahtevom da mu se isplati naknada štete u visini od 15.500.000,00 dinara, kome nije udovoljeno i tužiocu po ovom osnovu ništa nije isplaćeno.

Prema stavu prvostepenog suda, kako je napred navedenim pravnosnažnim rešenjima suda prema tužiocu obustavljen krivični postupak zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog postupka, to tužiocu pripada pravo na nematerijalne štete na osnovu člana 560. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku u vezi sa članom 200. Zakona o obligacionim odnosima. Odgovornost tužene za nastalu štetu zasniva se na odredbama člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, s obzirom da je tužilac neosnovano lišen slobode i proveo u pritvoru ukupno sedam meseci i jedanaest dana. Prema stanovištu prvostepenog suda neosnovano je pozivanje zastupnika tužene na odredbu člana 560. stav 3. ZKP-a, jer pritvor o kome je reč u članu 560. stav 1. tačka 1. je pritvor, koji se prema konačnom rezultatu postupka pokazao neosnovanim, pa pravo na naknadu po ovoj odredbi ne zavisi od toga da li je pritvor bio određen zakonito ili nezakonito, već samo od ishoda postupka,tako da se u slučaju zahteva po ovom osnovu, ne ispituje osnovanost pritvora, već samo na koji način je završen postupak u kome je pritvor trajao. Utvrđujući činjenice i okolnosti od kojih zavisi visina ove naknade, a u smislu člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca kao u stavu prvom izreke, ocenjujući da dosuđeni iznos od 2.700.000,00 dinara predstavlja pravičnu novčanu naknadu za štetu koju je tužilac u konkretnom slučaju pretrpeo.

Ocenjujući navode žalbe Apelacioni sud nalazi da se navedeno stanovište prvostepenog suda zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava zbog čega u postupku nisu utvrđene sve činjenice od kojih zavisi zakonita odluka u ovoj parnici.

Prema odredbi člana 560. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku, pravo na naknadu štete ne pripada licu koje je bilo u pritvoru, koje je svojim nedozvoljenim postupcima prouzrokovalo lišenje slobode. Ovom odredbom isključeno je pravo na naknadu štete i pored toga što u odnosu na pritvoreno lice nije došlo do pokretanja krivičnog postupka, ili je postupak obustavljen pravnosnažnim rešenjem, ili je pravnosnažnom presudom oslobođen od optužbe ili optužba odbijena. Pravo na naknadu štete iz stava 1. člana 560. ZKP-a je isključeno, jer je to lice svojim nedozvoljenim postupcima prouzrokovalo lišenje slobode. Da bi oštećeni imao pravo na naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode moraju se kumulativno ispuniti uslovi propisani članom 560. ZKP-a, odnosno da postoje pretpostavke iz stava 1. ove zakonske odredbe i da ne nastupe u zakonu, odnosno u stavu 3. propisane negativne pretpostavke koje su tiču ponašanja oštećenog, kao osumnjičenog ili okrivljenog. Saglasno navedenom, naknada štete se neće dosuditi onda, kada je oštećeni svojim nedopuštenim postupcima prouzrokovao lišenje slobode, s tim što se nedozvoljeni postupak pritvorenog mora posebno dokazati u parnici radi naknade štete. Pod nedozvoljenim postupcima oštećenog može se smatrati svakako ponašanje koje nije usmereno na utvrđivanje pravog stanja, kao na primer, skrivanje ili pokušaj bekstva, što su posebni razlozi za određivanje pritvora prema odredbama člana 142. ZKP-a.

Iz razloga pobijane presude proizilazi da je protiv tužioca pokrenuta istraga 18.06.2001. godine, a 29.03.2002. godine određen pritvor i naređeno izdavanje poternice. Pritvoren je 01.03.2004. godine i pritvor je trajao do 11.10.2004. godine, kada je ukinut. Međutim, prvostepeni sud zbog pogrešnog pravnog stava, nije utvrđivao činjenicu vezane za određivanje pritvora, odnosno koji su bili razlozi za određivanje pritvora, odnosno njegov zakonski osnov, da li je pritvor produžavan iz istih razloga zbog kojih je i određen, kao i ponašanje tužioca kao okrivljenog i njegov odnos prema utvrđivanju pravog stanja stvari u vezi sa pokrenutom istragom. Sve ove činjenice i okolnosti su bitne za utvrđivanje odgovornosti tužene u smislu člana 172. Zakona o obligacionim odnosima.

Iz napred iznetih razloga pobijana presuda je primenom člana 377. stav 2. ZPP-a ukinuta, a prvostepeni sud će u ponovnom postupku u skladu sa datim primedbama utvrditi činjenice na koje je ukazano, a od kojih i zavisi odgovornost tužene države za naknadu ove nematerijalne štete i uslovi za zasnivanje njene odgovornosti za štetu u smislu člana 172. Zakona o obligacionim odnosima. Ukinuta je i odluka o troškovima postupka jer ista zavisi od odluke o glavnoj stvari.

Predsednik veća – sudija
Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić